Bajdenov prvi intervju nakon odlaska iz Bele kuće, odmah se dotakao Putina i Trampa: "Ovaj mu udovoljava"

Bivši predsednik SAD Džo Bajden rekao je da pritisak administracije Donalda Trampa na Ukrajinu da se odrekne teritorije u korist Rusije nije ništa drugo nego "moderno udovoljavanje" Putinu.

Bajden je, u prvom intervjuu nakon odlaska iz Bele kuće, rekao za BBC da je Vladimir Putin verovao da je Ukrajina deo Rusija i da je "svako ko misli da će on stati“ ako se neka teritorija ustupi kao deo mirovnog sporazuma, "jednostavno naivan“.

Preporučujemo

Bajden je rekao da ga brine narušavanje odnosa SAD i EU pod Trampom i smatra da bi to "moglo da promeni modernu istoriju sveta".

U opširnom intervjuu Džo Bajden je bio suočen sa pitanjima o svojoj politici prema Ukrajini, kao i o odluci da se povuče iz predsedničke trke 2024. godine, i to kasno u kampanji — nakon debate u kojoj je delovao nesigurno, što je izazvalo sumnje u njegovu sposobnost i dovelo do krize u Demokratskoj stranci.

Bajden se povukao manje od četiri meseca pre novembarskih izbora. Kada su ga pitali da li je trebalo ranije da se povuče i tako omogući više vremena za izbor zamene, Bajden je rekao da ne misli da bi to promenilo stvari.

"Povukli smo se u trenutku kada smo imali dobrog kandidata“, naveo je on.

"Stvari su se odvijale tako brzo da je bilo teško otići. I to je bila teška odluka. Mislim da je to bila ispravna odluka. Samo... bila je teška", dodao je bivši predsednik SAD.

Na pitanje o odnosu trenutne administracije prema američkim saveznicima, bivši predsednik je osudio Trampove izjave o tome da SAD treba da vrate Panamski kanal, kupe Grenland i pretvore Kanadu u 51. američku saveznu državu.

"Šta se, dođavola, ovde dešava? Koji predsednik priča tako? To nismo mi. Mi smo za slobodu, demokratiju i priliku – a ne za otimanje", rekao je Bajden.

Bajden je bio suočen sa pitanjem da li je dao dovoljno podrške Kijevu da ne samo odbrani svoju teritoriju, već i pobedi u ratu. Tokom tri godine borbi, Bajdenova administracija postepeno je ukidala ograničenja u vezi sa korišćenjem američkog oružja.

"Dali smo im sve što im je bilo potrebno da sačuvaju svoju nezavisnost, i bili smo spremni da reagujemo agresivnije ako bi Putin ponovo krenuo u ofanzivu", tvrdi Bajden.

Komentarisao je i izjave Trampove administracije da bi Ukrajina možda trebalo da ustupi deo teritorije kako bi se postigao mirovni sporazum.

Potpredsednik SAD, Džej Di Vens, nedavno je izneo američku viziju mirovnog plana za Ukrajinu, rekavši da bi se "teritorijalna linija zamrzla otprilike tamo gde je danas" i dodao da bi i Ukrajina i Rusija "morale da se odreknu dela teritorije koju trenutno kontrolišu".

Ministar odbrane Pit Hegset podržao je taj stav, rekavši da je povratak na granice iz 2014. godine "nerealističan".

Bajden smatra da je to "savremeno umirivanje", aludirajući na politiku tadašnjeg britanskog premijera Nevila Čembrlena, koji je 1930-ih pokušao da udovolji Hitleru kako bi izbegao rat – što je na kraju propalo.

Takođe je izrazio zabrinutost da bi Evropa mogla da izgubi poverenje u američko vođstvo.

"Evropski lideri se pitaju – pa, šta sada da radim? Mogu li da se oslonim na Sjedinjene Države? Hoće li biti tu za nas?", kaže Bajden.

Tramp je izjavio da očekuje da Rusija zadrži Krim, koji je nezakonito anektirala 2014. godine, i prošlog meseca je optužio predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da je naneo štetu mirovnim pregovorima odbacivši taj predlog.

Prema izveštajima, nedavni američki predlozi za prekid vatre uključuju formalno priznanje Krima kao dela Rusije, kao i de fakto priznanje ruske kontrole nad drugim okupiranim delovima Ukrajine. Bela kuća te informacije nije zvanično potvrdila.

"Nemam miljenike. Ne želim da imam miljenike. Želim da se postigne dogovor", rekao je Tramp prošlog meseca kada su ga pitali o priznavanju ruskog suvereniteta nad Krimom, dok je Vens prošle nedelje rekao "naravno da su Ukrajinci besni jer su napadnuti".

"Ali da li ćemo nastaviti da gubimo hiljade i hiljade vojnika zbog nekoliko kilometara teritorije, ovamo ili onamo?", dodao je.

Pritisci da se ustupi deo teritorije ne dolaze samo iz Vašingtona – i gradonačelnik Kijeva, Vitalij Kličko, rekao je prošlog meseca za BBC da bi Ukrajina možda morala privremeno da se odrekne teritorije.

Govoreći o Putinu, Bajden je rekao: "Ne razumem kako ljudi mogu da misle da će diktator, siledžija, biti zadovoljan ako mu se dopusti da uzme velike delove tuđe zemlje. Ne razumem"

Takođe je izrazio strah da bi neke zemlje NATO-a koje se graniče sa Rusijom mogle da popuste Putinu ako Ukrajina na kraju ustupi zemlju.

Prvih 100 dana "Trampa 2.0"

Tramp se dugo protivio obimu vojne pomoći koji je Bajden davao Ukrajini, tvrdeći da želi da okonča krvoproliće. Pre toga je rekao da je Zelenski "svirao Bajdena kao violinu".

Napetosti između Bele kuće i ukrajinskog lidera izbile su u javnost u februaru, kada su Tramp i Vens pred kamerama kritikovali Zelenskog i tražili da pokaže veću zahvalnost za američku pomoć.

"Smatram da je to bilo ispod nivoa Amerike, način na koji se to odigralo", rekao je Bajden o tom sastanku.

Tramp i njegovi saradnici više puta su kritikovali evropske zemlje da ne troše dovoljno na sopstvenu odbranu i previše se oslanjaju na SAD.

Iako su SAD najveći pojedinačni donator Ukrajini, evropske zemlje zajedno su potrošile više, prema podacima nemačkog instituta Kiel koji prati podršku Kijevu.

"Ne razumem kako ne mogu da shvate da je snaga u savezima. To donosi korist... Ukupno gledano, čak nam i štedi novac", smatra Bajden.

Na pitanje o prvih 100 dana Trampove nove administracije, koje su obeležile brojne izvršne naredbe i velika smanjenja državne potrošnje i birokratije, Bajden je istakao razliku između svog mandata i trenutne situacije.

"Naša ekonomija je rasla. Berza je išla naviše. Naša globalna uloga je jačala, širili smo trgovinu,“ rekao je, opisujući stanje Amerike kada je napustio Belu kuću u januaru.

Tramp, s druge strane, tvrdi da prepravlja odnose sveta sa SAD, balansira trgovinu, suzbija ilegalnu imigraciju i čini vladu efikasnijom. Proslavio je prvih 100 dana svojim pobedonosnim govorom prošle nedelje. Upitan šta misli o početku "Trampa 2.0"?

"Neka istorija to proceni. Ja ne vidim ništa što je bilo trijumfalno", rekao je on.

(Telegraf.rs)