Više od 200 ukrajinskih vojnika preminulo u ruskom zarobljeništvu: Ovo je priča jednog od njih

Više od 200 ukrajinskih ratnih zarobljenika umrlo je tokom zatočeništva od početka ruske invazije pre više od tri godine.

Zlostavljanje unutar ruskih zatvora verovatno je bio jedan od faktora koji su doprineli mnogim od ovih smrti, navode zvaničnici iz organizacija za ljudska prava, Ujedinjenih nacija, ukrajinske vlade i ukrajinski sudski lekar koji je obavio desetine obdukcija ratnih zarobljenika.

Preporučujemo

Zvaničnici tvrde da broj preminulih u zatvorima dodatno potvrđuje dokaze da Rusija sistematski brutalizuje zarobljene vojnike, prenosi agencija AP.

Navode da forenzičke nedoslednosti, kao i povratak tela koja su unakažena i u stanju raspadanja, ukazuju na pokušaj prikrivanja navodnog mučenja, izgladnjivanja i loše zdravstvene nege u desetinama zatvora i pritvorskih centara širom Rusije i okupirane Ukrajine.

Ruske vlasti nisu odgovorile na zahteve za komentar. U prošlosti su optuživale Ukrajinu za zlostavljanje ruskih ratnih zarobljenika optužbe koje su Ujedinjene nacije delimično potvrdile, iako navode da su ukrajinske povrede prava daleko ređe i blaže od onih za koje se Rusija tereti.

Ukrajinski vojnik Serhij Hrigorjev jedan je od ratnih zarobljenika koji su umrli tokom ruskog zatočeništva. Ruski izvod iz matične knjige umrlih naveo je da je ovaj 59-godišnjak preminuo od moždanog udara.

Međutim, ukrajinska obdukcija i bivši zarobljenik koji je bio zatvoren s njim govore drugačiju priču o njegovoj smrti priču o nasilju i medicinskom zanemarivanju od strane njegovih čuvara.

"Sve će biti u redu"

Ukrajinski vojnik Serhij Hrigorjev često je izgovarao ovu rečenicu tokom kratkih telefonskih poziva sa fronta, toliko često da su njegova supruga i dve ćerke počele da je doživljavaju kao istinu. Njegova mlađa ćerka Oksana istetovirala je tu frazu kao amajliju.

Čak i nakon što je Hrigorjeva 2022. godine zarobila ruska vojska, njegova zabrinuta porodica se i dalje nadala da će se na kraju vratiti kući živ i zdrav. Na kraju krajeva, Rusija je prema međunarodnom pravu obavezna da štiti ratne zarobljenike.

Međutim, kada se Hrigorjev vratio kući, to je bilo u crnoj vreći za leševe.

"Živ sam i zdrav"

Hrigorjev se pridružio ukrajinskoj vojsci 2019. godine, nakon što je izgubio posao kao administrativni radnik u jednoj srednjoj školi. Kada je rat počeo tri godine kasnije, bio je raspoređen sa drugim vojnicima u Marijupolju, industrijskom lučkom gradu koji je bio poprište žestoke borbe i daleko od njegovog doma u centralnoj oblasti Poltava.

Dana 10. aprila 2022. godine, Hrigorjev je pozvao svoju porodicu da ih uveri da će "sve biti u redu". Bio je to poslednji put da su razgovarali s njim.

Dva dana kasnije, rođak jednog vojnika iz Hrigorjevljeve jedinice pozvao je i rekao da su muškarci zarobljeni. Nakon što je Marijupolj pao u ruske ruke, više od 2.000 vojnika koji su branili grad postali su ruski ratni zarobljenici.

Ubrzo je porodica primila poziv od Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, koji je potvrdio da je živ i zvanično registrovan kao ratni zarobljenik, što mu je obezbeđivalo zaštitu prema Ženevskim konvencijama.

"Rekli su nam: ‘to znači da je sve u redu … Rusija mora da ga vrati’", prisetila se Hrigorjevljeva supruga Halina.

U avgustu 2022. primila je pismo od njega, u kojem joj se obraća nadimkom. "Moja draga Haločka", napisao je. „Živ sam i zdrav. Sve će biti u redu".

Foto: Tanjug/AP

U očaju za dodatnim informacijama, njegova ćerka Oksana, stara 31 godinu, pretraživala je ruske naloge na društvenim mrežama, gde su se redovno objavljivali video-snimci ukrajinskih ratnih zarobljenika. Na kraju je ugledala njega u jednom od snimaka izgledao je mršavo i bez zuba. Njegova seda kosa bila je ošišana veoma kratko, uokvirujući blage crte lica koje je sada delimično prekrivala brada.

Na snimku, koji je verovatno nastao pod prisilom, Hrigorjev je rekao kameri: "Živ sam i zdrav".

"Ali kada biste ga pogledali, videli biste da to nije istina", rekla je Oksana.

Istina je bila sumorna, rekao je Oleksij Gončarov, 48-godišnji ukrajinski ratni zarobljenik koji je bio zarobljen zajedno s njim. Gončarov je živeo u istom zatvorskom barakama kao Hrigorjev, počev od jeseni 2022. Tokom više meseci, svedočio je kako Hrigorjev trpi isto brutalno kažnjavanje kao i svaki drugi zarobljenik u Kazneno-popravnoj koloniji Kamensk-Šahtinski u jugozapadnoj Rusiji.

"Svi su bili prebijani bez izuzetaka", rekao je Gončarov, koji je vraćen u Ukrajinu u februaru u razmeni zarobljenika. "Neki više, neki manje, ali svi smo dobili svoje".

Gončarov je tokom zatočeništva mesecima trpeo bolove u grudima. Čak i tada, batinanja nisu prestajala, rekao je, a ponekad bi i počela nakon što bi tražio medicinsku pomoć koja je bila ignorisana.

"Pred kraj sam jedva hodao", rekao je Gončarov, koji je po povratku u Ukrajinu dijagnostikovan sa tuberkulozom, bolešću koja je sve češća među povratnicima iz ruskog zarobljeništva.

U izveštaju Ujedinjenih nacija iz 2024. godine navodi se da je 95 odsto oslobođenih ukrajinskih ratnih zarobljenika trpelo "sistematsku" torturu. Zatvorenici su opisivali batinanja, elektrošokove, gušenje, seksualno nasilje, dugotrajne stresne položaje, lažna streljanja i uskraćivanje sna.

"Ovo ponašanje ne može biti nezakonitije", rekla je Danijel Bel, glavna posmatračka za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ukrajini.

Izveštaj takođe navodi da su neki ruski ratni zarobljenici bili zlostavljani od strane ukrajinskih snaga tokom njihovog prvobitnog zarobljavanja uključujući batinanja, pretnje i elektrošokove. Međutim, kako se navodi, zlostavljanje je prestajalo kada bi ruski zarobljenici bili premešteni u zvanične ukrajinske pritvorske centre.

Hrigorjev je bio fizički snažan i često je nadmašivao mlađe zarobljenike tokom prisilnih fizičkih vežbi, prisetio se Gončarov. Ali s vremenom je počeo da pokazuje znake fizičkog propadanja: vrtoglavicu, umor i, na kraju, nesposobnost da hoda bez pomoći.

Uprkos pogoršanju njegovog zdravstvenog stanja, zatvorski službenici su mu, prema Gončarovim rečima, pružali samo minimalnu medicinsku negu.

Rekonstrukcija uzroka smrti ratnih zarobljenika

U svetloj, sterilnoj prostoriji koja odiše slatko-kiselim mirisom ljudskog raspadanja, Ina Padej obavlja obdukcije ukrajinskih vojnika koje je Rusija vratila, kao i civila ekshumiranih iz masovnih grobnica. Stotine tela, zatvorenih u crne plastične kese, dovožene su hladnjačama u mrtvačnicu u kojoj ona radi, u glavnom gradu Ukrajine, Kijevu.

Oni koji su poginuli u borbi još uvek nose vojne uniforme i često imaju očigledne spoljašnje povrede. Tela bivših ratnih zarobljenika obučena su u zatvorske uniforme i često su unakažena i u stanju raspadanja.

Zadatak Padejeve i drugih forenzičara jeste da rekonstrušu kako su vojnici poput Hrigorjeva umrli. Ovi izveštaji su često jedini pouzdan izvor informacija koje porodice stradalih dobiju i koristiće se zajedno sa svedočenjima bivših zarobljenika kako bi Ukrajina podnela optužbe za ratne zločine protiv Rusije pred Međunarodnim krivičnim sudom.

Telo jednog bivšeg ratnog zarobljenika koje je Padejeva nedavno pregledala imalo je frakturu veličine badema na desnoj strani lobanje. To ukazuje da je vojnik udaren tupim predmetom, udarac koji je mogao biti dovoljan da ga usmrti trenutno ili u kratkom roku, rekla je ona.

"Te povrede možda nisu uvek direktan uzrok smrti ali jasno ukazuju na primenu sile i torture nad pripadnicima vojske", rekla je Padejeva.

Ranije ove godine, Amnesty International je dokumentovao široko rasprostranjenu torturu ukrajinskih ratnih zarobljenika u Rusiji. Njihov izveštaj posebno je kritikovao rusku tajnovitost u vezi sa mestima zatočenja i zdravstvenim stanjem ratnih zarobljenika, navodeći da Rusija odbija da omogući organizacijama za ljudska prava i zdravstvenim radnicima pristup zatvorima, ostavljajući porodice zarobljenika u neznanju mesecima, pa čak i godinama.

Foto: Tanjug/AP

Od više od 5.000 ratnih zarobljenika koje je Rusija vratila Ukrajini, najmanje 206 ih je umrlo u zatočeništvu, uključujući više od 50 koji su poginuli kada je eksplozija protresla baraku u ruskom zatvoru pod kontrolom Rusije, navodi ukrajinska vlada. Dodatnih 245 ukrajinskih ratnih zarobljenika ubijeno je na bojnom polju od strane ruskih vojnika, prema podacima ukrajinskog tužilaštva.

Očekuje se da će broj mrtvih ratnih zarobljenika rasti kako se više tela bude vraćalo i identifikovalo, ali forenzičari se suočavaju sa značajnim izazovima u određivanju uzroka smrti. U nekim slučajevima nedostaju unutrašnji organi. Ponekad se čini da su modrice ili povrede skrivene ili uklonjene.

Ukrajinski zvaničnici veruju da je sakaćenje tela pokušaj Rusije da prikrije stvarne uzroke smrti. Ekstremno raspadanje tela predstavlja još jednu prepreku, navode oni.

"Zadržavaju tela dok ne dostignu stanje u kojem se ništa više ne može utvrditi", rekao je Petro Jacenko, portparol ukrajinske državne agencije zadužene za pitanja ratnih zarobljenika.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da brzo razmenjivanje ratnih zarobljenika mora biti deo svakog sporazuma o prekidu vatre, zajedno s povratkom hiljada ukrajinskih civila, uključujući decu koja su prisilno deportovana u Rusiju. Velika razmena zatvorenika između Rusije i Ukrajine dogodila se tokom proteklog vikenda.

Agencija Associated Press razgovarala je s porodicama 21 ukrajinskog ratnog zarobljenika koji su umrli u zatočeništvu. Obdukcije obavljene u Ukrajini pokazale su da je pet zarobljenika umrlo od srčanog zastoja, uključujući vojnike stare 22, 39 i 43 godine. Četvoro drugih preminulo je od tuberkuloze ili upale pluća, a još troje od infekcije, gušenja i udarca tupim predmetom u glavu.

Padejeva kaže da slučajevi poput ovih i drugi koje je videla predstavljaju ozbiljna upozorenja, koja ukazuju na to da su fizičko zlostavljanje i nelečene povrede i bolesti verovatno doprineli smrti mnogih vojnika.

"U normalnim ili humanim uslovima, ove povrede ne bi bile smrtonosne", rekla je Padejeva.

U jednom obdukcijskom izveštaju, forenzičari su naveli da je osoba bila izložena elektrošokovima i prebijanju samo nekoliko dana pre nego što je umrla od srčanog zastoja i ekstremne iscrpljenosti. U drugim obdukcijama se navodi da su tela pokazivala znake gangrene ili nelečenih infekcija.

Foto: Tanjug/

"Sve što vraćeni zarobljenici opisuju... mi vidimo isto na telima", rekla je Padejeva.

"Anđeo na nebu"

Mesecima nakon što je Serhij Hrigorjev bio zatvoren u zatvoru Kamensk-Šahtinski i nakon što ga je ćerka videla na video-snimku ruske vojske na društvenim mrežama njegovo zdravlje se ozbiljno pogoršalo, prema rečima Hončarova.

Umesto da bude prebačen u bolnicu, Serhij Hrigorjev je smešten u sićušnu ćeliju izolovanu od ostalih zatvorenika. Uz njega je postavljen drugi ukrajinski zarobljenik, bolničar, da se brine o njemu.

"Bilo je vlažno, hladno i potpuno bez svetla", prisetio se Hončarov.

Preminuo je u toj ćeliji otprilike mesec dana kasnije, rekao je Hončarov. Datum smrti, prema ruskom izvodu iz matične knjige umrlih, bio je 20. maj 2023.

Porodica Serhija Hrigorjeva saznala je da je on umro tek više od šest meseci kasnije, kada ih je kontaktirao jedan bivši ratni zarobljenik. Potom su u martu 2024. godine policajci iz centralne Ukrajine pozvali porodicu: stiglo je telo s ruskim izvodom iz matične knjige umrlih na kojem je bilo njegovo ime. DNK test je potvrdio da je to on.

Foto: Tanjug/AP

Obdukcija obavljena u Ukrajini osporila je tvrdnju Rusije da je umro od moždanog udara. Utvrđeno je da je iskrvario nakon povrede tupim predmetom u predelu stomaka, koja je oštetila i slezinu.

Telo Serhija Hrigorjeva predato je porodici prošlog juna, a ubrzo potom je sahranjen u svom rodnom gradu Pirjatinu.

U znak sećanja na njega, supruga i starija ćerka Jana pratile su Oksanin primer i istetovirale na zapešćima njegovu omiljenu optimističnu rečenicu, koju im je stalno ponavljao.

"Sada imamo anđela na nebu koji nas čuva", rekla je Halina. "Verujemo da će sve biti u redu".

(Telegraf.rs)