Tramp počeo turneju po Persijskom zalivu sa gomilom problema, a uveren je da ima odgovor na sve njih

Američki predsednik Donald Tramp započeo je ove nedelje svoju prvu inostranu turneju u drugom mandatu tokom koje će posetiti tri zemlje. Ova turneja prvobitno je bila zamišljena kao fokus na njegove pokušaje da ove bogate zemlje Persijskog zaliva privoli da ulože milijarde dolara investicija u SAD.

Međutim, Tramp se našao u moru geopolitičkih kriza i usred traženja nade u dubokom bunaru globalnih previranja, koji daju veći značaj prvom dužem putovanju u inostranstvo tokom njegovog drugog mandata.

Preporučujemo

"Ovaj svet je danas mnogo bezbedniji nego što je bio pre nedelju dana", rekao je Tramp novinarima dok je procenjivao izazove spoljne politike sa kojima se suočava na putu ka Saudijskoj Arabiji, Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

"I mnogo bezbedniji nego što je bio pre šest meseci".

Predsednik je bio prepun prevelikog samopouzdanja u vezi sa nekim od najnerešivijih svetskih problema, od tenzija u Južnoj Aziji do budućnosti sankcija u Sirijii rata u Ukrajini.

Ali iza zatvorenih vrata, saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman, katarski emir šeik Tamim el Tani i predsednik Emirata Mohamed bin Zajed pokušaće da saznaju kako Tramp namerava da nastavi sa rešavanjem rata u Gazi, rešavanjem brzo napredujućeg iranskog nuklearnog programa i rešavanjem tenzija između Indije i Pakistana.

I nakon nedelja pretnji i nagovaranja, ostaje da se vidi da li će ruski predsednik Vladimir Putin i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski poslušati Trampa, koji zahteva da se sastanu u Istanbulu kasnije ove nedelje kako bi razgovarali o okončanju ruskog rata protiv Ukrajine.

Tramp je, sa svoje strane, projektovao poverenje da će se sastanak održati i čak je delovao pomalo optimistično da je kraj sukoba blizu. Spomenuo je ideju da napravi skretanje sa svog plana putovanja kako bi posetio Tursku ako misli da bi njegovo prisustvo bilo konstruktivno.

"Razmišljao sam da preletim. Ne znam gde ću biti u četvrtak. Imam toliko sastanaka... Postoji mogućnost, pretpostavljam, ako mislim da se stvari mogu dogoditi", rekao je Tramp.

Ali ukrajinski saveznici su u ponedeljak ostali duboko skeptični u pogledu izgleda za razgovore i da li je Putin ozbiljan u vezi sa mirom.

"Ako nema prekida vatre, ne može biti razgovora pod vatrom", rekla je potpredsednica Evropske komisije Kaja Kalas novinarima na sastanku o Ukrajini u Londonu.

"Želimo da vidimo da i Rusija želi mir. Potrebno je dvoje da bi se želeo mir, potreban je samo jedan da bi se želeo rat, a vidimo da Rusija očigledno želi rat".

Tramp vidi mogućnost u Gazi

Baš kada se Tramp spremao da napusti Vašington i ode u saudijsku prestonicu Rijad, pušten je poslednji živi američki talac u Gazi, Edan Aleksander.

Tramp i zvaničnici administracije su ovaj trenutak, gest dobre volje Hamasa prema Trampu, predstavili kao šansu da se mirovni pregovori između Izraela i Hamasa vrate na pravi put.

"Ovo je bio korak preduzet u dobroj veri prema Sjedinjenim Državama i naporima posrednika Katara i Egipta da okončaju ovaj veoma brutalni rat i vrate SVE žive taoce i ostatke njihovim voljenima“, objavio je Tramp nakon što je Hamas u nedelju izneo tu ponudu.

"Nadam se da je ovo prvi od tih poslednjih koraka neophodnih za okončanje ovog brutalnog sukoba".

Dok je Tramp isticao oslobađanje Aleksandra kao potencijalnu prekretnicu, izraelski premijer Benjamin Netanijahu bio je mnogo uzdržaniji. Izrael, primetno, nije odustao od planova da proširi svoj rat u Gazi.

Netanijahuova kancelarija je u saopštenju u ponedeljak naglasila da se "nije obavezala na bilo kakav prekid vatre ili oslobađanje terorista" u zamenu za Aleksandra.

"Pregovori će se nastaviti pod vatrom, tokom priprema za intenziviranje borbi", navodi se u saopštenju kabineta premijera.

Tramp menja ton prema Siriji

Dok se spremao da napusti Vašington, Tramp je takođe izjavio da razmatra ukidanje sankcija sirijskoj vladi. To je pitanje koje je veoma važno za trojicu lidera iz Persijskog zaliva, koji su stali iza nove vlade u Damasku i žele da Tramp ispuni svoja obećanja.

"Možda ćemo želeti da ih skinemo sa Sirije, jer želimo da im damo novi početak", rekao je Tramp, dodajući da ga je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan podsticao na to.

Ovi komentari predstavljaju značajnu promenu u tonu Trampa, koji je do sada bio veoma skeptičan prema sirijskom predsedniku Ahmedu Al Šarai.

Al Šaraa je došao na vlast nakon što je njegova islamistička grupa, Hajat Tahrir al-Šam (HTS), predvodila ofanzivu koja je zbacila bivšeg predsednika Bašara al Asada u decembru.

Administracija predsednika Trampa još uvek nije formalno priznala novu sirijsku vladu. Sankcije uvedene Damasku za vreme Asadovog režima i dalje su na snazi.

Nagovaranje Indije i Pakistana na trgovinu

Tramp je takođe preuzeo zasluge za to što je njegova administracija sprečila Indiju i Pakistan da započnu totalni rat usred najsmrtonosnijih sukoba u poslednjih šest godina između sva suseda sa nuklearnim oružjem.

Predsednik SAD je rekao da su on i njegovi pomoćnici na kraju uspeli da urazume rukovodstvo Indije i Pakistana i da ih odvrate od dalje eskalacije nudeći im šargarepu, dok je istovremeno pretio obema nacijama štapovima.

"Rekao sam: 'Hajde, mnogo ćemo trgovati sa vama'. 'Ako to zaustavite, trgovaćemo. Ako to ne zaustavite, nećemo uopšte trgovati.' Ljudi nikada ne koriste trgovinu onako kako sam je ja koristio", rekao je Tramp.

Situacija na terenu ostala je nesigurna i neizvesna. Indijski premijer Narendra Modi rekao je u ponedeljak da je njegova zemlja samo "pauzirala" svoju vojnu akciju i da će "uzvratiti pod svojim uslovima" ako dođe do bilo kakvog budućeg terorističkog napada na zemlju.

Velike razlike u nuklearnim pregovorima sa Iranom

Predsednik će stići u region nakon što je njegov specijalni izaslanik, Stiv Vitkof, u nedelju u Omanu održao četvrtu rundu nuklearnih pregovora sa iranskim ministrom spoljnih poslova Abasom Aragčijem.

Dok pregovori traju, Trampova administracija je slala pomešane poruke o tome koji bi nuklearni rad Iran mogao da obavlja u okviru potencijalnog sporazuma.

Visoki zvaničnici administracije, uključujući državnog sekretara Marka Rubija, rekli su da bi se od Teherana zahtevalo da uveze obogaćeni materijal za rad nuklearnih reaktora u civilne svrhe. Tramp je, međutim, prošle nedelje rekao da njegova administracija nije donela odluku o tom pitanju.

Takođe je nejasno da li će Tramp insistirati da Teheran odustane od podrške Hamasu u Gazi, Hezbolahu u Libanu i Hutima u Jemenu kao deo bilo kakvog nuklearnog sporazuma. Kakav god da je njegov pregovarački okvir, Tramp je delovao uvereno da Iran pristupa racionalno i da će uskoro učvrstiti sporazum.

"Ne možete imati nuklearno oružje. Ali mislim da razgovaraju inteligentno", rekao je Tramp o svom zahtevu za Iran.

Međutim, čini se da su dve strane i dalje daleko od bilo kakvog sporazuma, čak i kako vreme prolazi u roku od dva meseca koji je nametnuo Tramp.

(Telegraf.rs)