"Da li je ovo početak kraja rata?": Ukrajinski vojnici na frontu s velikom nadom prate šta se dešava u Turskoj

Veliki oblaci dima vide se na ekranu koji prikazuje prenos uživo sa kamera ukrajinskih dronova koji lebde iznad predgrađa istočnog grada Pokrovsk, jedne od najintenzivnijih linija fronta u Ukrajini.

Nekoliko sekundi ranije, ukrajinska artiljerija pogodila je ruske položaje, mesta na kojima su videli ruske vojnike kako se kreću dok pokušavaju da se probiju ka ključnom putu koji vodi u centar ovog grada. Najmanje jedan ruski vojnik je ranjen, erovatno i poginuo nakon udara, prenosi BBC u novom izveštaju iz Ukrajine.

Jezivo je gledati snimak uživo. On jasno pokazuje krvave posledice rata koji je Rusija započela, rata u kojem su do sada stradale stotine hiljada ljudi "krvoproliće bez kraja", kako ga opisuje bivši predsednik SAD Donald Tramp.

Sve se dešava u seoskoj kući pretvorenoj u komandni centar 155. mehanizovane brigade ukrajinske vojske. Kuća je udaljena nekoliko kilometara od artiljerijskih položaja na prvoj liniji fronta.

Razmere razaranja koje se vide na ekranima, kuće i zgrade sravnjene sa zemljom, znatno su veće nego pre šest meseci. To je dokaz žestokih borbi koje su se vodile proteklih meseci za odbranu Pokrovska, ključnog saobraćajnog čvorišta u Donjeckoj oblasti.

Ove nedelje postoji oprezni optimizam, čak i među skeptičnim vojnicima koji su više puta bili svedoci propalih nada za prekid vatre, dok su diplomatski napori SAD, Evrope, Turske i drugih konačno doveli do direktnih pregovora između Rusije i Ukrajine prvi put u poslednje tri godine.

"Mislim da bi nešto moglo da se desi, s obzirom na to da je Rusija prva pokrenula inicijativu za ove razgovore. Mislim, od 2022. godine su odbijali bilo kakav kontakt", kaže oficir koji želi da se predstavi samo svojim pozivnim znakom "Kozak".

"Želim da verujem da bi ovo mogao biti početak kraja rata. Ali sada vidim da smo uspešni u uništavanju njihovih pozadinskih položaja i linija snabdevanja. Rusija više nema onu snagu i moć koju je imala na početku. Tako da mislim da će se nešto dogoditi".

Jurij ima 37 godina, ranije je radio u tehnološkoj kompaniji pre nego što je Rusija započela invaziju na Ukrajinu:

"Oni (Rusija i Ukrajina) moraju da počnu da razgovaraju. Mi vojnici, mi želimo da se rat završi. Ali važno je zapamtiti da mi ne možemo da ga zaustavimo, jer ga nismo ni započeli", kaže on.

Jurij podiže pogled ka ekranu i uočava da se ruski vojnici ponovo kreću. On i njegove kolege izračunavaju koordinate njihovih položaja i prosleđuju ih artiljerijskoj jedinici.

Od komandnog centra do artiljerijskog položaja vode blatnjavi putevi koji prolaze kroz široke otvorene predele. Grudve blata lete na sve strane, automobil kliza i poskakuje dok se kreće što je moguće brže. Brzina je zaštita od napada dronova, koji su od 2023. godine, kada su u velikom broju počeli da se koriste, znatno povećali broj poginulih na obe strane i ruskoj i ukrajinskoj.

A ratna tehnologija neprestano se razvija. Sada postoji nova pretnja dronovi opremljeni pravim optičkim kablom koji se odmotava dok lete. "Ne možemo da ih otkrijemo ni neutrališemo, tako da je verovatno mnogo više dronova u oblasti nego što znamo", kaže Jurij.

Na artiljerijskom položaju skrivenom među drvećem i grmljem vojnici već pripremaju oružje. U pitanju je francuski samohodni artiljerijski sistem "Cezar". Desetine ovih sistema su raspoređene u Ukrajini od početka rata, dok Francuska pokušava da poveća proizvodnju.

"Veoma sam impresioniran njegovom preciznošću, i možemo da koristimo širok spektar municije. Najvažnije je to što se veoma brzo može koristiti u borbi. Mnogo je efikasniji od starog sovjetskog oružja koje sam ranije koristio", kaže "Kozak".

Ukrajinski vojnici ispaljuju četiri granate, svaka proizvodi zaglušujući zvuk. Čuje i tutnjava dolaznih granata. Bitka i dalje besni.

"Kao što čujete, neprijatelj neprestano napada i treba nam mnogo municije da bismo ih potisnuli. Nadamo se da će nam naši međunarodni partneri obezbediti što više municije, jer ako budemo morali da biramo između prioritetnih i manje važnih ciljeva neprijatelj će imati uspeha", upozorava "Kozak".

Novinari su pitali vojnike kako se osećaju povodom predloga da bi Ukrajina možda morala da napravi ustupke da se odrekne dela teritorije u zamenu za mir.

"Boli me kada to čujem. I ja želim da se vratim kući svojoj porodici. Moja ćerka ima osam godina i mnogo mi nedostaje. Ali moramo biti jaki. Ne verujem da bi se zaustavili ako bismo im prepustili deo teritorije. Za par godina bi se vratili i počeli sve iznova", kaže Jurij.

"Oni koji nisu ovde, koji nisu osetili posledice ruske agresije, ti komentatori iz fotelja kažu da možete da se odreknete zemlje i svemu će biti kraj. Nikada neće shvatiti koliko smo braće i prijatelja izgubili. Ne bi trebalo da se odreknemo nijednog metra naše zemlje", uveren je "Kozak".

Cena koju je Ukrajina platila da bi odbranila svoju zemlju vidljiva je svuda, najočiglednije na fotografijama nasmejanih, mladih vojnika postavljenih pored autoputeva, na spomen-zidovima na centralnim gradskim trgovima i na redovima i redovima sveže iskopanih grobova u zemlji.

Jana Stepanenko s ljubavlju kupuje omiljene poslastice svog sina šolju vruće čokolade i čokoladnu rolnicu.

Zatim se vozi do groblja u južnom gradu Zaporožju i uredno ih postavlja pored groba 22-godišnjeg Vladislava. Ona i njena ćerka, 13-godišnja Nikol, brišu grob vlažnim maramicama. Ubrzo su se neutešno srušile u zagrljaj. Vladislav je bio operater drona ukrajinske vojske. Poginuo je u borbi u ruskom napadu 21. februara ove godine. Za Janu, vesti o nastavku direktnih pregovora ne donose nadu.

"Čini mi se da je ovaj rat večan. Naravno, nadam se da će pronaći rešenje. Jer ljudi umiru ovde i tamo u Rusiji. Ali Putin je pohlepan. Njegova glad za našom zemljom je nezasita", kaže Jana.

Delovi Zaporoške oblasti trenutno su pod okupacijom Rusije, a linija fronta je udaljena manje od 64 kilometra od grada. Ali Rusija je u više navrata zahtevala kontrolu nad celim regionima Zaporoške, Luganske, Donjecke i Hersonske kao deo bilo kakvog mirovnog sporazuma.

"Nikako. Želim da živim u Ukrajini, a ne u Rusiji. Videli smo šta rade pod okupacijom, šta su radili na mestima poput Buče njihovu okrutnost i mučenje. Možete li da zamislite, nisu poštedeli ni ovo groblje", dodaje ona, pokazujući na veliki krater u blizini gde je pre nekoliko meseci eksplodirala bomba.

Suze joj teku niz oči, dok dodaje.

"Nadam se da moje dete nije poginulo uzalud. Da će ipak biti pobede i da će cela Ukrajina postati slobodna".

(Telegraf.rs)