Poreklo pape Lava XIV odražava burnu istoriju imigracije u SAD: Isplivali nepoznati detalji

Papa Lav XIV, koji je u četvrtak izabran za prvog poglavara Rimokatoličke crkve rođenog u SAD, ima porodično poreklo koje odražava zašto se njegova zemlja naziva "lonca za topljenje" nacija, pokazuju zapisi koje su otkrili genealozi.

Deda po majci šezdesetdevetogodišnjeg Roberta Prevosta, novoizabranog pape, očigledno je rođen u inostranstvu, u Santo Domingu, glavnom gradu Dominikanske Republike, prema matičnih knjigama koje je profesionalni genealog Kris Smoters predstavio na Ej-Bi-Si njuzu.

Preporučujemo

Kada je Lavov deda, Džozef Martinez, dobio dozvolu za brak 1887. godine da bi se oženio bakom budućeg pape, Luiz Bakije, naveo je kao svoje mesto rođenja Haiti, što je u to vreme bila ista teritorija kao i Santo Domingo, napominje Smoters.

Zapisi o rodoslovu papine bake po majci, Luiz Bakije, pak ukazuju na to da je rođena u najistaknutijem gradu Luizijane, Nju Orleansu, od roditelja koji su navodno venčani u lokalnoj katoličkoj crkvi.

Zapisi iz popisa iz 1900. godine pokazuju da su deda Džozef – očigledno sin Luizijanaca – i Luiz živeli u kući u Sedmom okrugu Nju Orleansa, bastionu Kreola. (U Luizijani, termin kreolski se koristi od 1792. i predstavlja potomke roditelja afričkog ili mešovitog nasleđa, kao i decu francuskog i španskog porekla bez mešanja rasa.)

Kuća para kasnije je bila među stotinama onih koje su srušene kako bi se napravila trasa za nadvožnjak koji povezuje predgrađa Nju Orleansa sa njegovom svetski poznatom Francuskom četvrti, potez koji je drastično smanjio stanovništvo ovog područja i ekonomski uništio mnoštvo crnačkih preduzeća koja su tamo poslovala.

Isti ti zapisi popisa identifikovali su papinu babu i dedu po majci kao crnce. Dve njegove tetke su slično identifikovane, samo oko četiri godine nakon što je Vrhovni sud SAD u slučaju Plesi protiv Fergusona – koji je nastao u Nju Orleansu – potvrdio ustavnost rasne segregacije u zemlji.

Do 1920. godine, porodica Martinez se preselila na sever u Čikago i dalje od rasno represivnog juga SAD. Majka budućeg pape, Mildred Agnes Martinez, rođena u Čikagu, imala je tada osam godina. A popis stanovništva te decenije je porodicu Martinez naveo kao belu.

Tek 1954. godine Vrhovni sud SAD doneo je presudu kojom je poništen presedan Plesi protiv Fergusona i rasna segregacija proglašena neustavnom – pa čak i tada su mnoge zajednice širom zemlje godinama kršile tu odluku.

Više genealoga je teoretisalo da su Martinezi možda strateški promenili svoj rasni identitet kako bi se asimilovali u Čikagu, koji – iako severnije – ima svoju istoriju diskriminacije i ugnjetavanja na osnovu boje kože.

"Možete razumeti da su ljudi možda namerno pokušavali da zamagle svoje nasleđe", rekla je za Asošijejted pres Džari Onora, porodični istoričar za Istorijsku kolekciju Nju Orleansa. Onora je dodala da je "život uvek bio nesiguran za ljude druge boje kože".

Mildred Martinez se na kraju udala za Luja Marijusa Prevosta. Bibliotekarka i njen suprug – veteran Drugog svetskog rata i prosvetni radnik – odgajili su trojicu sinova u Čikagu. Najmlađi, Robert, rukopoložen je za sveštenika 1982. godine; postao je svetski vođa katoličkog verskog reda kolokvijalno poznatog kao avgustinci; vodio je peruansku dijecezu; papa Franja ga je u septembru 2023. godine postavio za kardinala; i predvodio je vatikanski entitet zadužen za izbor novih biskupa širom sveta.

Kardinali su papu Lava XIV izabrali za naslednika pokojnog Franje nakon dvodnevne konklave. Jedan od papine starije braće, stanovnik predgrađa Čikaga i penzionisani direktor katoličke škole Džon Prevost, odmah po završetku izbora rekao je za Njujork tajms: "Znam da moj brat nije zadovoljan onim što se dešava sa imigracijom u Sjedinjenim Državama.“

Ipak nema naznaka da je papa ikada javno mnogo govorio o svom rasnom identitetu. Džon Prevost je, sa svoje strane, rekao za Tajms da njegova braća nisu govorila o svojim korenima iz Luizijane. Takođe je rekao da se niko od njihove uže porodica ne identifikuje kao crnci.

U saopštenju za javnost Vatikana navodi se da je papin otac francuskog i italijanskog porekla, a da je majka španskog porekla.

Šta god da je slučaj, profesorka Univerziteta Lojola Merimaunt, Kim R. Haris, koja predaje afroameričku religioznu misao i praksu, rekla je agenciji AP da se nada da će Lavov papski mandat "otkriti ko smo mi kao Amerikanci i da smo narod dijaspore".

"Kada razmišljam o osobi koja u sebi nosi toliko istorije ove zemlje", dodaje prof. Haris, "to daje potpuno novu perspektivu i proširuje sliku o tome ko smo svi mi."

(Telegraf.rs/RTS)