Koji lideri dolaze na paradu za Dan pobede i zašto je Rusima bitna? Putinov najvažniji gost već došao u Moskvu

U Moskvi se sutra, 9. maja održava velika parada za Dan pobede. Da bi sprečio da ovaj događaj protekne u senci rata, predsednik Vladimir Putin je proglasio trodnevno primirje koje je od danas na snazi.

Prekid vatre se završava u subotu, međutim, Ukrajina se nije obavezala da će poštovati ovu Putinovu odluku. Iz Kijeva je saopšteno da ne mogu da garantuju bezbednost ljudi koji će sutra prisustvovati paradi.

Svetski lideri su počeli da pristižu u Moskvu. Putin od srede dočekuje predsednike iz prijateljskih zemalja, koji su pristali da prisustvuju paradi.

Među njima je i kineski predsednik Si Đinping, koji će u Ruisji boraviti četiri dana.

Očekuje se da će s Putinom razgovarati o daljoj saradnji, ali i o ratu u Ukrajini.

Da je Ukrajina odlučna u tome da neće poštovati prekid vatre, pokazuje i činjenica da je ukrajinska vojska gađala dve vojne fabrike u Rusiji. Istovremeno desetak dronova lansirano je i ka Moskvi, ali su oni oboreni.

Zbog toga je došlo do ozbiljnih pomeranja letova u regionu. Iz bezbednosnih razloga, Putin sada želi da ograniči pristup internetu ljudima u Moskvi.

Takođe, zbog ukrajinskih dronova, let srpskog predsednika Aleksandra Vučića za Moskvu je hitno preusmeren u Baku, ali je on ipak na kraju stigao na krajnju destinaciju.

Ko će učestvovati na paradi povodom Dana pobede?

Očekuje se da će najmanje 29 svetskih lidera prisustvovati događaju, prema izveštajima ruskih medija.

"Pozvali smo mnogo stranih gostiju. I očekujemo da će 29 lidera zemalja koje smo pozvali biti prisutni na Paradi pobede", rekao je novinarima savetnik ruskog predsednika Jurij Ušakov.

Mnogi evropski političari možda neće biti prisutni, ali će biti prisutan najvredniji saveznik Moskve, a možda i njihov najvažniji gost.

Kineski predsednik Si Đinping boraviće u zvaničnoj poseti Rusiji od 7. do 10. maja kako bi učestvovao u obeležavanju 80. godišnjice poraza nacističke Nemačke, saopštio je Kremlj u nedelju, piše Kijev Independent.

Ovo će biti druga poseta Sija Rusiji, nakon što su se dvojica lidera sastala u Moskvi 2023. godine, što je bila njegova prva poseta inostranstvu od reizbora.

Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva takođe planira da prisustvuje kako bi izrazio svoju podršku Putinu. Prema pisanju brazilskih medija, Lula će održati bilateralni sastanak sa Putinom, tokom kojeg se nada da će se predstaviti kao posrednik u pregovorima između Rusije i Ukrajine.

Venecuelanski lider Nikolas Maduro je već u Moskvi, gde je potpisao sporazum o strateškom partnerstvu sa Vladimirom Putinom. Evropa će biti slabo zastupljena na paradi: slovački premijer Robert Fico predstavljaće jedinu državu članicu EU, a biće prisutan i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Prema ruskim medijima, među ostalim svetskim liderima koji će prisustvovati su oni iz Jermenije, Azerbejdžana, Belorusije, Bosne i Hercegovine, Burkine Faso, Konga, Kube, Egipta, Ekvatorijalne Gvineje, Etiopije, Gvineje Bisao, Kazahstana, Kirgistana, Laosa, Mongolije, Mjanmara, Palestine, Tadžikistana, Turkmenistana, Uzbekistana, Vijetnama i Zimbabvea.

Prisutvovaće i predstavnici Severne Koreje i Abhazije i Južne Osetije, regiona pod kontrolom Rusije, kao i ministri odbrane iz 31 zemlje.

Zašto je Dan pobede važan za Putina

Za Moskvu, 9. maj je više od proslave pobede. Pod Putinovim vođstvom, to je postao jedan od najvažnijih državnih praznika i velika demonstracija ruske vojne moći, navodi Euronews.

Ovaj dan je dobio još veći značaj od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, jer je Kremlj intenzivno koristio slike i narative iz Drugog svetskog rata kako bi opravdao i podržao sveopšti rat protiv Ukrajine.

U svom ratu protiv Ukrajine, Rusija je vratila u prvi plan slogane i simbole identične onima koje je koristio Sovjetski Savez tokom Drugog svetskog rata, poput "Možemo ponoviti", slogana koji su često pokazivali ruski vojnici u Ukrajini.

Takođe, crno-narandžasta traka Svetog Đorđa, koja je nekada simbolizovala pobedu u Drugom svetskom ratu, sada je postala jedan od najprepoznatljivijih amblema ruske invazije na Ukrajinu.

Moskva je takođe namerno povezala dva narativa kroz jezik, koristeći pompezne termine, nazivajući invaziju na Ukrajinu "specijalnom vojnom operacijom", na isti način na koji se Drugi svetski rat u Rusiji naziva "Velikim ratom za odbranu otadžbine".

Putin je više puta izjavio da se "sovjetski narod borio sam" u Drugom svetskom ratu, ignorišući doprinos saveznika. Kada je pokrenuo invaziju na Ukrajinu, Putin je izjavio da su njeni glavni ciljevi "denacifikacija zemlje i borba protiv fašizma", tvrdnje koje nikada nije potkrepio dokazima.

Putinova popularizacija ove retorike i veličanje Dana pobede nazvani su pogrdnom rečju na ruskom "pobedobesie", što znači groteskno i preuveličano slavlje pobede, neka vrsta manije pobede.

Ukrajina se distancirala od sovjetskih komemoracija i datuma. Zelenski je 2023. godine potpisao zakon kojim se Dan sećanja na žrtve Drugog svetskog rata pomera na 8. maj, u skladu sa većinom evropskih zemalja.

Tramp nezadovoljan situacijom

Čini se da SAD nisu nimalo zadovoljne pravcem u kojem se sukob između Ukrajine i Rusije odvija.

Dolazimo do tačke u kojoj ćemo morati da donesemo neke odluke. nisam zadovoljan situacijom, uopšte nisam zadovoljan", rekao je Donald Tramp.

Potpredsednik SAD Džej Di Vens pozvao je na direktne pregovore između Moskve i Kijeva.

"Kada su Rusi izneli prvu mirovnu ponudu, naša prva reakcija je bila da previše traže. Ukrajinci su veoma važni, oni su druga strana", rekao je on.

U međuvremenu Evropa nastavlja da jača svoju odbranu. Francuska i Nemačka su odlučile da formiraju zajednički savet odbrane, nakon sastanka predsednika Emanuela makrona i kancelara Fridriha Merca.

(Telegraf.rs)