U toku igra nerava, čeka se potez Putina: Da li je spreman da položi oružje u Ukrajini?

U toku je igra na ivici nerava. U četvrtak će predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski sedeti za pregovaračkim stolom u Istanbulu. Pitanje je - Da li će nasuprot njemu biti Vladimir Putin, predsednik Rusije?

Nakon vikenda burne diplomatije, tokom kojeg se britanski premijer ser Kir Starmer pridružio liderima Francuske, Nemačke i Poljske u Kijevu, ruski predsednik je konačno povukao potez.

Preporučujemo

Međutim, nije udovoljio zahtevima Evrope za hitno 30-dnevno primirje niti se suočio s dodatnim sankcijama. Umesto toga, izneo je kontra-predlog: direktni pregovori između Rusije i Ukrajine u Turskoj, ali bez prekida vatre, prenosi britanski The Telegraph.

U evropskim prestonicama postoje ozbiljne, iako slabe, nade u mogući diplomatski proboj za okončanje rata u Ukrajini. Ali, bez zavaravanja, ovo nije bio iskreni ustupak od strane Putina. To je bio manevar, manevar koji je, za sada, naišao na odobravanje Bele kuće.

U suštini, obe strane se vraćaju na pozicije koje su zauzimale u prvim mesecima rata u februaru 2022. Tada je Putin bio spreman da pošalje svoje izaslanike u Tursku kako bi razgovarali o uslovima pod kojima bi Ukrajina kapitulirala.

Tada je izrađen dokument poznat kao Istanbulski komunike, prema kojem bi Ukrajina pristala na trajnu neutralnost, odustala od članstva u NATO i pristala na drastično smanjenje svojih oružanih snaga.

Zauzvrat, Kijevu bi bile ponuđene bezbednosne garancije od strane stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija: Velike Britanije, Francuske, SAD, Rusije i Kine.

Podsetivši se koliko su malo značile garancije date Budimpeštanskim memorandumom iz 1994. godine, Kijev je tada uljudno odbio. Prema tom memorandumu, potpisanom s Velikom Britanijom, Rusijom i SAD, Ukrajina se odrekla nuklearnog oružja uz garancije da će njene granice ostati nepovređene.

Oružje mora najpre da utihne

Pomoćnici iz Kremlja jasno su stavili do znanja da Rusija očekuje da odbijeni Istanbulski komunike bude osnova novih pregovora. Pored toga, prema rečima Jurija Ušakova, zvaničnika iz Kremlja, pregovori bi morali da "uzmu u obzir stvarnu situaciju" na ratištu, što je jasna aluzija na teritorijalne gubitke koje Moskva očekuje da Kijev prihvati.

Drugim rečima, ono što sada Putin nudi znatno je manje privlačno nego što je bilo 2022. godine i evropskim liderima to nije promaklo. Predsednik Francuske Emanuel Makron optužio je ruskog lidera da odugovlači, rekavši da "želi da kupi vreme".

Fridrih Merc, novi nemački kancelar, ostao je pri početnom stavu koji je zastupao predsednik SAD Donald Tramp najpre primirje, pa onda pregovori.

"Oružje mora najpre da utihne pre nego što počnu razgovori", rekao je Merc.

Međutim, ako su Evropljani želeli da predstave jedinstven zapadni front, predsednik Tramp imao je drugačije planove. Američki predsednik je, čini se, sa zadovoljstvom prihvatio Putinovo prećutno odbacivanje predloga o prekidu vatre, odmah podržao njegov kontra-predlog o razgovorima i potom ponovo izvršio pritisak na Zelenskog da "odmah" pristane, kako je napisao na svojoj platformi Truth Social.

Ukrajinski lider je ispunio očekivanja. Od njegovog napetog sastanka s Trampom u Beloj kući u februaru, Zelenski je brzo odgovarao na svaki zahtev koji mu je američki predsednik postavio, u nadi da će time jasno pokazati da je Rusija prepreka miru.

Pristajanje Zelenskog ima i stratešku dimenziju i predstavlja povratak na stav koji je imao u ranoj fazi rata, kada je više puta pozivao na direktne razgovore s Putinom.

Ruski lider se nalazi u nezgodnoj poziciji. Uveren da ima prednost na bojnom polju, nema stvarnu želju da obustavi borbe, iako je spreman da razgovara o uslovima ukrajinske kapitulacije.

Zato mu ne smeta da pošalje svoje saradnike u Istanbul kako bi Ukrajincima diktirali ono što bi u suštini bili uslovi za predaju. Ako oni odbiju neće biti velike štete.

Putin može biti prilično siguran da Rusija neće doživeti ozbiljnu osudu iz SAD ako pregovori propadnu. Na kraju krajeva, Tramp je do sada preduzimao konkretne korake samo protiv Ukrajine uključujući kratkotrajno zamrzavanje razmene obaveštajnih podataka i isporuka oružja.

S druge strane, osim povremenih pretnji sankcijama, Trampova administracija se uskladila s Rusijom u važnom glasanju u UN, obnovila šire diplomatske veze s Moskvom i jasno stavila do znanja da želi da razvija komercijalne poslove s Kremljom.

Ali direktni razgovori licem u lice sa Zelenskim predstavljaju sasvim drugačiju stvar. Ne samo da bi to stvorilo utisak jednakosti između njih dvojice, već bi Putinu bilo teško da i dalje tvrdi kako je njegov ukrajinski protivnik nelegitiman diktator koji toleriše naciste.

Pored toga, direktni pregovori podrazumevaju suštinske razgovore: dvojica lidera se obično ne sastaju ako jedna strana traži bezuslovnu predaju druge.

Nema sumnje da se ozbiljni pregovori "iza kulisa" već vode. Tvrdnje evropskih diplomata da bi naredni dani mogli biti presudni možda nisu bez osnova. Ako bi se Putin zaista pojavio u Istanbulu, nade u postizanje dogovora svakako bi značajno porasle.

A možda je sve to samo pusta želja. Do sada je Putin uspeo da izvuče veće ustupke od SAD nego što je ranije mogao i da zamisli i to bez da je zaista morao bilo šta da učini. Neodgovoreno pitanje glasi: Zašto bi sada menjao pristup?

(Telegraf.rs)