Ko je čovek koji trese pola Evrope, NATO i Brisel? "Bolje je ne upoznati ga", kažu lideri

Rafał Tšaskovski, liberalni kandidat vladajuće Građanske platforme (KO – Građanska koalicija) i gradonačelnik Varšave, osvojio je 31,2% glasova u prvom krugu predsedničkih izbora u Poljskoj.

Njegov glavni protivnik, direktor Instituta za nacionalno sećanje Poljske, konzervativac Karol Navrocki, koji se na izborima kandiduje ispred opozicione stranke Pravo i pravda (PiS), dobio je 29,7%. Pobednik drugog kruga zameniće konzervativca Andžeja Dudu, čiji predsednički mandat ističe u avgustu.

Preporučujemo

Poljsku očekuje neizvesna trka, jer je za ovu dvojicu kandidata glasalo svega 61% birača, pa se sada obojica trude da pridobiju što više glasova onih 40% koji su podržali preostale kandidate, piše Jutranji list.

Iako ankete za drugi krug daju blagu prednost Tšaskovskom (46:44), Navrockom ide u prilog činjenica da su kandidati desnice ukupno osvojili 54% glasova birača koji su izašli na izbore.

Predsednička funkcija u Poljskoj je od velikog značaja jer predsednik ima pravo veta na zakonske predloge vlade. Takođe, ima vrhovnu kontrolu nad oružanim snagama, učestvuje u donošenju odluka o spoljnoj politici i može predlagati sopstvene zakonske inicijative. Kada je u decembru 2023. koalicija predvođena Donaldom Tuskom, posle osam godina, preuzela vlast od nacionalno-konzervativne stranke Pravo i pravda (PiS) Jaroslava Kačinjskog, nade u brzu demokratsku promenu bile su velike.

Tuskova liberalno-konzervativna koalicija obećala je obnovu vladavine prava, liberalizaciju zakona o abortusu i više prava za homoseksualce. Takođe su želeli da reformišu javne medije i pozovu na odgovornost političare optužene za korupciju i zloupotrebu vlasti, ali su te reforme uglavnom propale zbog veta koji je stavljao Duda. Ukoliko Tšaskovski bude izabran, vlada na čelu s Tuskom i Građanskom platformom dobiće punu vlast i biće u mogućnosti da ispuni obećanja koja su do sada blokirana, piše Jutranji list.

Foto: Tanjug/AP

Zato je vlada premijera Donalda Tuska izuzetno zainteresovana da Tšaskovski postane predsednik. On je početkom godine imao značajnu prednost, ali se ona u međuvremenu istopila na svega 1,5 procenata. Još veći problem predstavlja to što bi u drugom krugu birači Slavomira Mencena (14,8%) i Gregorža Brauna (6,3%) — obojica rigidni desničari — mogli odlučiti pobednika, pa se očekuje da će velika većina njih glasati za Navrockog.

O Mencenu najslikovitije govori njegova izjava: "Ne želimo Jevreje, homoseksualce, abortuse, poreze i EU", ali je on najpopularniji političar među mladim poljskim biračima. Desničari ne podnose gradonačelnika Varšave, pa su, na primer, na finalu fudbalskog kupa Poljske navijači izvjesili transparent: "18. 5. nećemo dozvoliti da lažljivi dugin Rafal vlada Poljskom sa Slawekom narkomanom" (to se odnosi na Tšaskovskog i njegovog saradnika, ministra sporta Slavomira Nitrasa).

Zbog toga većina poljskih analitičara smatra da je u prednosti Navrocki, konzervativac i protivnik abortusa. Ovaj istoričar obećava jačanje nacionalne valute zlot, zaštitu poljoprivrednika, a takođe se protivi ulasku Ukrajine u EU i NATO.

Navrocki je uoči izbora otputovao u Vašington i osigurao podršku Donalda Trampa, koji mu je, prema poljskim medijima, rekao: "Pobedićeš!". Takođe se sastao s krajnje desničarskim kandidatom za predsednika Rumunije, Đorđem Simonijem, koji je pobedio u prvom, ali izgubio u drugom krugu izbora u nedelju.

Foto-kolaž: Tanjug/AP

Bivši predsednik Aleksander Kvašnijevski nema nimalo dobro mišljenje o favoritu desnice: "Navrocki je čovek koga je bolje ne upoznati, a kamoli imati za predsednika. Ali nije sigurno da će birači Mencena i Brauna u potpunosti glasati za Navrockog. Ipak, demokratske snage nemaju veliku prednost niti mogu biti mirne".

Spoljna politika će verovatno igrati ključnu ulogu u kampanji. Navrockijeva strategija je da napadne Tšaskovskog kao predstavnika kosmopolitskih elita, promotera evropske superdržave, narušavanja odnosa Poljske sa SAD-om i slepog pristalice Ukrajine koji je spreman da rizikuje živote poljskih vojnika, iako Tšaskovski i Tusk odbacuju mogućnost multinacionalnih snaga.

Ipak, očekuje se da će antievropska i antukrajinska retorika postajati sve glasnija u naredne dve nedelje.

(Telegraf.rs)