"Ukrajina je u problemima, Tramp ne shvata da ga Putin vuče za nos": Stručnjaci u glas, mora se nešto učiniti

Kada se uporede saopštenja koja stižu iz Kremlja i obaveštenja za javnost Bele kuće uoči novog, trećeg telefonskog razgovora Putina i Trampa, stiče se utisak da Vašington tom činu daje sve veći značaj, dok Moskva – sve manji. Američki predsednik Donald Tramp je tako govorio o "veoma važnom danu". Putin, s druge strane, tokom tog telefonskog razgovora nije ni fizički boravio u Kremlju, već se nalazio u jednoj školi na periferiji Krasnodara, na jugu Rusije, kako je potvrđeno iz Službe za medije šefa Kremlja. Nakon razgovora, taj utisak je dodatno potvrđen načinom na koji su dvojica predsednika reagovala na taj čin, piše Dojče vele.

Tramp je bio oduševljen: Rusija i Ukrajina će, kako je rekao, odmah započeti direktne mirovne pregovore. (Pred)uslovi će se, dodao je, dogovoriti između dve strane. Rusija želi da trguje sa SAD čim se okonča "krvoproliće" u Ukrajini, kazao je šef Bele kuće. I dodao da Rusija na taj način može da stvori ogroman broj radnih mesta i zaradi mnogo novca. Potencijal za to je bezgraničan, smatra Tramp. I Ukrajina može da profitira od trgovine, nakon što se ta zemlja obnovi posle rata, zaključio je predsednik SAD.

Preporučujemo

"Radikalne" razlike u reakcijama

Putin je, s druge strane, bio trezven: razgovor je bio otvoren, informativan, koristan, saopšteno je iz Kremlja. Rusija se zalaže za mirno rešenje, i sada se mora pronaći način da se do mira dođe, dodao je. Rusija je, tvrdi Putin, spremna da radi sa Ukrajinom na "memorandumu za neki budući sporazum" – o načelima, vremenskom okviru i tako dalje, uključujući i moguće privremeno primirje, ako se postigne odgovarajući dogovor.

Ruska stručnjakinja za SAD Aleksandra Filipenko u razgovoru za DW zaključuje da se reakcije Trampa i Putina "radikalno" razlikuju po pitanju sadržaja i tona, odnosno da sam razgovor uopšte nije imao nikakvu vrednost. Filipenko dodaje ironično: "Dogovorili su se, kao i često do sada… da se dalje dogovaraju".

Ona napominje da je Putin u svojoj reakciji ponovo govorio o „uzrocima rata“, što rezultira zahtevima Moskve koji su za Ukrajinu neprihvatljivi. Tu se misli na odustajanje Ukrajine od članstva u NATO-u, odnosno priznanje regija koje je Moskva anektirala kao deo ruske teritorije, piše Dojče vele.

To nije ništa novo u odnosu na 2022. godinu, kaže politikološkinja, dakle na vreme kada je rat i počeo: "Putin se nije ni za pedalj pomerio sa svojih pozicija". Naprotiv, šef Kremlja je svoje stavove "čvrsto zacementirao", dodaje sagovornica. I zato smatra: "Ovde se uopšte ne može govoriti o bilo kakvom proboju"

"Gromoglasna praznina"

Ruski politički analitičar iz Beča Mihail Komin reakcije Putina i Trampa na telefonski razgovor naziva "gromoglasnom prazninom". U intervjuu za DW on se pita: "Pa o čemu su njih dvojica uopšte dva sata razgovarali?".

I Tramp i Putin su znali da neće uspeti da ubede jedan drugog u sopstvene stavove, kaže Komin. Zato pretpostavlja da su dvojica predsednika u stvarnosti razgovarali o nekim sasvim drugim temama, pre svega o bilateralnim ekonomskim odnosima između Rusije i SAD: "...kada se Tramp već sada toliko raduje budućem uspostavljanju trgovinskih odnosa sa Rusijom.“

Za Ukrajinu i njene evropske saveznike to ne znači ništa dobro, kaže Komin, "jer to pokazuje da Putinov plan o odugovlačenju pregovora uspeva". Taj plan se sastoji iz dve tačke, kaže naš sagovornik: prva tačka je da se Donald Tramp ne sme iritirati, kako bi se sprečilo da on dodatno pomaže Ukrajini. Tu se radi o dodatnim sankcijama protiv Rusije ili o novim, još većim isporukama oružja Ukrajini, kaže Komin: "Kremlj želi da Tramp ostane bar neutralan". I to mu zasad uspeva, dodaje analitičar.

Druga tačka Putinove strategije je da se ni sa čim ne složi, da sve osporava, da ne pristaje ni na kakve kompromise i da nastavi s napadom na Ukrajinu, tvrdi Komin. Kremlj ne vidi nikakav razlog da sada okonča rat, jer smatra da se situacija na frontu razvija u korist Rusije, smatra stručnjak iz Beča. Komin dodaje da se uopšte ne može govoriti o bilo kakvoj globalnoj izolaciji Rusije, i zato smatra da je taktika otezanja u ovom trenutku najvažnija za Kremlj, piše Dojče vele.

U tom kontekstu memorandum, za koji je Putin najavio da je spreman da ga potpiše s Ukrajinom, samo je jedan memorandum i ništa više, kritikuje Aleksandra Filipenko. Ona smatra da je to bezvredan papir, jer ne obavezuje ni na šta.

Trampove oduševljene reakcije na telefonski razgovor sa Putinom nisu ništa drugo do predstava za njegove birače kod kuće, zaključuje Filipenko. I to nije ništa novo, dodaje ona, "jer Donald Tramp uvek tako priča". Ova politikološkinja buduće pregovore o Ukrajini vidi mnogo više u domenu američkog Stejt departmenta, pre svega Kongresa SAD, koji bi, kao kaznenu meru, mogao da uvede nove sankcije protiv Rusije.

Putin "nije pod pritiskom“

Ali to je sve hipotetički, nešto što će se možda dogoditi u budućnosti, kaže Filipenko. Ona dodaje da Putin trenutno nije ni pod kakvim pritiskom. Tramp je, kaže, mogao da zapreti sankcijama, "ali umesto toga on govori o trgovinskim mogućnostima kako bi Putina uključio u mirovne pregovore". Američki predsednik tvrdi da će mir ostvariti uz pomoć trgovine, kaže sagovornica: "Ali nekoga poput Vladimira Putina takva taktika uopšte ne impresionira. On je apsolutno siguran da će ovako ili onako sklopiti sve potrebne sporazume".

Ni Filipenko ne vidi nikakve šanse za skorije postizanje mira u Ukrajini, i još jednom naglašava važnost odluke Kongresa. Najkasnije sada, kada je jasno da Putin vuče Trampa za nos, Kongres bi morao nešto da preduzme, u suprotnom, stvari loše izgledaju za Ukrajinu, zaključuje ova stručnjakinja.

(Telegraf.rs)