Tramp gubi strpljenje sa Putinom? Svet čeka današnji razgovor dvojice lidera, Rus uporno odbija jednu stvar

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa po svemu sudeći gubi strpljenje sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, iako on nudi da se njih dvojica sastanu licem u lice u pokušaju da okonča rat u Ukrajini.

Tramp je prošle nedelje razmatrao mogućnost putovanja u Tursku kako bi se sastao sa Putinom na marginama razgovora između ruskih i ukrajinskih zvaničnika, ali je Kremlj, neposredno pre početka pregovora, saopštio da ruski predsednik neće prisustvovati i da će umesto njega poslati niže rangirane zvaničnike.

To je navelo državnog sekretara Marka Rubija, koji se nalazio u Turskoj radi razgovora o evropskoj podršci Ukrajini, da preskoči pregovore, prenosi portal The Hill.

Rubio je kasnije sugerisao da je sastanak Trampa i Putina "jedini način" da se rat završi, što je izjava koja je dodatno povećala tenzije i ukazala na nezadovoljstvo SAD zbog Putinovog odugovlačenja.

Ruski lider kaže da mu je u krajnjem slučaju cilj bolji odnos sa SAD, ali je pokazao malo volje da učini bilo kakve ustupke kada je reč o Ukrajini.

Tramp, s druge strane, kritikuje američku vojnu podršku Ukrajini i želi da obnovi poslovne veze sa Rusijom. On rat vidi kao nepotrebno destruktivan i po ljude i po imovinu.

"Vladimire, PRESTANI!“ napisao je Tramp na njegovoj mreži Truth Social nakon ruskog napada na Kijev prošlog meseca u kojem je poginulo 12 civila, a mnogi su ranjeni.

U subotu je Tramp najavio da će kasnije danas razgovarati telefonom sa ruskim liderom o ratu. Ipak, Putin uporno odbija Trampove pozive na prekid vatre.

"Moramo da se sastanemo", rekao je Tramp u petak, iz aviona "Air Force one", nakon najnovijeg Putinovog odbijanja.

"On i ja ćemo se sastati, mislim da ćemo to rešiti, a možda i nećemo. Ali bar ćemo znati. A ako ne rešimo, biće vrlo zanimljivo".

Ovaj Trampov očajnički pokušaj da obezbedi sastanak nosi rizik, s obzirom na njegovu istoriju zauzimanja Putinove strane, koja datira još iz njegove prve administracije.

Tramp je podržao 2018.  Putinova poricanja da se Rusija mešala u izbore 2016. godine, ignorišući zaključke američke obaveštajne zajednice nakon sastanka s njim.

"Predsednik Putin je danas bio izuzetno snažan i ubedljiv u svom poricanju", rekao je Tramp tada na zajedničkoj konferenciji za medije.

Kasnije je na društvenim mrežama napisao:"Da bismo izgradili svetliju budućnost, ne možemo se isključivo fokusirati na prošlost kao dve najveće nuklearne sile na svetu, moramo da se slažemo!".

Specijalni izaslanik Donalda Trampa, Stiv Vitkof, koji je predvodio američke razgovore sa Moskvom, čak i nakon sastanaka sa Putinom ponavljao je stavove Kremlja, izvestio je ranije ove godine CNN.

"Većini posmatrača je jasno da Putin nije zainteresovan za ozbiljne pregovore ili prekid vatre", rekla je Marija Snegovaja, viša saradnica za Rusiju i Evroaziju u programu za Evropu, Rusiju i Evroaziju pri Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS).

"Ako išta, takav sastanak bi samo dao vetar u leđa Putinu, jer bi označio kraj njegove diplomatske izolacije bez potrebe da učini bilo kakve ustupke", dodala je ona.

Ukrajinci su takođe zabrinuti da bi mogli biti isključeni iz pregovora.

"Veoma cenimo sve napore naših partnera u mirovnom procesu. Ali za nas je izuzetno važno da budemo deo bilo kakvih pregovora i da svi uslovi budu opravdani i u skladu sa našim Ustavom", napisala je Lesija Zaburana, poslanica u ukrajinskom parlamentu iz stranke predsednika Volodimira Zelenskog.

"Sigurna sam da Putin ne želi mir. On je veoma lukav i podao čovek. I samo jaka Trampova pozicija, njegova snaga, mogla bi promeniti situaciju“, dodala je.

Ukrajinski i ruski zvaničnici su u petak u Istanbulu održali direktne razgovore po prvi put posle nekoliko godina. Dve strane su se dogovorile o razmeni 1.000 ratnih zarobljenika, saopštile su da će zapisati uslove za prekid vatre i obavezale se na buduće razgovore, naveo je turski ministar spoljnih poslova.

Međutim, Ukrajinci i dalje strahuju od ishoda eventualnog sastanka Trampa i Putina "jedan na jedan".

Jedna od glavnih zabrinutosti Ukrajine jeste da bi Tramp mogao priznati rusku okupaciju ukrajinske teritorije. Prema nacrtu američkog predloga za okončanje rata, o kojem je prošlog meseca izvestio Rojters, SAD bi ponudile de jure priznanje pet oblasti koje Rusija u potpunosti ili delimično kontroliše.

To uključuje Krim, koji je Rusija napala i anektirala 2014. godine, istočne teritorije Donjecka i Luganska, i južne pokrajine Zaporožje i Herson, koje Rusija delimično kontroliše.

Drugi mogući ustupci navedeni u američkom nacrtu predloga za mir uključuju zabranu Ukrajini da se pridruži NATO  jedna od Putinovih crvenih linija i napeto pitanje za Kijev, koji podršku alijanse smatra ključnom garancijom bezbednosti.

Nacrt takođe predlaže ukidanje sankcija koje su prvi put uvedene Rusiji 2014. godine, i nudi saradnju sa Rusijom u energetskom i drugim industrijskim sektorima.

Evropski lideri i Ukrajina su odbacili uslove, dali kontrapredlog, pa čak i sproveli ofanzivu šarma kako bi pokušali da zadrže Trampa na svojoj strani.

Zelenski, je tokom sastanka sa liderima Francuske, Nemačke, Poljske i Velike Britanije, u petak telefonski razgovarao sa Trampom, pozivajući na jedinstvo kako bi se Putin primorao da okonča rat.

"Ukrajina je spremna da preduzme najbrže moguće korake kako bi donela pravi mir i važno je da svet zauzme čvrst stav", rekao je Zelenski i dodao:

"Naš stav ako Rusi odbiju potpuni i bezuslovni prekid vatre i kraj ubistava, moraju uslediti oštre sankcije. Pritisak na Rusiju mora se održati dok Rusija ne bude spremna da okonča rat".

Sebastijan Gorka, zamenik pomoćnika predsednika, sugerisao je u četvrtak da je sastanak između Trampa i Putina neizbežan.

"Dogovori se svode na tajming, kada je pravo vreme, odnosno kada je predsednik u sobi sa Putinom. Moje očekivanje je da će se to desiti neizbežno", rekao je, govoreći na samitu o nacionalnoj bezbednosti u Vašingtonu.

Snegovaja je rekla da obećanje o ublažavanju sankcija verovatno neće naterati Putina na ustupke jer se ruska ekonomija prilagodila kazni. Ona je rekla da će predstojeći izveštaj CSIS pokazati kako bi izgledi za ukidanje kazni mogli da uznemire preduzeća.

"Mnoga preduzeća su sada oprezna zbog gubitka svojih prilagođenih poslovnih modela ako bi sankcije bile ukinute. Ovo pojačava tvrdnju da je pooštravanje sankcija, a ne njihovo ublažavanje, jedini održivi put za uticaj na strateške proračune Kremlja", rekla je ona i navela da ukrajinske republikanske pristalice na Kapitol Hilu nestrpljivo čekaju Trampovu direktivu, a predsednikovi najverniji saveznici podnose  paket sankcija protiv Moskve kako bi se obezbedio prostor za pregovore.

"Mislim da bi usred pregovora upravo sada to bilo prerano", rekao je u četvrtak senator Erik Šmit (republikanac iz Misurija), član Odbora Senata za oružane snage, o sankcijama, govoreći na sastanku u Vašingtonu.

"Mislim da je to na stolu, apsolutno, ako ne postignu neki dogovor. Mislim da bi sve to trebalo da bude na stolu", dodao je on.

Marija Snegovaja na kraju ističe da je Vašington ponudio Putinu više nego dovoljno opcija i da je odavno trebalo da uvesti oštrije sankcije i dati jasna obećanja o slanju dodatne vojne pomoći Ukrajini kako bi se Putin primorao na pregovore.

(Telegraf.rs)