Putin vuče "poslednji potez", obaveštajci ga provalili? Ovo mu je plan za Ukrajinu

Novi obaveštajni podaci, koje su razmatrali zvaničnici SAD i Zapada pokazuju da je predsednik Rusije Vladimir Putin verovatno promenio svoj neposredni fokus u ratu u Ukrajini ka kratkoročnijim ciljevima – učvršćivanju kontrole nad teritorijama koje su ruske snage zauzele i jačanju posrnule ruske ekonomije, reklo je više izvora upoznatih sa tim za CNN.

Ovo predstavlja pomak u odnosu na nedavne procene američke i zapadne obaveštajne službe koje su sugerisale da je Putin smatrao da je stanje rata u njegovu korist, da ima zamah kao i dovoljno ljudstva da vodi dugotrajniji sukob protiv posustale Ukrajine i da eventualno zauzme celu zemlju.

Preporučujemo

Percepcija da je Putin možda promenio način razmišljanja uklopila se u uverenje predsednika Donalda Trampa i njegovih pregovarača da bi Putin sada mogao biti spremniji da razmotri potencijalni mirovni sporazum, rekla su za CNN dva američka izvora upoznata sa situacijom.

Međutim, visoki američki zvaničnici i dalje su skeptični kada je u pitanju Putin i njegovim ponovljenim tvrdnjama tokom trenutnih pregovora da želi mirovni sporazum, iako ono što Sjedinjene Države predlažu predstavlja neverovatno velikodušnu ponudu za Rusiju, prepuštajući joj većinu teritorije koju je zauzela.

Takođe, široko je rasprostranjeno uverenje da bi Rusija, čak i ako pristane na neku verziju sporazuma koji je trenutno na stolu, mogla u budućnosti da pokuša da nastavi rat i osvoji još više teritorije u Ukrajini.

"Mislim da on možda razmišlja – ne želim da kažem da razmišlja skromnije – ali razmišlja o tome šta je razuman cilj na kraći rok", rekao je jedan visoki zvaničnik zapadne obaveštajne službe.

Stiv Vitkof i Vladimir Putin se sastali u Kremlju Foto: Tanjug/AP

Pritisak koji vrši sve ljuća Trampova administracija, uz pretnje novim sankcijama za rusku ekonomiju koja se bori s problemima, stavili su Putina u potencijalno tešku poziciju. Tokom pregovora takođe je snažan naglasak stavljen na mogućnost investicija između SAD i Rusije ukoliko se rat završi, a Sjedinjene Države te prilike nazivaju "istorijskim".

"Sve ovo zaista zavisi od toga šta su SAD spremne da ponude, kako bi on mogao ne samo da proglasi pobedu na unutrašnjem planu, već i da zaista oseti da je postigao nešto što vredi značajnu pauzu – i onda možda kasnije ponovo pokrene borbu", rekao je zvaničnik.

Sagovornik CNN-a je ukazao na Putinova ponovljena pozivanja na to odakle ruski narod istorijski potiče, i rekao da on zadržava "dugoročan cilj" da zauzme još teritorije Ukrajine – "barem one delove koje on, u svojoj percepciji, smatra kolevkom ruske civilizacije".

Moskva je spremna da "igra po pravilima SAD" i ograniči svoje neposredne ciljeve kako bi poboljšala odnose sa Vašingtonom, složio se jedan visoki evropski zvaničnik, ali je dodao da je jasno da Rusija nije odustala od svojih maksimalističkih ratnih ciljeva.

Kremlj se nada da će bolji odnosi skrenuti pažnju nakon taktičke pauze i da će potom moći da upotrebi kombinaciju vojnih, ekonomskih, informativnih i političkih sredstava kako bi ostvario Putinove pune ciljeve u Ukrajini i šire, rekao je zvaničnik.

Putin svestan da na frontu ne napreduje Foto: TASS / ddp USA / Profimedia

Ranije ove godine, američki obaveštajni zvaničnici su upozorili sadašnje Trampove visoke savetnike da kontrola nad Ukrajinom ostaje Putinov glavni prioritet, odmah iza očuvanja režima, i upozorili da je on spreman da iskoristi svaku uočenu žurbu nove administracije ka pregovorima, prema izvoru upoznatom sa tim razgovorima.

"Putin složeno sada razmišlja jer misli da bi naklonost američkog predsednika koji ne zna šta radi i više je zainteresovan za kratkoročne pobede", rekao je demokratski kongresmen Džejson Krou, član Odbora za obaveštajna pitanja Predstavničkog doma.

On veruje da Putin misli da može doći do nagodbe, a da se ona jednostavno neće sprovoditi.

Ukrajina očajnički traži pomoć

Tokom pregovora koji su počeli za Trampovog mandata, ukrajinski lideri su navodno molili da SAD i Evropa pruže bezbednosnu potporu i garancije kao deo potencijalnog sporazuma tako da, čak i da Ukrajina preda deo zemlje, Rusija bude odvraćena od ideje da ponovo počne rad da bi uzela još teritorije.

"Cilje Rusije je da dobije što više teritorije i da Ukrajina bude što slabija", kaže visoki američki zvaničnik koji je rekao da ne postoji niti jedan pokazatelj da bi Putin zaista mogao da osvoji ostatak Ukrajine, kada njegove snage već dugo nisu u stanju da značajno pomere linije fronta.

Zato, smatra on, svaka promena u Putinovom razmišljanju potiče iz te spoznaje i iz napora Trampove administracije da navede dve strane na pregovore o okončanju sukoba.

"Procena šta Putin još može da postigne u ovoj fazi verovatno se promenila, delimično i zato što postoji želja da se rat završi", rekao je isti zvaničnik koji veruje i da se računica na američkoj strani promenila u odnosu na Bajdenovu administraciju, što, kako smatra, verovatno utiče i na promenu ruske računice.

Diskusije o tome gde bi mogle da budu povučene linije fokusirane su na pet teritorija na kojima Rusija ima najjače uporište, uključujući Krim koji je Putin anektirao 2014. godine. Donald Tramp je izjavio da Ukrajina neće povratiti većinu teritorije koju je izgubila od Rusije.

Potpredsednik Džej Di Vens je prošle nedelje nagovestio da SAD vide eventualno primirje "negde blizu trenutnih linija fronta uz neke teritorijalne razmene“.

"Ovaj mirovni sporazum se odnosi na takozvanih pet teritorija. Ali tu ima mnogo više od toga“, rekao je čovek koji se ove godine četiri puta sastao s Putinom za Fox News posle njihovog trećeg susreta.

"Mislim da smo možda na ivici nečega što bi moglo biti veoma značajno za ceo svet", dodao je.

Bilo je izveštaja da su neki evropski saveznici duboko uznemireni predloženim okvirom, jer bi SAD mogle priznati teritorije koje je Rusija nelegalno zauzela.

Tramp je izjavio da su SAD spremne da priznaju ruski suverenitet nad Krimom, dok je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ove nedelje rekao da Moskva želi međunarodno priznanje svih pet ukrajinskih teritorija koje Rusija u potpunosti ili delimično kontroliše — nešto što je Kijev jasno odbio da prihvati.

Kit Kelog je rekao da administracija samo čeka da Rusija prihvati prekid vatre.

"Imamo jednu stranu, Ukrajinu, sada to treba da uradi i druga strana i mislim da smo blizu. Ovo je poslednjih 100 metara do cilja. U vojsci, to je najtežih 100 metara", rekao je Kelog.

Sumnje da Putin pregovara u dobroj veri

Među političkim i obaveštajnim zvaničnicima odavno postoje sumnje da Vladimir Putin i njegov najuži krug pregovaraju u dobroj veri, već da zapravo pokušavaju da odugovlače razgovore dok nastavljaju vojnu kampanju.

Rodžer Viker, republikanski predsednik Senatskog odbora za oružane snage, ponovio je tu sumnju ove nedelje, rekavši novinarima da je "vreme da Putina tretiramo kao obmanjujućeg ratnog zločinca kakav jeste" i podsetio Donalda Trampa da "ruskom lideru ne sme biti dozvoljeno da vuče Sjedinjene Države za nos".

Tramp je dosledno tvrdio da veruje da Putin želi mir i izrazio je optimizam u vezi s mogućim sporazumom, ali je u subotu delovao kao da preispituje namere ruskog lidera.

"Možda on i ne želi da zaustavi rat, možda me samo vuče za nos i mora se drugačije rešavati, preko ‘bankarskih’ mera ili ‘sekundarnih sankcija’?“, napisao je Tramp na mreži Truth Social nakon sastanka s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Vatikanu.

Foto: Tanjug/AP

Portparol Kremlja je u sredu rekao da Rusije razume da Vašington želi da postigne brz uspeh u ovom procesu.

"Ali istovremeno se nadamo da postoji razumevanje da je rešenje ukrajinske krize isuviše složeno da bi se ostvarilo preko noći. Postoji mnogo detalja i sitnica koje treba rešiti pre bilo kakvog dogovora“, rekao je Dmitrij Peskov.

Tramp se ranije pozvao na nedavne ruske napade na Kijev i druge gradove, koje je visoki zvaničnik zapadnih obaveštajnih službi ocenio kao dokaz da Putin ne učestvuje u mirovnim razgovorima s namerom da okonča rat.

"Ali ako se na stolu nađe nešto što je previše dobro da bi se odbilo, mislim da bi mogli malo da promene način razmišljanja o tome", rekao je zvaničnik.

(Telegraf.rs)