Da li će masivna erupcija uništiti jedno od omiljenih letovališta Srba? "Osećaj lažne sigurnosti"

Na vrhu strmih litica Santorinija nalazi se svetski poznata turistička industrija vredna milione. Ispod je veliki rizik od svemoćne eksplozije. Ogromna drevna erupcija stvorila je sanjivo grčko ostrvo, ostavljajući ogroman krater i obod u obliku potkovice. Sada naučnici po prvi put istražuju koliko bi sledeći veliki mogao biti opasan.

BBC Njuz proveo je dan na britanskom kraljevskom istraživačkom brodu Diskaveri dok su tražili tragove. Samo nekoliko nedelja pre toga, skoro polovina od 11.000 stanovnika Santorinija pobegla je na sigurno kada se ostrvo zatvorilo u nizu zemljotresa.

Preporučujemo

Bio je to oštar podsetnik da se ispod idiličnih belih sela prošaranih giros restoranima, hidromasažnim kadama za iznajmljivanje u AirBnB-u i vinogradima na bogatom vulkanskom tlu, dve tektonske ploče melju u Zemljinoj kori.

Profesorka Izobel Jeo, stručnjak za veoma opasne podmorske vulkane iz britanskog Nacionalnog centra za okeanografiju, predvodi misiju. Oko dve trećine svetskih vulkana je pod vodom, ali se gotovo ne prate.

- Pomalo liči na "daleko od očiju, daleko od srca" u smislu razumevanja njihove opasnosti, u poređenju sa poznatijim kao što je Vezuv - kaže ona na palubi, dok posmatra dva inženjera kako skidaju robota veličine automobila sa bočne strane broda.

Ovaj rad, koji dolazi tako brzo nakon zemljotresa, pomoći će naučnicima da shvate koja vrsta seizmičkih nemira može ukazivati na neminovnost vulkanske erupcije.

Poslednja erupcija Santorinija bila je 1950. godine, ali je tek 2012. nastupio "period nemira", kaže Izobel. Magma se slila u odaje vulkana i ostrva su "nabujala".

- Podvodni vulkani su sposobni za zaista velike, zaista destruktivne erupcije. Uljuljkani smo u osećaj lažne sigurnosti ako ste navikli na male erupcije i da vulkan deluje bezbedno. Pretpostavljate da će sledeći biti isti - ali možda i neće - kaže ona.

Erupcija Hunga Tunga 2022. u Pacifiku izazvala je najveću podvodnu eksploziju ikada zabeleženu i stvorila cunami u Atlantiku sa udarnim talasima koji su se osetili u Velikoj Britaniji. Neka ostrva u Tongi, u blizini vulkana, bila su toliko devastirana da se njihov narod nikada nije vratio.

Ispod broda, 300m niže, žubore vrući otvori. Ove pukotine na Zemlji pretvaraju morsko dno u jarko narandžasti svet isturenih stena i gasnih oblaka.

- Mi znamo više o površini nekih planeta nego o onome što je tamo dole - kaže Izobel.

Robot se spušta na morsko dno kako bi sakupio tečnosti, gasove i odlomio komade kamena. Ti otvori su hidrotermalni, što znači da se topla voda izliva iz pukotina i često se formiraju u blizini vulkana. Zbog toga su Izobel i 22 naučnika iz celog sveta na ovom brodu mesec dana.

Foto: Tanjug/AP

Do sada niko nije uspeo da utvrdi da li vulkan postaje manje ili više eksplozivan kada se morska voda u ovim otvorima pomeša sa magmom.

- Pokušavamo da mapiramo hidrotermalni sistem - objašnjava Izobel: "Nije kao praviti mapu na kopnu. Moramo da pogledamo u unutrašnjost zemlje".

Diskaveri istražuje kalderu Santorinija i isplovljava do Kolomba, drugog velikog vulkana u ovoj oblasti, oko 7 km (4,3 milje) severoistočno od ostrva. Ne očekuje se skora erupcija ova dva vulkana, ali je samo pitanje vremena.

Ekspedicija će kreirati skupove podataka i mape geohazarda za Agenciju za civilnu zaštitu Grčke, objašnjava profesorka Paraskevi Nomiku, članica vladine grupe za vanredne situacije koja se svakodnevno sastajala tokom krize zemljotresa. Ona je sa Santorinija, a odrasla je slušajući o prošlim zemljotresima i erupcijama od svog dede. Vulkan ju je inspirisao da postane geolog.

- Ovo istraživanje je veoma važno jer će obavestiti lokalno stanovništvo o tome koliko su vulkani aktivni i mapirati područje kome će biti zabranjen pristup tokom erupcije - kaže ona, dodajući: "To će otkriti koji delovi morskog dna Santorinija su najopasniji".

Ove misije su neverovatno skupe, tako da Izobel trpa u eksperimente noću i danju dok naučnici rade u smenama od 12 sati. Džon Džejmison, profesor na kanadskom Memorijalnom univerzitetu u Njufaundlendu, pokazuje vulkanske stene izvađene iz otvora.

- Nemoj da ga dižeš - upozorava on: "Pun je arsena".

Pokazujući na drugu koja liči na crno-narandžasti beze sa zlatnom prašinom, objašnjava: "Ovo je prava misterija - čak ni ne znamo od čega je napravljena". Ove stene govore o istoriji tečnosti, temperature i materijala unutar vulkana.

- Ovo je geološko okruženje drugačije od većine drugih, zaista je uzbudljivo - kaže on.

Ali srce misije koje kuca je tamni kontejner za transport na palubi gde četvoro ljudi bulje u ekrane postavljene na zid. Koristeći džojstik koji ne bi izgledao van mesta na igraćoj konzoli, dva inženjera upravljaju podvodnim robotom. Izobel i Paraskevi trguju teorijama o tome šta je u bazenu tečnosti koji je robot pronašao.

Oni su zabeležili veoma male zemljotrese oko vulkana, uzrokovane tečnošću koja se kreće kroz sistem i izaziva lomove. Isobel pušta audio snimak preloma koji odjekuju. Zvuči kao da se bas u noćnom klubu pojačava gore-dole. Oni identifikuju kako se tečnost kreće kroz stene pulsirajući elektromagnetno polje u zemlju.

Ovo stvara 3D mapu koja pokazuje kako je hidrotermalni sistem povezan sa magma komorom vulkana gde se generiše erupcija.

- Mi radimo nauku za ljude, a ne nauku za naučnike. Ovde smo da učinimo da se ljudi osećaju bezbedno - kaže Paraskevi.

Nedavna kriza zemljotresa na Santoriniju istakla je koliko su stanovnici ostrva izloženi seizmičkim pretnjama i koliko se oslanjaju na turizam.

Na suvom, fotograf Eva Rendl me sastaje na svom omiljenom mestu za snimanje venčanja. Kada je u februaru pogodio takozvani roj zemljotresa, napustila je ostrvo sa ćerkom.

- Bilo je zaista zastrašujuće, jer je postajalo sve intenzivnije - kaže ona.

Sada se vratila, ali posao ide sporije: "Ljudi su otkazali rezervacije. Obično počinjem sa snimanjem u aprilu, ali moj prvi posao je tek u maju".

Na glavnom trgu u luksuznom gradu Oia na Santoriniju, britansko-kanadska turistkinja Dženet govori da je šest od njenih 10 ljudi otkazalo odmor. Ona veruje da bi preciznije naučne informacije o verovatnoći zemljotresa i vulkana pomogle drugima da se osećaju sigurnije u pogledu posete.

- Dobijam Google upozorenja, dobijam upozorenja naučnika i to mi pomaže da se osećam bezbedno - rekla je ona.

Ali Santorini će uvek biti destinacija iz snova. U Imerovigliju su dvoje ljudi koji se penju na zakrivljene krovove da bi dobili savršen snimak. Par, u braku samo 15 minuta, otputovao je iz Letonije i nisu ga odvratili rizici pod vodom na ostrvu.

- Zapravo, želeli smo da se venčamo na vulkanu - kaže Tom, dok njegova nevesta Kristina stoji pored njega.

(Telegraf.rs/BBC)