Može li ovo srušiti najmoćniju ženu EU? Isplivale poruke Ursule fon der Lajen o ugovoru teškom milijarde

Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, suočiće se ove nedelje s jednom od najvećih pretnji po svoju reputaciju otkako je preuzela vođstvo Komisije.

Naime, Opšti sud Evropske unije u sredu donosi odluku o tome da li je Komisija prekršila pravila transparentnosti odbijanjem da objavi tekstualne poruke koje je fon der Lajen razmenjivala s izvršnim direktorom Fajzera, Albertom Burlom, tokom pregovora o ugovoru za nabavku vakcina protiv kovida 19, vrednom više milijardi evra.

Preporučujemo

Odluka bi mogla imati dalekosežne posledice ne samo po predsednicu Komisije već i po način na koji evropski zvaničnici vode pregovore iza zatvorenih vrata. Takođe bi mogla ozbiljno da zaseni početak njenog drugog petogodišnjeg mandata, koji je počeo 1. decembra.

Prema pisanju portala Politico, suština pravne bitke jeste pitanje da li bi SMS poruke koje sadrže informacije povezane s političkim odlučivanjem trebalo da se smatraju zvaničnim dokumentima i time podležu pravilima o transparentnosti. Dok se borci za transparentnost i brojni pravni stručnjaci zalažu da takve poruke budu dostupne javnosti, Komisija tvrdi suprotno.

Slučaj je posebno osetljiv jer je upravo fon der Lajen lično odobrila najveći ugovor o vakcinama potpisan u ime EU – dogovor s Fajzerom o nabavci čak 1,8 milijardi doza.

Ako sud odluči protiv Komisije, to bi moglo dodatno ojačati političke protivnike koji godinama upozoravaju na nedostatak transparentnosti tokom pandemije, naročito u vezi s nabavkom vakcina.

Podsetimo, The New York Times je još 2021. otkrio da su fon der Lajen i Burla putem poruka izgradili "duboko poverenje", što je, navodno, doprinelo brzom sklapanju ugovora s Fajzerom. Ipak, Komisija je 2022. odbila da objavi sadržaj tih poruka, zbog čega je Times podneo tužbu.

Tokom saslušanja u novembru prošle godine, Komisija je prvi put zvanično priznala da poruke postoje, što je izazvalo podsmeh prisutnih i nezadovoljstvo sudija. Pravni zastupnici Komisije tvrdili su da poruke nisu bile povezane s pregovorima o ugovoru, pa ih zato nisu sačuvali niti učinili dostupnima. Međutim, sudije su kritikovale nedostatak dokaza i izostanak odgovora na ključna pitanja – poput toga da li je predsednica uopšte direktno pitana o porukama ili je proverena njena zvanična komunikacija.

Jedan od sudija, Hose Martin i Peres de Nanklares, izjavio je da Komisija nije preduzela "adekvatne i pažljive mere" kako bi opravdala svoje postupke, dok je sudija Pol Nihul upozorio na "zbunjujuću dokumentaciju" kojom su raspolagali.

Evropska javna pravobraniteljka Emili O'Rajli još 2022. ocenila je da je odbijanje Komisije da pretraži poruke "slučaj lošeg upravljanja", te je naglasila da se nivo transparentnosti smanjio pod vođstvom Ursule fon der Lajen. U intervjuu za Politico, O'Rajli je čak optužila predsednicu Komisije za stvaranje "kulture skrivanja", a njeno izostajanje sa sudske rasprave nazvala je "slonom u prostoriji".

Pritisak na fon der Lajen dodatno raste jer je i Kancelarija evropskog javnog tužioca (EPPO) potvrdila da vodi istragu o načinu na koji je Evropska komisija vodila nabavku vakcina tokom pandemije.

Rukovoditeljka EPPO-a, Laura Kodruca Keveši, izjavila je da su već ispitani pojedini zvaničnici Komisije.

Iz Komisije su, komentarišući ceo slučaj za Politico, kratko poručili kako "ne komentarišu sudske procese koji su u toku".

(Telegraf.rs)