Evropa pritiska Putina da prihvati 30-dnevno primirje: Ovako bi izgledalo, na snagu stupa već u ponedeljak

Lideri zemalja tzv. ''koalicije voljnih'' i Ukrajine, koji su se sastali u subotu u Kijevu, usvojili su zajedničko saopštenje u kojem su se dogovorili da 12. maja počne totalno i bezuslovno primirje koje će trajati najmanje 30 dana, objavljeno je na sajtu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Kako su naveli u zajedničkom saopštenju lideri Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Poljske i Ukrajine, ovo primirje ne može da bude ograničeno bilo kakvim uslovima, a ako bi Rusija iznela bilo kakve uslove, to bi se tumačilo kao pokušaj prolongiranja rata i ugrožavanja diplomatije, prenela je agencija Ukrinform.

Preporučujemo

Nakon sastanka u Kijevu, Zelenski je ponudio dodatni uvid u predlog o 30-dnevnom prekidu vatre koji je dogovorio sa liderima Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Poljske.

Sadrži sledeće stavke:

• bezuslovno, 30-dnevno primirje koje počinje od ponedeljka, 12. maja "u vazduhu, na moru i na kopnu"
• "Praćenje njegove primene je apsolutno izvodljivo - u koordinaciji sa SAD, ovo je realno", rekao je Zelenski.
• diskusije o "bezbednosnim, političkim i humanitarnim osnovama za mir" trebalo bi da počnu tokom pauze
• ako Rusija odbije uslove bezuslovnog primirja, biće primenjene dodatne sankcije na njen energetski i bankarski sektor.

Zelenski je rekao da ukrajinski EU partneri već rade na "jakon novom paketu sankcija u koordinaciji sa UK, SAD i Norveškom".

"Dogovoreno je da je jasan prioritet jačanje ukrajinskih odbrambenih i bezbednosnih snaga kao primarne garancije suvereniteta i bezbednosti Ukrajine. Ključni element bezbednosnih garancija trebalo bi da bude i kontingent za podršku", rekao je Zelenski.

Zvaničnici su pozdravili činjenicu da poziv na primirje i pregovore podržavaju i Evropa i SAD.

Oni su takođe naglasili suštinski značaj jačanja oružanih snaga Ukrajine kao glavnog garanta ukrajinskog suvereniteta i bezbednosti, navodi Ukrinform.

Foto: Tanjug/AP

Istovremeno je izražena spremnost da se dalje jačaju ukrajinske oružane snage, uključujući finansiranje odbrane i ulaganja u proizvodnju oružja u Ukrajini i u evropskim zemljama u okviru zajedničkih projekata.

Takođe je dogovoreno da se i dalje radi na efikasnom korišćenju zamrznutih ruskih sredstava, kao i da se to pitanje razmotri na sledećem samitu grupe G7.

Na sastanku u Kijevu učestvovali su francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Fridrih Merc, kao i britanski i poljski premijeri Kir Starmer i Donald Tusk koji su razgovarali sa ukrajinskim zvaničnicima.

Na sastanku je putem video linka učestvovala i italijanska premijerka Đorđa Meloni.

Putin predložio da direktni pregovori sa Ukrajinom počnu u Istanbulu sledeće nedelje

Predsednik Rusije Vladimir Putin predložio je da Rusija i Ukrajina održe direktne pregovore, bez preduslova 15. maja u Istanbulu.

"Predlažemo da kijevske vlasti nastave pregovore koje su prekinule krajem 2022. godine, nastave direktne pregovore, i to bez ikakvih preduslova. Predlažemo da bez odlaganja počnu sledećeg četvrtka, 15. maja, u Istanbulu, gde su ranije održani i gde su prekinuti“, rekao je Putin u obraćanju medijima.

Kako je rekao, on će se lično obratiti predsedniku Turske Redžepu Tajipu Erdoganu da organizuje pregovore.

(Telegraf.rs)