Tramp svoje protivnike naziva "komunistima": Ova "etiketa" je ukorenjena i u njegovoj i u američkoj istoriji

Godinama je predsednik SAD Donald Tramp krivio "komuniste" za svoje pravne i političke probleme. Sada, u drugom mandatu, tu istorijski opterećenu etiketu koristi da bi se njegovi protivnici – od sudija do prosvetnih radnika – predstavili kao pretnja američkom identitetu, kulturi i vrednostima.

Zašto? Tramp je sam objasnio ovu strategiju prošle godine kada je govorio kako planira da porazi svoju protivkandidatkinju, tadašnju potpredsednicu Kamalu Haris, na predsedničkim izborima.

"Sve što treba da uradimo jeste da definišemo protivnika kao komunistu, socijalistu ili nekoga ko će uništiti našu zemlju", rekao je novinarima u svom golf-klubu u Nju Džerziju u avgustu.

Tramp je to i učinio – nazvao je Harisovu "komesarkom Kamalom" – i pobedio je u novembru. Uz podršku više od 77 miliona Amerikanaca, koji su mu dali 49,9% glasova, Tramp sada tu strategiju prenosi i u drugi mandat.

Ali ono o čemu on govori zapravo nije "komunizam"

Danas komunizam ima veliki uticaj u zemljama kao što su Kina, Vijetnam, Severna Koreja i Kuba. Ali ne i u Sjedinjenim Američkim Državama.

"Suština komunizma je verovanje da vlade mogu bolje od tržišta da obezbede robu i usluge. Vrlo je malo ljudi na Zapadu koji ozbiljno veruju u to", kaže Rejmond Robertson sa Bap škole za upravu i javne poslove Univerziteta Teksas A&M. "Osim ako ne predlažu da država vodi U.S. Steel ili Teslu, oni jednostavno nisu komunisti."

Ipak, reč "komunista" može imati snažnu emotivnu težinu kao retoričko oružje, čak i danas. Kao pogrda, može biti naročito moćna – iako često netačna ili opasna – u eri društvenih mreža i dezinformacija. Strah i paranoja zbog Ruske revolucije, "Crvene opasnosti", Drugog svetskog rata, makartizma i Hladnog rata sada već pripadaju prošlom veku.

Ali Tramp, koji ima 78 godina i poznat je po etiketiranju ljudi koje doživljava kao prepreke, to pamti.

"Ne smemo dozvoliti šačici komunističkih, radikalno levičarskih sudija da blokiraju sprovođenje naših zakona", rekao je Tramp u utorak u Mičigenu, slaveći prvih 100 dana svog novog mandata. Bela kuća nije odgovorila na pitanje šta Tramp zapravo podrazumeva pod "komunistom".

Vreme kada koristi reč "komunista" nije slučajno

Trampov govor u Mičigenu dogodio se usred nepovoljnih ekonomskih i političkih vesti. Nekoliko dana ranije, istraživanje AP-NORC centra za javna pitanja pokazalo je da više Amerikanaca ne podržava Trampove prioritete nego što ih podržava, a mnogi republikanci su ravnodušni prema njegovim izborima. Nakon govora, vlada je izvestila da se ekonomija smanjila u prvom kvartalu 2025. godine, usled poremećaja u poslovanju izazvanih Trampovim tarifama.

U četvrtak je Trampov savetnik Stiven Miler na konferenciji za novinare u Beloj kući četiri puta upotrebio reč "komunista" tokom govora u kojem je osudio ranije politike u vezi sa transrodnim osobama, raznolikošću i imigracijom.

"Ovo su neka od područja u kojima se predsednik Tramp borio protiv kancerogene, komunističke woke kulture koja je uništavala ovu zemlju", rekao je Miler.

Njegove izjave bile su savršen materijal za društvene mreže, kao i mamac za starije Amerikance. Glasači stariji od 45 godina tesnom većinom su podržali Trampa na izborima 2020. i 2024. godine.

Usred te rečenice: "komunistička".

"To je termin koji ima snažan negativan naboj, naročito za starije Amerikance koji su odrasli tokom Hladnog rata", kaže Džejkob Najhajzel, stručnjak za političku komunikaciju sa Univerziteta u Bafalu. "Korišćenje emocionalno nabijenih izraza za političke protivnike služi da se oni delegitimizuju u očima javnosti i prikažu u negativnom svetlu."

Figura iz doba "Crvene opasnosti" uticala na mladog Trampa

Strah da bi komunisti mogli da utiču ili čak unište SAD trajao je decenijama i oblikovao neka od najmračnijih poglavlja američke istorije.

Godine nakon Prvog svetskog rata i Ruske revolucije 1917, zajedno s talasom imigranata, dovele su do "Crvene opasnosti" 1920. godine – perioda intenzivne paranoje zbog mogućnosti komunističke revolucije u Americi.

"Makartizam" nakon Drugog svetskog rata podrazumevao je lov na navodne komuniste. Ime je dobio po senatoru Džozefu Makartiju iz Viskonsina, koji je vodio televizijska saslušanja na početku Hladnog rata i podstakao strahove od komunizma nizom pretnji, insinuacija i neistina.

Sama sumnja da je neko "mek" prema komunizmu mogla je uništiti karijere i živote. Crne liste osumnjičenih komunista proširile su se Holivudom i drugim sektorima. Makarti je kasnije pao u nemilost i umro 1957. godine.

Njegov glavni pravni savetnik tokom tih saslušanja, Roj Kon, postao je Trampov mentor i "sređivač" tokom 1980-ih i 1990-ih, dok je Tramp sticao ime kao njujorški mogul nekretnina. Hladni rat je tada trajao više od tri decenije, a pretnja nuklearnim ratom bila je sveprisutna.

Komunizam je počeo da se urušava 1989. godine, a Sovjetski Savez je zvanično nestao dve godine kasnije. Danas je to Rusija, kojom vlada predsednik Vladimir Putin.

Ali komunizam – barem u jednom obliku – opstaje u Kini, sa kojom Tramp vodi trgovinski rat koji bi mogao dovesti do manje i skuplje robe u SAD. Do kraja nedelje, Tramp je priznao moguće posledice intervencije vlade: Amerikanci možda uskoro neće moći da kupuju šta žele, ili će to plaćati više. On, međutim, insistira da će Kina biti više pogođena tarifama.

Prava savremena debata, kaže Robertson, nije između kapitalizma i komunizma, već oko toga koliko i kada država treba da se umeša.

On ističe da Tramp zapravo ni ne vodi debatu između komunizma i kapitalizma.

"Nazivati ljude koji se zalažu za malo veću ulogu države 'komunistima' jeste tipična, obmanjujuća politička retorika koja, nažalost, jako dobro funkcioniše kod zauzetih birača koji nemaju vremena da razmišljaju o tehničkim definicijama i ekonomskim paradigmama", rekao je Robertson. "Takođe, to je korisno za Trampa jer izaziva bes, a bes može biti zarazan."

(Telegraf.rs)