Da li Tramp stvarno može ponovo da otvori Alkatraz: Ovako sada izgleda unutrašnjost zloglasnog zatvora

Američki predsednik Donald Tramp predložio je da se ponovo otvori i proširi Alkatraz, nekada ozloglašeno zatvorsko ostrvo u ledenim vodama zaliva San Franciska.

Alkatraz, poznatiji kao "stena", decenijama nije korišćen kao zatvor. Sada je to istorijsko mesto koje milioni turista obilazi svake godine.

Preporučujemo

Tramp je rekao da veruje da bi zatvor sada mogao opet da se koristi za opasne zatvorenike, i da služi kao simbol zakona i reda u SAD.

Ali stručnjaci kažu da renoviranje trošnih ostataka nekada impozantnog zatvora "uopšte nije realno", piše BBC. Evo šta znamo o planu.

Šta je Alkatraz?

Lociran na ostrvu udaljenom oko 2 kilometra od obale San Franciska, Alkatraz je izgrađen kao pomorska odbrambena tvrđava, ali je početkom 20. veka obnovljen kao vojni zatvor.

Godine 1934. formalno je pretvoren u savezni zatvor - Federalni zatvor Alkatraz - u kojem su bili smešteni ozloglašeni zatvorenici, uključujući gangstera Al Kaponea, Mikija Koena i Džordža "Mašin Gan" Kelija, između ostalih.

Zatvor je bio među najozloglašenijim u SAD u to vreme i smatralo se da iz njega ne može da se pobegne zbog jakih struja i ledenih temperatura zaliva San Franciska.

Zatvor je postao poznat i nakon američkog filma iz 1979. godine, "Bekstvo iz Alkatraza", koji govori o bekstvu iz zatvora 1962. godine, u kojem Klint Istvud igra vođu Frenka Morisa.

Takođe je to bilo mesto snimanja filma "Stena" iz 1996. godine, sa Šonom Konerijem i Nikolasom Kejdžom u glavnim ulogama, o bivšem kapetanu SAS-a i hemičaru FBI-ja koji je spasao taoce sa ostrva Alkatraz.

Kada je Alkatraz zatvoren?

Prema podacima Federalnog zavoda za zatvore (BOP), njegovo funkcionisanje je bilo skoro tri puta skuplje od rada drugih federalnih institucija, a na kraju ga je zatvorio državni tužilac Robert Kenedi 1963. godine.

Ostrvo i zatvor su sada muzej kojim upravlja Služba nacionalnih parkova, a više od 1,4 miliona ljudi poseti ga svake godine.

"Alkatraz je mesto gde se prošlost susreće sa sadašnjošću. To nas izaziva da slušamo, učimo i prenosimo dalje priče koje i danas oblikuju naš svet", rekla je Kristin Lenerc, predsednica i izvršna direktorka Nacionalnih parkova Golden Gejt.

Da li se i ranije razmišljalo o njegovom otvaranju?

Donald Tramp nije prvi predsednik koji razmišlja o ponovnom otvaranju ustanove kao pritvorskog centra.

Alkatraz je 1981. godine Reganova administracija razmatrala za jedan od 14 lokacija za smeštaj do 20.000 izbeglica koji su pobegli sa Kube na Floridu.

Lokalitet je na kraju odbijen zbog svoje vrednosti kao istorijskog turističkog mesta i potpunog nedostatka adekvatnih objekata.

Šta je Tramp rekao o Alkatrazu?

U objavi na društvenoj mreži Truth Social 4. maja, Tramp je prvo rekao da je naložio svojoj vladi da ponovo otvori i proširi ostrvski zatvor, rekavši da "predugo Ameriku muče zlobni, nasilni i višestruki kriminalci".

Obraćajući se novinarima u Beloj kući sledećeg dana, Tramp je rekao da, po njegovom mišljenju, Alkatraz "predstavlja nešto veoma snažno, veoma moćno" - zakon i red.

"Potreban nam je zakon i red u ovoj zemlji. Dakle, pogledaćemo to. Neki od ljudi ovde će veoma vredno raditi na tome", rekao je Tramp.

Iako je rekao da ideju smatra "zanimljivom", Tramp je takođe priznao da zatvor trenutno sada "rđa i truli".

"To na neki način predstavlja nešto što je i užasno i lepo i snažno i jadno", rekao je.

Trampov granični car, Tom Homan, takođe je novinarima rekao da bi Alkatraz mogao biti "opcija" za "značajne pretnje javnoj bezbednosti i pretnje nacionalnoj bezbednosti".

"Trebalo bi da se nađe na stolu", dodao je on.

Može li Alkatraz zaista da se ponovo otvori?

Ubrzo nakon što su se Trampovi komentari proširili svetom, portparol Ministarstva pravde Čed Gilmartin je u saopštenju rekao da BOP "radi na obnovi i otvaranju Alkatraza kako bi služio kao simbol zakona i reda".

Ali zatvorski stručnjaci i istoričari izrazili su ozbiljne sumnje u to da li je plan izvodljiv.

"Da budem iskren, prvo sam pomislio da je to šala. Nije realno misliti da ga možete popraviti. Morali biste da ga rasturite i počnete ispočetka", rekao je Hju Harvic, koji je bio vršilac dužnosti direktora BOP-a između maja 2018. i avgusta 2019. godine.

On je ukazao na brojne probleme u vezi sa ustanovom, uključujući zgrade koje se bukvalno raspadaju.

"Nema bezbednosnih nadogradnji. Nema kamera. Nema ograde. Ne možete upravljati zatvorom", rekao je on.

"Imam dve reči: voda i kanalizacija", rekla je Džolin Babijak, autorka i istoričarka Alkatraza koja je tamo živela kao dete tokom dva mandata njenog oca kao upravnika zatvora.

"U svom najboljem dobu, sva kanalizacija za 500 ili više ljudi jednostavno je bačena u zaliv. Danas mora da se odvozi čamcem. To jednostavno nije nimalo realno. Ali zaokuplja svačiju maštu", rekla je ona.

Kada je objekat zatvoren 1963. godine, BOP je saopštio da je rad Alkatraza skoro tri puta skuplji nego bilo kog drugog federalnog zatvora - troškovi po glavi zatvorenika iznosili su 10 i 13 dolara, u poređenju sa između 3 i 5 dolara u drugim objektima. To je delimično bilo zato što je bilo potrebno da se hrana i zalihe dostavljaju brodom.

U današnjim federalnim zatvorima, troškovi po glavi stanovnika za zatvorenike su između 120 i 164 dolara - što znači da bi troškovi mogli porasti i na preko 500 dolara po osobi u objektu poput Alkatraza.

Alkatraz je u svom vrhuncu mogao da primi samo oko 340 zatvorenika.

"Bilo je neverovatno skupo držati osuđenika tamo", rekao je Džon Martini, istoričar koji je proveo nekoliko godina na Alkatrazu kao čuvar u Nacionalnoj službi parkova.

"Stvari se nisu promenile. Ali mesto je krenulo nizbrdo. To je u osnovi ljuska. Čak i beton ima velike probleme. Služba za parkove je uložila milione u njegovu strukturnu stabilizaciju. Trebali bi im voda, struja, grejanje i kanalizacija. Ništa od toga ne funkcioniše", dodao je on.

Prema njegovim rečima, Trampovi komentari su samo još jedan obrt u čudnoj istoriji Alkatraza.

(Telegraf.rs)