Od Varšave, preko Hrvatske do BiH: Kako je bežao Rus Aleksandar, koji je slao eksplozive u paketima DHL-a

Jednog hladnog novembarskog jutra prošle godine, krupan muškarac širokih ramena i kratke sede kose, iscrpljen je ušao u mali pansion na periferiji Bosanske Krupe – šarmantnog bosanskog pograničnog grada gde drevni kameni mostovi premošćuju smaragdno-zelene vode reke Une.

Aleksandar Bezrukavi bio je u bekstvu više od tri meseca... Progonile su ga evropske bezbednosne službe koje su ga optuživale da radi za rusku vojnu obaveštajnu službu, GRU.

Preporučujemo

Bezrukavi (44) je krenuo iz Hrvatske pešice dva dana ranije, probijajući se kroz guste balkanske šume i neravne brežuljke kako bi ilegalno prešao u Bosnu, piše Guardian.

Kada je pala noć, Bezrukavi je poslao poruku svojoj ženi, obećavši joj da će se uskoro ponovo sresti u Rusiji, i kontaktirao prijatelja kako bi finalizovao planove za povratak kući – koristeći nove falsifikovane dokumente i let iz susedne Srbije.

Bezrukavijevo hapšenje bilo je deo operacije koju je predvodila Poljska i koja je ciljala osumnjičenu kriminalnu mrežu koju podržava Rusija. Ova ćelija se tereti da je slala pakete sa kamufliranim eksplozivom na teretnim avionima širom Evrope, izazvavši požare na tri lokacije.

Poljski tužioci veruju da je Bezrukavi bio deo zavere za slanje pošiljki sa eksplozivom u SAD i Kanadu – drskog plana koji bi predstavljao značajnu eskalaciju sabotažne kampanje za koju zapadne bezbednosne službe veruju da ju je Moskva pokrenula u poslednje tri godine širom Evrope.

Zapadni bezbednosni zvaničnici smatraju da su eksplozivni paketi mogli izazvati pad aviona i masovne žrtve. Kada su obaveštajni podaci o navodnoj zaveri stigli do Vašingtona, izazvali su toliki alarm da su najviši zvaničnici u administraciji Džoa Bajdena pozvali svoje ruske kolege da zahtevaju od Vladimira Putina da to zaustavi.

Dana 13. februara, tri meseca nakon hapšenja u Bosni, Bezrukavi je izručen Poljskoj uz veliku pažnju javnosti. Na fotografiji objavljenoj u poljskim medijima vidi se muškarac u lisicama, okovan za članke nogu, kako ga sprovode dva maskirana policajca prilikom izlaska iz aviona.

"Rus koji se skrivao u Bosni i Hercegovini, osumnjičen da je koordinirao akte sabotaže protiv Poljske, SAD i drugih saveznika, izručen je Poljskoj i uhapšen po nalogu suda“, napisao je poljski premijer Donald Tusk na mreži X.

Ministar unutrašnjih poslova te zemlje opisao je njegovo izručenje kao "ozbiljan udarac ruskoj sabotažnoj mreži u Evropi".

Ova ekskluzivna priča Guardiana, zasnovana na prvim poznatim intervjuima sa dvojicom direktnih učesnika u operacijama sa paketima, kao i sa drugima bliskim Bezrukavijevoj grupi, te sa sadašnjim i bivšim zapadnim obaveštajnim izvorima, otkriva do sada nepoznate detalje o tome kako je ruska sabotažna kampanja izgledala, kao i o multinacionalnim naporima da se razotkrije šira mreža koja stoji iza nje.

Kako su organizovali slanje eksploziva u paketima DHL-a Foto: Shutterstock

Takođe postavlja pitanja o komandnom lancu u savremenim ruskim obaveštajnim operacijama, u kojima operativci ostaju u Moskvi, dok prljav posao na terenu obavljaju posrednici i regrutovani saradnici.

Poljski tužilac je u saopštenju naveo da će Bezrukavi biti optužen za koordinaciju akata sabotaže u Poljskoj i drugim zemljama, koji su uključivali paljenje zgrada i slanje kurirskih paketa sa zapaljivim materijalima.

U komunikaciji sa ljudima bliskim njemu, Bezrukavi je tvrdio da je bio prevaren – da je nesvesno korišćen za isporuku paketa koordinisanih putem aplikacije Telegram, ne znajući njihovu pravu svrhu. I drugi članovi grupe su tvrdili isto.

"Korišćeni smo kao slepe mazge. Namestili su nas", rekao je jedan od njih za Guardian.

Bekstvo širom Evrope

Aleksandar je odrastao u Rostovu na Donu, ruskom gradu u blizini granice sa Ukrajinom, a sudski spisi govore da ima dugu istoriju nasilničkih prestupa. Tokom godina je više puta bio krivično gonjen, zbog ilegalnog posedovanja oružja, provala, krađa, i krivičnih dela u vezi sa narkoticima.

Prema onima koji ga poznaju iz vremena kada je bio u Rusiji, većinu novca koji je stekao zaradio je šemama krijumčarenja u regionu Donjecka, uključujući i valjanje cigareta odatle u Rusiju.

Dokumenta iz ruskih sudova iz 2019. godine pokazuju da je bio kratko pritvoren i optužen da je deo organizvane kriminalne grupe.

Pre nego što je trebalo ponovo da bude uhapšen, pobegao je u Ukrajinu i smestio se u Harkovu, u gradu koji su Rusi okupirali u prvim danima rata. Kako je rat besneo, Bezrukavi je "tihovao" u Ukrajini, a onda je 17. februara 2024. godine uspeo da pobegne u Moldaviju, piše Guardian.

Do maja je u šao u Šengen zonu preko Hrvatske, a potom je dobio boravak u Španiji i to zahvaljujući fiktivnom braku sa jednom Ukrajinkom.

"Nije mogao da se vrati u Rusiju jer su ga vlasti i dalje tražile, pa je ostao u Evropi, čekajući da padnu optužnice", rekla je njegova prava supruga Natalija u telefonskom intervjuu.

Iz Španije je Aleksandar otišao u Varšavu, gde je bio sa grupom prijatelja i poznanika iz Ukrajine. Delio je stan na obodu grada sa Vjačeslavom Čabanenkom, Ukrajincem kojeg zovu "Pončik" ili "Krofnica", zbog svog izgleda. Njega Bezrukavi zna još iz Harkova.

I Čabanenko ima kriminalnu prošlost. Navodno je robijao pet godina u Rusiji jer je pretukao suprugu i taštu. Sprijateljio se i sa Sergejem Jevsejevim, iz ukrajinskog Lucka, koji je kasnije uhapšen i za kojeg se veruje da je bio uključen u operaciju.

U leto 2024. godine, grupa je, kako se sumnja, počela da traži poslove putem kanala na Telegramu, koje su uglavnom koristile izbeglice iz Ukrajine. Pored svih legalnih poslova i uputstava kako i gde iznajmiti stan, oni su izgleda naleteli na anonimni kanal, pod imenom VWarrior, iza kojeg, kako poljske vlasti sumnjaju, stoji operativac GRU. Na nalogu su nudili "kurirske gaže", a zarađivalo se i po nekoliko stotina dolara po zadatku.

Bliski saradnik Bezrukava, koji je bio zadužen da obezbedi vozila, otkrio je nekoliko detalja o tome kako su slali pošiljke.

"Paketi su izgledali sasvim obično - seks igračke iz Kine - od vibratora i lubrikanata, do kozmetike. Mislili smo da je to bezvredno s****e", rekao je Kiril (lažno ime), koji se i dalje krije od policije i nalazi se u zemlji koja je daleko od Evrope i Rusije.

Kiril je rekao da bi nalog koji su poznavali samo kao VWarrior slao grupi spiskove stvari koje treba da kupe putem Telegrama, a oni bi ih zatim prikupljali i pakovali u kutije. Kirill je naveo da je taj nalog objavljivao poruke sa više različitih profila, od kojih su svi u imenu imali reč „warrior“ (ratnik).

VWarrior bi obično zadao grupi zadatak da isporuče kutije sa jedne lokacije na drugu, širom Poljske i Litvanije, najmanje dva puta. Naredio bi da se paketi šalju DHL-om, tako bar tvrdi Kiril. Kuriri su isplaćivani u kriptovalutama.

"Moguće je da su paketi zaista imali zlu nameru. Mi smo samo hteli lake pare, posao koji ne uključuje drogu ili oružje… ali ispostavilo se da su to bili neki paketi za testiranje nekih poremećenih stvari,“ rekao je Kiril.

Poljske vlasti su kasnije otkrile da je bar jedan od paketa koje je slala grupa sadržao improvizovanu zapaljivu napravu, sakrivenu među seksualnim igračkama, navodno napravljenu od mešavine hemikalija, uključujući i vrlo reaktivni magnezijum.

Potraga za zločincima

Tokom tri dana u julu, evropske bezbednosne agencije potresla su tri odvojena incidenta sa eksplozijama paketa – svaki poslat iz Litvanije – koji su detonirali u Birmingemu (Velika Britanija), Lajpcigu (Nemačka) i u blizini Varšave (Poljska).

Zapadne bezbednosne službe su odmah posumnjale da iza tih incidenata stoji ruska obaveštajna služba, jer su se dogodili usred niza drugih neprijateljskih radnji – uključujući podmetanje požara, sajber napade, krađu podataka i sabotažu podmorskih kablova.

Upravo je četvrti paket – koji je poslao drugi član mreže Aleksandra Bezrukava pomogao poljskim vlastima da sastave širu sliku o tome šta se dešava. Poslat iz Vilnjusa 18. jula, paket je pripremio ukrajinski državljanin Vladislav Derkavec, a bio je prikazan kao pošiljka kozmetike i seksualnih igračaka.

Za razliku od drugih, ovaj paket nije eksplodirao u skladištu u Varšavi, što je omogućilo inspektorima da ga uzmu celo i da do detalja analiziraju sadržaj paketa.

Reuters je ranije izvestio da su uređaji bili podešeni da se aktiviraju pomoću unapred postavljenih tajmera, koji su prepravljeni iz jeftine kineske elektronike obično korišćene za praćenje izgubljenih predmeta. Njihov uticaj bio je pojačan cevima maskiranim kao kozmetika, koje su zapravo bile ispunjene zapaljivim gelom koji je sadržao komponente poput nitrometana.

Guardian je dobio ono što je drugi izvor uključen u plan opisao kao fotografiju navodne narudžbine pre nego što je pošiljka bila poslata. Slika prikazuje četiri masažna jastuka, zajedno sa nekoliko tubica kozmetike i seksualnih igračaka, položene na dušek.

Izvor je rekao da je pošiljku koordinirao nalog VWarrior koji je platio pomoću kriptovalute, konkretno Tether kripto tokena, preko posrednika.

Prema informacijama koje je video Guardian, kripto novčanik za koji izvor tvrdi da je povezan sa VWarrior-om, prebacio je ekvivalent od 960 dolara na drugi novčanik u julu kao uplatu za isporuku.

Snimak ekrana Telegram naloga VWarrior, koji više nije aktivan, prikazuje osobu u taktičkoj opremi i sa šlemom, sa skrivenim licem. Guardian nije mogao da stupi u kontakt sa VWarrior-om za komentar.

I dalje nije jasno koju tačno ulogu su Bezrukavi i njegovi saradnici imali u tri isporuke paketa koji su izazvali požare. Međutim, čini se da su svi kuriri delovali unutar iste mreže i transportovali sličan sadržaj – seksualne igračke i masažna jastuka.

Kako su evropski zvaničnici krenuli u multinacionalnu trku da pronađu krivce iza misterioznih požara, grupa Aleksandra Bezrukava nastavila je sa svojim kurirskim poslom, očigledno pod uputstvima VWarrior-a.

Dana 1. avgusta, Bezrukavi, zajedno sa Čabanenkom, šetao je pijacom na periferiji Varšave. Odabrali su dva para Nike patika i šest kompleta sportske opreme, spakovali ih u plastičnu torbu. VWarrior ih je zatim uputio da pošalju robu na fiktivne adrese u Vašingtonu i Otavi preko DHL-a.

Ove pošiljke su izazvale sumnju među poljskim bezbednosnim službama, koje su već bile na visokom uzbunu nakon niza eksplozija. Slanje američkih brendiranih stvari nazad u Severnu Ameriku – uz visoke transatlantske troškove dostave – činilo se nelogičnim.

Poljski istražitelji su ubrzo zaključili da paketi sa odećom nisu sadržavali eksplozive, za razliku od drugih pošiljki. Umesto toga, verovali su da su pošiljke bile test – probna vožnja za ispitivanje međunarodnih ruta dostave i vremena za buduće ruske operacije koje bi ciljale teret koji ide prema Severnoj Americi.

Nakon što su primili obaveštajne podatke o navodnoj zaveri, najviši zvaničnici u Bajdenovoj administraciji bili su šokirani i pitali se da li je Kremlj svestan mogućih implikacija.

"Nije jasno da li su ruske službe bile svesne činjenice da prilično veliki broj teretnih pošiljki ide na putničkim avionima", rekao je bivši američki bezbednosni zvaničnik, ukazujući na to da bi posledice eksplozije tokom leta mogle biti katastrofalne.

Nekoliko najviših zvaničnika pozvalo je svoje ruske kolege i zamolilo ih da obaveste Putina da zaustavi operaciju.

"Mislim da su pozivi bili uspešni", dodao je bivši bezbednosni zvaničnik.

Hapšenja širom Evrope

Četiri dana nakon posete pijaci u Varšavi, poljske policijske snage stigle su do stana koji su delili Bezrukavi i Čabanenko u Varšavi, gde je uhapšen Čabanenko.

"Od tog trenutka su počeli da uzimaju naše prijatelje jednog po jednog", rekao je Kiril.

Jevsejev, koji je zajedno sa Kirilom obezbedio automobil, pobegao je u Španiju, gde je kasnije uhapšen i izručen poljskim vlastima. Derkavec, Ukrajinac koji je poslao paket koji nije izazvao požar, uhapšen je u Poljskoj.

Kiril je za Guardian govorio iz treće zemlje, gde se skriva. Izvor iz državne uprave potvrdio je da je izdata Interpolova crvena poternica za Kirila zbog "sabotaže i špijunaže terorističke prirode".

Bezrukavi je bio u kupovini kada je policija došla po njega. Njegovi prijatelji su ga upozorili na upad, prema rečima njegove žene Natalije, i umesto da se vrati kući, on je pobegao, prvo u Slovačku, gde se sledećih nekoliko nedelja krio u malim selima.

Odlučio je da pokuša da se vrati u Rusiju, govoreći Nataliji da bi radije rizikovao hapšenje kod kuće nego da se i dalje skriva u Evropi. Ali na putu, dok je bio u Bosni, poljske vlasti su mu ušle u trag. Natalija je celu situaciju predstavila kao veliku nesreću.

"On je potpuno nevina osoba. Ovo je sve vrlo loš san,“ rekla je.

Međutim, Varšava je smatrala da je Bezrukavi dovoljno važan da šef poljske domaće obaveštajne službe otputuje u Bosnu kako bi razgovarao o njegovom izručenju sa svojim kolegom iz balkanske zemlje, prema izvoru sa direktnim saznanjima o sastanku.

Postoje i naznake da je Rusija cenila Bezrukavija. Ubrzo nakon njegovog hapšenja u Bosni, ruski zvaničnici pokrenuli su paralelni zahtev za izručenje – pozivajući se na krivični slučaj iz 2019. godine kao osnovu.

Moskva često koristi stare optužbe – ili pokreće nove – protiv svojih građana, uključujući obaveštajne operativce i biznismene povezane sa Kremljom, kako bi uspostavila pravni osnov za zahtev za njihov povratak.

Prošlost Aleksandra Bezrukavija, u kriminalnim krugovima Rostovske oblasti, ne sadrži nikakve crvene zastave koje su prethodno bile prisutne kod službenika GRU-a koji su putovali da direktno upravljaju operacijama u Evropi. Zvaničnici zapadnih obaveštajnih službi kažu da Moskva, pogođena zabranama putovanja i zapadnim sankcijama, sada preferira da koristi slobodne radnike na terenu.

"Ono što vidimo poslednjih godina jeste da službeni operativci ruskih obaveštajnih službi retko napuštaju rusku teritoriju, umesto toga regrutuju agente da rade na terenu, često preko Telegrama,“ rekao je jedan evropski bezbednosni zvaničnik.

Ovi slobodni radnici možda nemaju nikakvog saznanja o onome što rade, ili možda jesu povereni koordinatori, koji primaju naređenja od kontakata u obaveštajnim službama i regrutuju druge da vode operacije.

Drugi zvaničnik zapadnih obaveštajnih službi, koji je bio upućen u slučaj, rekao je da veruje da je Bezrukavi svesno radio za GRU, koji je upravljao operacijom slanja paketa sa odećom.

On je regrutovao prijatelje – mnoge od njih koji su imali finansijske probleme i imali kriminalne dosijee – koji možda nisu potpuno razumeli pravi cilj zadataka koje su im dodeljeni.

Kiril je za Guardian rekao da nikada nije sumnjao da bi paketi mogli biti povezani sa obaveštajnim radom. Priznao je da nije mogao da bude potpuno siguran da njegov stari prijatelj Bezrukavi nije bio u neznanju o pravoj svrsi paketa.

Možda je znao više nego što je otkrivao. Ali čak i tada, rekao je, nije mislio da bi njegov prijatelj delovao iz bilo kakvog osećaja višeg poziva.

"Siguran sam da to nije radio 'za otadžbinu' – samo je hteo lake pare. Ceo život je bio kriminalac,“ rekao je Kiril.

Jedna stvar je sigurna, dodao je. Ako ruske službe nastave svoju sabotažnu ofanzivu, sigurno će biti još hapšenja: "Biće drugih koji će želeti da zarade nešto novca, i neko će biti tu da iskoristi to".

(Telegraf.rs)