Preživeo metak u glavu i postao stravičan sadista i ubica: Džek Trbosek je u odnosu na njega amater

Malo ko zna za ime Žozefa Vašera — iako su njegova zlodela nadmašila dela najzloglasnijih serijskih ubica sveta. Čak i Džek Trbosek — sa kojim se Vašer često poredi — povezan je sa manje od polovine ubistava koja je njegov francuski pandan priznao pre nego što je 1898. godine pogubljen.

Ali slučaj Vašera — koji je ostavio trag ne samo u folkloru, već i u oblasti forenzičke nauke — retko se pominje u razgovorima o najnotornijim serijskim ubicama u istoriji.

"Mislim da je razlog što je on potonuo u zaborav, dok ime Džeka Trboseka i dalje živi, taj što Džek nikada nije uhvaćen", kaže autor Daglas Star, čija je knjiga iz 2010. godine o Vašeru i rođenju forenzičke nauke, "Ubica malih pastira", vodila kroz detaljan prikaz života ubice u Francuskoj.

Džek Trbosek "je zadirkivao vlasti tokom svoje serije ubistava, ali njegova pri;a nikada nije dobila epilog", kaže Star.

"I danas, svakih nekoliko godina, neko iznese teoriju o tome ko je Džek Trbosek možda bio", dodaje autor, "ali slučaj Vašera bio je jasan i rešen — nikada nije bilo sumnje ko je počinio ubistva — mada niko nikada nije uspeo da razume zašto."

Mnogi su se trudili da shvate Vašerova ubistva. Po njegovom pogubljenju — giljotinom — u decembru 1898. godine, Njujork Tajms je izvestio da su Vašerovi advokati tvrdili da je njegova "manijakalna sklonost ka ubijanju" možda posledica ujeda besnog psa kada je bio dete.

Drugi su tada ukazivali na neuspešnu vezu, prema Tajmsu. Neutešan, Vašer je pucao sebi dva puta u glavu nakon što je pokušao da ubije ženu koja je odbila njegove molbe. Oboje su preživeli, ali je Vašerovo lice zauvek bilo unakaženo, priseća se Star u svojoj knjizi, zasnovanoj na iscrpnom pregledu istorijskih dokumenata, intervjua i istraživanja.

Neki izvori sugerišu da je Vašerovo unakaženje izazvano pucnjavom dovelo do toga da je bio ismevan ili da su ljudi u javnosti zurili u njega, što je kod njega izazvalo mržnju prema drugima. "Ja sam anarhista i protivim se društvu", priznao je Vašer tokom suđenja 1898, prema Tajmsu.

Priča o "francuskom Trboseku", kako je Vašer postao poznat, dospela je u međunarodne naslove nakon što je uhvaćen dok je pokušavao da ubije jednu seljanku, pre nego što su ga njen muž i grupa komšija savladali i držali zarobljenog dok policija nije stigla. Vašer je bio serijski silovatelj, koji je napadao žrtve pre i nakon što bi ih unakazio, prema Le Daufinu, koji se osvrnuo na ovaj slučaj iz 19. veka u epizodi podkasta Crimes & Mystéres iz 2022.

Vašer je na kraju priznao da je ubio najmanje 11 ljudi širom francuskih sela, često prateći žrtve po poljima, što je dovelo do Starovog opisa da je on "ubica malih pastira".

Međutim, sudski zapisi iz Francuske pokazuju da je Vašer bio optužen za ubistvo više od 50 ljudi tokom tri godine svojih pohoda. Žrtve čija ubistva priznao imale su između 12 i 68 godina, a optuživan je I da je napadao i decu od samo 7 godina. Njegove žrtve bili su muškarci, žene i deca.

"Vašer nije bio samo zao", kaže Star. "Bio je čovek prožet bolom i samosažaljenjem, sposoban za velike strasti, ali i za neizrecive zločine."

(Telegraf.rs)