Dan Evrope - 9. maj slavi se kao podsećanje na Šumanovu deklaraciju

Dan Evrope - 9. maj, obeležava se kao dan sećanja na Šumanovu deklaraciju koja je obelodanjena na taj dan pre 75 godina.

Bio je to početni nacrt izgradnje Zajednice za ugalj i čelik, čiju su okosnicu činile Francuska i Savezna Republika Nemačka, a koja je bila preteča današnje Evropske unije.

Preporučujemo

Rober Šuman, u to vreme ministar inostranih dela Francuske, predočio je 9. maja 1950. prilikom obraćanja u palati Ministarstva inostranih dela Francuske, nazvanoj po Šarlu Bušeu od Orseja, važnom zvaničniku Pariza prve decenije 18. veka, predlog koji je zamišljen kao način za prevazilaženje nasleđenih suprotnosti dve ključne zemlje evropskog kontinenta, Francuske i Nemačke.

Zamisao je bila da se usaglašavanjem interesa postave temelji razumne saradnje, a potom i zajednice višeg tipa. Šumanova ideja bila je da se pođe od ekonomskih interesa sa ciljem da oni potom dobiju i političku formu.

Tradicionalno, Francuska je bila zavisna od uvoza uglja neophodnog teškoj industriji, kojim je, sa druge strane, raspolagala Nemačka.

Imajući u vidu teško međusobno nasleđe, više ratova, uključujući oba svetska, sa tragičnim posledicama po obe zemlje, kao i ostatak Evrope, zamisao isticanja zajedničkih interesa, prevazilaženja strašnog nasleđa, bila je nesumnjiv izraz vizionarstva Robera Šumana, pa i odraz hrabrosti.

Uz Šumana na pripremi i oblikovanju Deklaracije radio je i Žan Mone, a isto tako, sa njom se izašlo u javnost nakon prethodne saglasnosti Konrada Adenauera, kancelara zapadne Nemačke.

Bila je to od samog početka, zajednička inicijativa obe zemlje.

Rober Šuman je tako 9. maja 1950. predstavio predlog oblikovanja zajednice evropskih zemlja za ugalj i čelik. Taj dokumet postao je poznat pod nazivom Šumanova deklaracija, i njegovo objavljivanje prihvaćeno je kao početni datum oblikovanja savremene Evropske unije.

Šuman je osmišljeno zastupao približavanja dve zemlje, prevazilaženjem teškog nasleđa i isticanjem zajedničkih ekonomskih interesa i prethodno, dok je predvodio Vladu Francuke 1947/48.

Istupao je sa idejom deljenja resursa kao početne forme oblikovanja nadnacionalne zajednice.

Takve vizije predstavljene su prilikom potpisivanja Statuta Saveta Evrope u Londonu, 5. maja 1949.

Šumanova deklaracija otuda naglašava neophodnost "eliminacije vekovnih sukobljenosti Francuske i Nemačke". Istaknuto je da Francuska vlada zato sugeriše da se francusko nemačka proizvodnja uglja i čelika stave pod zajedničko nadzorno telo. Odmah je istaknuta otvorenost i za druge zemlje Evrope.

Predloženo udruživanje, naglašeno je, trebalo bi da omogući zajedničku osnovu za ekonomski razvoj, a isto tako da pokaže besmisao ratnih sukoba, kao i da ih učini nemogućim.

Deklaracija je isticala nameru postupnog oblikovanja Evrope kao političkog entiteta, zatim predupređivanje, obesmišljavanje, ma kakvih ratnih sukoba između zemalja članica kao i podsticanje mirovne politike uopšte.

Kao preduslov, predloženo je oblikovanje antikartelske agencije za industrije uglja i čelika, s ciljem oživljavanja ekonomije zemalja članica.

Naglašen je cilj podizanja standarda života građana, kao i međunarodni razvoj uopšte. Zanimljivo je da je u tom delu pomenut i razvoj Afrike, nesumnjivo zbog činjenice da je Francuska zajednica tada sadržala znatne delove tog kontinenta.

Na Šumanovu deklaraciju, odnosno načela njome naglašena, pozitivno su ubrzo reagovale Adenaurova vlada Nemačke, vlade Italije i zemalja Beneluksa, dakle Belgija, Holandija kao i Šumanov rodni Luksemburg.

Usledio je Pariski ugovor, koji su predstavnici šest zemlja osnivača potpisali 18. aprila 1951. čime je nastala Evropska zajednica za ugalj i čelik, preteča Evropske ekonomske zajednice odnosno današnje Evropske unije.

Sledili su Rimski ugovori 1957. godine, a onda i oblikovanje Evropske parlamentarne skupštine.

Važan moment bio je i sporazum dve zemlje koji su januara 1963. potpisali Šarl de Gol i Konrad Adenauer.

Rober Šuman imao je inače obuhvatnije zamisli. Zagovarao je ustrojavanje paralelne odbrambene zajednice.

Šuman je rođen u Klauzenu, starom delu grada Luksemburga. Otac je bio Francuz. Odrastanjem u Luksemburgu Roberu Šumanu su oba jezika, nemački i francuski, bila pođednako prirodna. Studije prava završio je u Nemačkoj, da bi potom otvorio advokatsku kancelariju. Uspelo mu je da izbegne učešće u borbenim formacijama tokom Prvog svetskog rata, iako ga je nemačka vojska mobilisala.

Kada su okončanjem tog rata Alzas i Lorena ponovo postale sastavni deo Francuske opredeljuje se za politiku. Bio je zastupnik Mozela u Skupštini Francuske do 1940.

Gestapo ga je hapsio pa se potom skrivao do okončanja rata.

Ministar finansija Francuske postaje 1946, a predsednik vlade 1947. Resor spoljnih poslova predvodio je od 1948. do 1953. godine. Docnije je bio i ministar pravde 1955/1956.

Lično, Rober Šuman je bio uvereni hrišćanin, rimokatolik. I njegova politička vizija je bila odraz takvih ubeđenja, zagovarao je hrišćansku demokratiju.

Bio je poštovalac Žaka Maritena, filozofa doboko ukorenjenog u hrišćansko nasleđe, inače jednog od autora Opšte deklaracije o ljudskim pravima iz 1948. i pozivao se na njega u knjizi "Za Evropu".

Otac Evrope Rober Šuman (jun 1886 - septembar 1963) sahranjen je u crkvi u Si Šazelu kod Meca, u Loreni, gde je i napustio ovaj svet. Vatikan je pokrenuo proces njegove beatifikacije 1991. što je podržao i nedavno preminuli papa Francisko 2021. godine.

Tokom zasedanja Saveta Evropske unije u Milanu 1985. usvojen je zaključak da se nadalje 9. maj obeležava kao Dan Evrope, praznik kojim se podseća na Šumanovu deklaraciju iz 1950.

(Telegraf.rs/Tanjug)