Rumunija sutra bira predsednika, favorit ultradesničar Đorđe Simion

U Rumuniji se sutra održavaju ponovljeni predsednički izbori, favorit je proruski desničarski ekstremista Đorđe Simion, a rivali su mu Krin Antonesku i Nikušor Dan, javljaju svetski mediji.

Ovaj desničarski evroskeptik vodi u anketama pre prvog kruga glasanja, pet meseci nakon što su prethodni predsednički izbori, na kojima je ubedljivo vodio desničar Kalin Đorđesku, poništeni zbog navodne umešanosti Rusije, što Moskva odbacuje.

Preporučujemo

Simion se nada da će iskoristiti široko rasprostranjeno nezadovoljstvo javnosti zbog poništavanja izbora, nakon što je preuzeo vodeću ulogu od ekstremnog desničara Đorđeskua, kome je nakon poništenih izbora zabranjeno da se kandiduje, prenosi Rojters.

Simion (38) se protivi pružanju vojne pomoći susednoj Ukrajini, kritikuje rukovodstvo EU i podržava pokret Donalda Trampa "Učinimo Ameriku ponovo velikom".

Kao konzervativni hrišćanin, podržao je neuspešan referendum 2018. godine koji je imao za cilj da zabrani istopolne brakove.

Pobeda Simiona mogla bi da izoluje Rumuniju u inostranstvu, umanji privatne investicije i učini zemlju manje predvidljivom i manje kooperativnom članicom NATO po pitanju vojne pomoći Kijevu, ocenjuje Rojters i dodaje da bi to išlo u korist Rusije dok vodi rat u Ukrajini, ističe agencija.

Ako bude izabran, Simion je rekao da će objaviti koliko je Rumunija doprinela ratnim naporima u Ukrajini na štetu subvencija za rumunsku decu i penzije.

Simion je podržao vraćanje Rumunije na granice iz 1940. godine, koje obuhvataju teritorije koje su danas deo Bugarske, Moldavije i Ukrajine, a zabranjen mu je ulazak u poslednje dve zemlje.

Simion vodi sa 30,2 odsto podrške, dok bivši senator Krin Antonesku ima 24,3 odsto podrške, a gradonačelnik Bukurešta Nikušor Dan 22,4 procenata.

Anketa je sprovedena među 3.247 ljudi od 28. aprila do 1. maja, sa marginom greške od dva odsto.

Rezultati ispitivanja javnog mnjenja sugerišu da Simion neće osvojiti dovoljno glasova da izbegne drugi krug glasanja, zakazan za 18. maj.

Simion je političku karijeru započeo kao aktivista, zalažući se za ujedinjenje Rumunije i Moldavije među bukureštanskim fudbalskim huliganima da bi 2019. osnovao stranku Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR), prenosi Dojče vele.

Na parlamentarnim izborima održanim 1. decembra 2024. AUR je sa oko 18 procenata postala druga najjača snaga.

Zajedno sa još dve stranke, desničarski ekstremisti imaju oko 35 procenata mesta u rumunskom parlamentu.

Simion je poslednjih godina bio poznat po izuzetno agresivnom ponašanju i fizičkim obračunima u parlamentu.

U februaru 2022. fizički je napao ministra za govornicom.

Jednoj bivšoj stranačkoj koleginici je u decembru 2023. na plenarnom zasedanju viknuo: "Seksualno ću te napastvivati, krmačo jedna."

Njegovi TikTok i Fejsbuk video snimci uglavnom su u tipičnom nasilnom jeziku rumunskih uličnih kriminalaca.

Simion je osumnjičen da ima veze sa ruskom obaveštajnom službom FSB i ruskim ultranacionalistima, uključujući ideologa rusko-evroazijskog fašizma, Aleksandra Dugina.

Drugo mesto u anketama dele bivši nacional-liberalni političar Krin Antonesku (65) i bukureštanski gradonačelnik Nikusor Dan (55), pri čemu Antonesku u većini anketa blago prednjači.

Krin Antonesku je pre ulaska u politiku radio je kao profesor istorije, ima dvoje dece, a njegova supruga, Adina Velean, je bivša evropska komesarka za transport.

On je zajednički kandidat vladajuće tročlane koalicije iz Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalno-liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR).

Bio je centralna politička figura u državnoj krizi 2012. kada je cilj bio oslabiti borbu protiv korupcije.

Bio je predsednik Nacionalne liberalne partije (PNL) od 2009. do 2014. i obavljao je više visokih državnih funkcija, uključujući i mesto predsednika Senata Rumunije.

Tokom političke krize 2012. kratko je bio i vršilac dužnosti predsednika Rumunije, nakon suspenzije tadašnjeg predsednika Trajana Baseskua.

U svojoj kampanji, Antonesku se zalagao za povećanje budžeta za odbranu, podršku Ukrajini i uvođenje civilnih unija za istopolne parove, dok istovremeno ističe važnost članstva Rumunije u EU i NATO savezu.

Pojedini rumunski mediji ga ironično nazivaju "čovekom iz prošlosti koji želi da Rumuniju vodi napred", aludirajući na naziv njegovog izbornog saveza "Rumunija napred".

Nikušor Dan, gradonačelnik Bukurešta bi zaista mogao da unapredi Rumuniju.

Ovaj progresivno-liberalni, nezavisni političar, koji je stekao ime kao aktivista protiv bukureštanske mafije nekretnina i suosnivač zeleno-liberalne protestne stranke Unija Spasimo Rumuniju (USR).

Dan je doktorirao matematiku i važi za poštenog, nekorumpiranog, ali i ne previše uspešnog u svojoj funkciji gradonačelnika Bukurešta, jer se sam bori protiv moćnog aparata.

Dan živi sa svojom dugogodišnjom partnerkom, s kojom ima dvoje dece i zalaže se za bezuslovnu podršku Ukrajini.

Važi za razumnog, racionalnog političara, koji problemima pristupa analitički i teži dugoročnim rešenjima.

Takođe, važi za političara bliskog narodu: na primer, otvorio je za građane glavni ulaz bukureštanske gradske uprave, koji je decenijama korišćen samo za određene ceremonije.

U nedelju, u prvom krugu, najverovatnije neće biti doneta odluka o budućem predsedniku jer je za to potrebna apsolutna većina koju verovatno neče osvojiti nijedan kandidat.

Drugi krug izbora je planiran za 18. maj 2025.

Predsednik Rumunije može da bude izabran na tu funkciju u dva petogodišnja mandata i ima poluizvršnu ulogu, uključujući komandovanje oružanim snagama i predsedavanje Savetom za bezbednost koji odlučuje o vojnoj pomoći.

On predstavlja Rumuniju na samitima EU i NATO-a, može da stavi veto na važne odluke EU i imenuje premijera, glavne sudije, tužioce i šefove obaveštajnih službi.

Glasačka mesta biće otvorena od 7 sati ujutru do 21 čas uveče.

Rumuni sa pravom glasa, njih 19 miliona, mogu da glasaju na bilo kom od 18.979 biračkih mesta širom zemlje.

Dodatnih 965 biračkih mesta biće organizovano u zemljama gde postoji velika rumunska dijaspora, uključujući Maltu, Italiju, Španiju, Britaniju, Nemačku, Francusku, Moldaviju i Sjedinjene Američke Države.

(Telegraf.rs/Tanjug)