Ko je Đorđe, čovek koji je uznemirio Evropu, a blizak je Trampu?

Iako Simion priznaje da mu je Viktor Orban poslužio kao "model", malo je ljubavi izgubljeno između rumunskih i mađarskih nacionalističkih tabora, koji su oštro suprotstavljeni oko mađarske manjine u Transilvaniji na severu Rumunije.

Tvrdo-desni ultranacionalista Đorđe Simion ima velike šanse da pobedi na predsedničkim izborima u Rumuniji u nedelju, što zabrinjava Evropu. Evropski zvaničnici se posebno plaše da će se 38-godišnji vatren govornik pridružiti sadašnjem dvojcu remetilaca – mađarskom Viktoru Orbanu i slovačkom Robertu Ficu – u nastojanju da spreči pomoć Ukrajini baš kad EU želi da pojača pritisak na Rusiju da okonča rat.

Preporučujemo

Kad bi Bukurešt zaista prešao u tabor sabotera, bio bi to gorak udarac, jer Rumunija nosi veću geostratešku težinu od Mađarske ili Slovačke. Crnomorska zemlja od 19 miliona stanovnika do sada je bila čvrst oslonac EU-a i NATO-a, piše Večernji.

Simion brzo pokušava da ublaži te strahove da će zakuvati situaciju. On insistira da će biti proevropski i pronatovski lider, bliži italijanskoj premijerki Đorđi Meloni – desničarki naklonjenoj Ukrajini – nego Orbanu ili Ficu. Svoj savez sa Trampovim MAGA pokretom predstavlja kao način da zadrži američke trupe posvećene Rumuniji. „Mi smo evro-realistička grupa, a ne evro-skeptična“, rekao je Simion za Politico, dodajući da prihvata jedinstveno tržište EU-a kao pokretač blagostanja za Rumune.

Ipak, teško je zamisliti Simiona kao prirodnog saveznika Orbana, najupornijeg unutrašnjeg buntovnika EU-a. Iako priznaje da mu je Orban poslužio kao "model", malo je ljubavi izgubljeno između rumunskih i mađarskih nacionalističkih tabora, koji su oštro sukobljeni oko mađarske manjine u Transilvaniji. Ali te tenzije s Orbanom ne znače da su svi u Briselu odahnuli. Zvaničnici i stručnjaci koji prate Simionov uspon skeptični su da on može biti jednako uspešan kao Meloni u povezivanju svoje desničarske agende sa mejnstrimom EU-a.

Ukazuju na njegova obećanja da će zaustaviti EU u nametanju novog "globalističkog" poretka, njegove teritorijalne pretenzije prema Moldaviji, zemlji kandidatu za EU koja se suočava s ruskom destabilizacijom, kao i njegovo čvrsto protivljenje bilo kakvoj daljoj podršci Ukrajini, kao dokaz da će Simion biti, u najboljem slučaju, nepredvidljiv lider, a u najgorem – izvor podela unutar bloka.

Foto: Tanjug/AP

"Mislim da bi svakako bio remetilačka figura za stolom Saveta EU i potencijalno i za stolom NATO-a", rekla je Oana Lungesku, bivša portparolka NATO-a, a sada viša saradnica Kraljevskog instituta za odbrambene studije.

"Njegov stav deluje vrlo jasno: po pitanju ruske agresije na Ukrajinu predlaže neutralnost za Rumuniju – što je, naravno, nespojivo sa položajem Rumunije kao članice EU-a i saveznice NATO-a", dodala je, prenosi Večernji list.

Simion odlučno negira da je proruski nastrojen, ali je proglašen "personom non grata" u Ukrajini zbog promovisanja "unionističke ideologije koja negira legitimnost državne granice Ukrajine".

Simionova stranka, Savez za ujedinjenje Rumuna, povezuje se s iredentističkom vizijom "Velike Rumunije" koja rizikuje izazivanje teritorijalnih sporova i potencijalnih sukoba s Ukrajinom, Moldavijom i Bugarskom.

Na čelu Bukurešta imao bi mnogo prilika da pravi probleme: povlačenjem iz NATO-ovih programa obuke za Ukrajince, ometanjem graničnih prelaza i protoka oružja u Ukrajinu i odstupanjem od ključne uloge Rumunije u pomoći izvozu žita iz Crnog mora. Sami Simion tvrdi da vrši pritisak na Kijev da zaštiti prava rumunskih govornika u Ukrajini – temu koju je vlada predsednika Volodimira Zelenskog u praksi bila vrlo voljna da reši.

Foto: Tanjug/AP

Manfred Veber, lider krovne desnocentričke Evropske narodne partije, čija se rumunska podružnica protivi Simionu, kaže da on predstavlja "rizik za ono u šta verujem". Veber odbacuje poređenje između Simiona i Meloni, koja ostaje u evropskom mejnstrimu uprkos svojoj krajnje desničarskoj politici u zemlji. On optužuje Simiona i da je "sarađivao s ruskim bezbednosnim službama" – optužbe koje Simion poriče, tvrdeći da se pre više od deset godina nije susreo s ruskim špijunima u Ukrajini.Takve zabrinutosti, međutim, nisu obeshrabrile rumunske birače, koji su mu dali 41 odsto glasova u prvom krugu predsedničkih izbora. Populistički kandidat je prošle nedelje podbacio u debati protiv centrističkog rivala Nikušora Dana, a ankete javnog mnjenja pokazuju da njegova prednost počinje da opada. „Odnos s gospodinom Orbanom trenutno ne postoji, ali, kao što je već rečeno, Viktor Orban mi je donekle uzor i sarađivaću s njim po mnogim pitanjima“, rekao je Simion za Politico. Umesto Orbana, redovno kao glavni izvor inspiracije navodi Meloni. Italijanska premijerka zauzima politički prostor između krajnje desnih tabora i centralne desnice EU-a, a kao partnerku prihvataju je i Veberov ENP i predsednica Komisije Ursula fon der Lajen.

Za Brisel, međutim, Simion nije Meloni. Njegov neprijateljski odnos prema Ukrajini glavni je problem i ranije se smatrao još jednom preprekom da se njegova stranka pridruži porodici ECR. Simion ipak tvrdi da je oštar kritičar Kremlja i nedavno je rekao da Putina treba uhapsiti zbog ratnih zločina u Ukrajini. Ipak, odbija da pruža vojnu pomoć Ukrajini i udvostručuje obećanje da će se protiviti tim merama u Savetu EU-a. Ostaje da se vidi hoće li Meloni i ECR na kraju uspeti da ostvare da populista postane prihvatljiv u Briselu.

"Biću otvoren za saradnju. Naravno, biću novajlija, pa ću morati mnogo da učim od Meloni i drugih iskusnih lidera", dodao je Simion.

Simion kaže da se ugleda i na druge konzervativne političare poput flamanskog nacionalističkog lidera Belgije Barta de Vevera i češkog premijera Petra Fijale. Ana Otilija Nuc u Stručnom forumu tvrdi da je Simion naučio iz Trampove kampanje. "Baš kao i Tramp, Simion stvara kult oko sebe", rekla je.

"Ljudi će glasati za vas čak i ako im lažete u lice", dodala je.

Nuc napominje da Simion sada ublažava retoriku kako bi dopro do šire publike, ali upozorava da će se, ako bude izabran, "ponašati kao Orban u korist Putina".

(Telegraf.rs)