"Tramp se plaši Putina, videla sam to iz prve ruke": Svedočenje insajdera, detalji su neverovatni!

Naravno, moguće je da je bila čista slučajnost kada je Vladimir Putin svetu predstavio prvo rusko hipersonično oružje, prikazavši simulaciju kako projektil pada na neimenovano poluostrvo koje neodoljivo podseća na Floridu.

Sličnost nije promakla Donaldu Trampu, čije je lice pobelelo dok je posmatrao snimak, pretpostavlja se sa vizijom njegovog voljenog odmarališta Mar-a-Lago pretvorenog u atomski pustoš, piše The Telegraph.

Pored njega tog dana, u martu 2018. godine, stajala je Fiona Hil, tadašnji predsednikov "car za Rusiju".

"To je privuklo Trampovu pažnju", rekla je. "Tramp je rekao: 'Zašto je to uradio? Prave zemlje ne moraju to da rade.'"

Tramp (ne)realni strah od nuklearnog rata

Za Hil, dugogodišnju ekspertkinju za Kremlj koja je jednom sedela toliko blizu Putinu na večeri da je mogla da oseti miris deterdženta s njegove odeće, ovaj incident je otkrio mnogo toga o tome kako Tramp vidi ruskog lidera. "On je prema Putinu pun poštovanja jer se zaista brine zbog rizika od nuklearnog sukoba", rekla je.

Pretnja od nuklearne katastrofe oblikovala je rano detinjstvo Hilove. Rođena u okrugu Daram 1960-ih, kao ćerka rudara i babice, bila je inspirisana da proučava ruski jezik posle nuklearne krize 1983, što ju je odvelo na izvanredan životni put – od "kuće s ugljem do Bele kuće".

Izabrala je Univerzitet Sent Endrjuz, nakon neuspelog intervjua na Oksfordu gde su je studenti iz više klase ismevali zbog severnjačkog radničkog naglaska. Odatle je otišla u Rusiju, pa u Ameriku, gde je na Harvardu upoznala supruga, a zatim služila kao obaveštajna analitičarka u više administracija – prvo kod Džordža Buša, zatim kod Baraka Obame, da bi na kraju radila u Savetu za nacionalnu bezbednost u Trampovoj administraciji.

Za razliku od američkog predsednika, za kog kaže da je zarobljen u mentalitetu iz 1980-ih, kako u spoljnoj politici, tako i u muzičkom ukusu (vidi njegovu sklonost ka pesmi YMCA), Hil naglašava da najveća globalna pretnja više nije nuklearni napad, već prikriveni oblici ratovanja.

"Nije više verovatno da će ruski tenkovi preći preko Safolk Daunsa ili da će nuklearna bomba sravniti Šefild", rekla je preko Zoom-a iz kancelarije u Vašingtonu. "Sada se sve više radi o kritičnoj nacionalnoj infrastrukturi, sabotažama, trovanjima i atentatima."

To ne znači da veruje da je svet danas bezbednije mesto. Daleko od toga. Zapravo, veruje da je Treći svetski rat već počeo. "Svetski ratovi nastaju kada se globalni konflikti isprepliću", rekla je. "Upravo tu se sada nalazimo."

Vrtoglavi put do vrha američke politike i zlata vredno znanje

Nakon decenija provedenih u američkoj prestonici diskretno ukazujući na rusku agresiju, Hil je u žižu javnosti dospela kada je 2019. svedočila na Trampovom prvom suđenju za opoziv.

Njeno svedočenje, izgovoreno melodičnim daramskim akcentom, razotkrilo je ranjivost Bele kuće na rusko mešanje – i donelo joj i pohvale i pretnje smrću.

Od tada je objavila memoare "There is Nothing Here for You" ("Ovde nema ničega za tebe"), u kojima se priseća očeve podrške koja ju je motivisala da krene na vrtoglavi put do vrha američke geopolitike, postala je kancelarka Univerziteta Daram i prošle godine ju je Kir Starmer imenovao za vođu predstojeće britanske Strategijske odbrambene revizije.

Od Putinove invazije na Ukrajinu, a još više posle Trampovog povratka u Belu kuću, njeno znanje je traženije nego ikada.

Pošto su velike deonice fronta u zastoju, a Rusija na putu da povrati teritorije koje je Ukrajina oslobodila u prošlogodišnjoj ofanzivi, sve oči uprte su ka Vašingtonu. Tramp je obećao da će okončati rat "prvog dana svog mandata". A kako se sukob odugovlači, veliko pitanje koje lebdi nad Zapadnom Evropom je – koliko će SAD trebati da ispuni to obećanje.

Zato, kada su dvojica predsednika u ponedeljak obavili "izvanredan" telefonski razgovor, Hil je bila jedinstveno pozicionirana da protumači šture izveštaje obe strane.

Kako se Tramp pokazao? "Užasno. Hajde da mu damo prolaz za trud", rekla je hladnokrvno, kao da ocenjuje predsednikov školski uspeh. Nekadašnja istraživačica sa Harvarda, sada viša saradnica u uticajnom spoljnopolitičkom institutu "Brookings", Hil ima manire stroge, ali pravedne direktorke škole.

"Tramp odgovara na pogrešno pitanje na ispitu", dodala je Hil.

"Tramp misli da se sve svodi na nekretnine, trgovinu i ko dobija šta – bilo da su to minerali, zemlja ili retki metali", objasnila je. Ono što predsednik ne razume, kaže ona, jeste da "Putin ne želi prekid vatre".

"On želi neutralizovanu Ukrajinu, ne onu koja može da se odupre vojnom pritisku. Svi to vide, osim Trampa", rekla je.

Hil je ranije izjavila da je zbog svog otvorenog govora ušla u Trampov unutrašnji krug. Dok su joj u Britaniji savetovali časove dikcije da "ispegla" svoj naglasak, to u SAD nije bio problem, gde ju je Tramp nazivao "članicom duboke države sa lepim akcentom". Seksizam je, međutim, bio konstanta – predsednik ju je jednom pomešao sa sekretaricom.

"U Trampovoj Beloj kući biti žena bilo je hendikep jer nisam htela da radim 'preobražaj' po uzoru na voditeljke Fox Newsa", rekla je. Ipak, kupila je "čitav niz haljina" ("na rasprodajama"), kako bi se "kamuflirala".

"Za žene je bilo veoma važno da ne izgledaju, po njegovom mišljenju, 'zapustile'", rekla je. "Opsednutost izgledom postajala je veoma naporna, jer ako nisi izgledala 'kako treba', nisi mogla da preneseš poruku."

Razgovor Trampa i Putina: Medene fraze i "veliki sporazum"

Posle razgovora s Putinom, Tramp je najavio mogućnost "velikog trgovinskog sporazuma". Putin je, zauzvrat, izneo medene fraze o tome kako su pregovori "na pravom putu" i o perspektivi "memoranduma o razumevanju". Ali teško je ne primetiti sve izraženiji očaj u Trampovom samohvalisanju. Ipak, taj telefonski poziv bio je samo zamena za glavnu vest: direktne pregovore između Zelenskog i Putina.

Ukrajinski lider je pozvao Putina na sastanak uživo u Turskoj, ali je ruski predsednik odustao. Srećom, "Trampometar" se poslednjih meseci pomerio sa otvorenog neprijateljstva prema Ukrajini – kulminirajućeg poznatom ucenom u Ovalnom kabinetu – ka konvencionalnijem nepoverenju prema Moskvi, zahvaljujući unosnom sporazumu o mineralima sa Kijevom i razgovoru sa Zelenskim pod kupolom bazilike Svetog Petra.

Putinovo odustajanje, iako je sam predložio pregovore, poslednje je u nizu praznih obećanja da će sarađivati sa SAD ka prekidu vatre.

Tramp zasad odbija da uvede nove sankcije Putinu, nudeći umesto toga dogovor koji, po rečima Hilove, "pruža Rusima ogroman podsticaj da igraju Trampovu igru". "Ako Rusima daš šargarepu, oni je pojedu – ili te njome udare po glavi", rekla je.

Iskustvom protiv debitanata

"Okruženje oko Putina se toliko obogatilo koristeći sve državne resurse. Šta to Tramp može da im ponudi, a da već nemaju?"

Hilova poznaje tvrde pregovaračke taktike ruskih diplomata (kao i teškoće u obuzdavanju Trampa). Pomagala je u pripremi američkog tima za razgovore s Rusima u Helsinkiju 2018. – gde je morala da pozove finskog premijera u pomoć, moleći ga da ubedi Trampa da sasluša savete o tome kako da priđe Putinu.

Putin, koji već 25 godina ima isti "čvrst tim" oko sebe, poslao je na nedavne razgovore u Saudijskoj Arabiji svog savetnika za ekonomiju obrazovanog na Stenfordu Kirila Dmitrijeva, bivšeg ambasadora u Vašingtonu Jurija Ušakova i svog zlobnog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova.

"To su veoma vešte diplomate. Govore savršen engleski", rekla je Hil. "Mogu da pričaju do besvesti. Da vas potpuno izlude. Imaju odgovor na sve."

S druge strane, SAD predstavljaju Marko Rubio (državni sekretar), Majk Volc (Trampov bivši savetnik za bezbednost) i njegov specijalni izaslanik Stiv Vitkof, bivši trgovac nekretninama. Ukupno imaju manje od godinu dana iskustva na ministarskim pozicijama.

A šta ruski medved misli o ovim "debitantima na balu"? "Jednostavno ih pojedu za večeru", rekla je Hil.

Vitkof, Trampov dugogodišnji partner za golf, posebno je na meti njenih kritika.

Predsednik ga je hvalio kao "ubicu", ali je milijarder zaboravio imena ukrajinskih teritorija o kojima je pregovarao s Rusima u nedavnom podkastu Takera Karlsona.

Nekada je vozio po Harlemu u potrazi za kućama za preprodaju – sada leti svetom u ime američke vlade, pregovarajući o taocima i primirjima.

"Vitkof verovatno razmišlja o kondominijumima u Moskvi", rekla je Hil.

"Misle da je teško u Kvinsu", dodala je. "Ali nije to ništa u poređenju sa poslovanjem u Rusiji, gde ljudi imaju naviku da ispadaju kroz loše zatvorene prozore s velikih visina."

U svom poslu, Hil je itekako svesna opasnosti koje nosi kontakt sa zlonamernim vladama na Bliskom istoku. Jednom prilikom, posle sastanka sa čečenskim separatistima, kada joj je rečeno da postavlja previše pitanja, ozbiljno se razbolela. Kasnije je otkrila da je bila otrovana.

Tramp nije mogao da shvati neke stvari

Kao član Saveta za nacionalnu bezbednost Donalda Trampa od 2017. do 2019. godine, rekla je da je predsednik vrlo jasno stavio do znanja da "Ukrajina mora biti deo Rusije". "Zaista nije mogao da shvati ideju da je Ukrajina nezavisna država", rekla je novinaru Njujork tajmsa.

Ali ono što se, prema njenim rečima, promenilo od Trampovog prethodnog mandata jeste to da se sada okružio "ulizicama i dvorskim podanicima", bez ikoga ko bi se usudio da mu protivreči u vezi s njegovim najekstremnijim idejama.

Tokom prvog mandata, kaže, "bio je pomalo popustljiv prema određenim ljudima. Ali sada je toliko uveren u sopstvene sposobnosti da nikoga ne sluša."

U osnovi Trampovog blagog stava prema Moskvi, kako Hil veruje, leži njegovo lično idolizovanje Putina i njihovo zajedničko verovanje u "sfere uticaja" i princip "sila stvara pravo". "Tramp je opčinjen Putinom i zbog toga mu pada pod uticaj", rekla je.

Nova realnost: U pravu su i Tramp i Evropljani, svako na svoj način

Ipak, podjednako oštro kritikuje i evropske lidere jer se nisu ranije suočili sa ovom novom realnošću. "To što su Evropljani toliko šokirani njegovim podaničkim stavom prema Putinu zapravo pokazuje da ni oni nisu uradili domaći zadatak", rekla je.

Uprkos evropskom negodovanju zbog Trampovih ponovljenih pretnji da će povući američku podršku Ukrajini, Hil priznaje da je američki predsednik još 2016. opravdano upozoravao na potrebu da Evropa poveća izdvajanja za odbranu.

"Bio je u pravu od samog početka", rekla je, govoreći o cilju da se dostigne prag od 2 odsto BDP-a za odbranu i o prekidu evropske energetske zavisnosti od ruskog gasovoda Severni tok, koji je pre rata u Ukrajini obezbeđivao više od polovine nemačkog snabdevanja gasom.

Čak i kada su u pitanju carine, Hil smatra da u tome postoji određena logika. "Evropa je želela bezbednosne garancije od SAD, a istovremeno je želela da bude ekonomski konkurent", rekla je. "Postoji čvrsta i potpuno opravdana osnova zašto je Tramp zbog svega toga zaista besan."

Hil sada veruje da je "najverovatniji scenario" to da će se Amerika okrenuti leđima Ukrajini, ali uprkos sumornoj slici, optimista je kada je reč o mogućem uspehu evropskih sankcija – pod uslovom da EU nastupi jedinstveno.

Iako se trenutne sankcije u velikoj meri oslanjaju na moć američkog Trezora da deluje samostalno, Hil smatra da bi zajedničko delovanje Ujedinjenog Kraljevstva i Evrope moglo biti "prilično snažno", ali da bi zahtevalo "mnogo više koordinacije".

Jedan od mogućih pravaca, predlaže, jeste da Evropa iskoristi svoje odnose sa glavnim trgovinskim partnerima i podstakne ih da prekinu veze sa Rusijom.

Evropljani bi, u slučaju povlačenja američkih sankcija, mogli da postave ultimatum Kini, Indiji i Iranu, što bi, kako kaže, "moglo da im obezbedi značajnu polugu".

"Sve su to zemlje koje imaju interes da investiraju u Evropu i sarađuju s njom", dodala je. "Možda nećete uvesti sankcije kao SAD, ali Evropljani mogu da vode veoma ozbiljne razgovore."

"Ljudi bi zaboravljali da sam tu..."

Razgovor sa Hil podseća na otvaranje jedne od knjiga iz enciklopedije Britanika koje je kao dete čitala na stepeništu svoje porodične kuće. Preplićući politiku, filozofiju i istoriju, svoje misli plete citatima Tomasa Hobsa, Žana Monea i, u znak poštovanja prema svojoj usvojenoj domovini, američkog fudbala.

Dok je odrastala, njena porodica nije imala telefon, automobil, niti televizor, a struju su često gasili kako bi uštedeli novac. Kao odlična učenica, Hil je dobila stipendiju za privatnu školu, ali nije mogla da je pohađa jer porodica nije imala novca za uniformu i knjige.

U svojim memoarima, Hil detaljno piše o tome kako masovni gubici radnih mesta u radničkoj klasi hrane populizam. Ipak, uprkos teškoćama u detinjstvu, uspela je da se uzdigne do samog vrha američke politike – što pripisuje svojim roditeljima, učiteljima i lokalnom poslaniku.

Radeći u najvišim krugovima međunarodne politike, često je bila jedina žena u prostoriji. U Rusiji je to značilo da su je redovno pogrešno identifikovali – kao konobaricu, pomoćnicu, pa čak i kao elitnu prostitutku. Ipak, to se pokazalo kao tajno oružje.

"Ljudi bi zaboravljali da sam tu i razgovarali kao da sam deo nameštaja", rekla je. "Slušala bih i saznala razne stvari koje u drugačijim okolnostima nikada ne bih čula."

Svedočenje protiv Trampa i pretnje smrću

Kada je svedočila protiv Trampa na suđenju za njegov opoziv, pažljivo je birala odeću – odlučila se za svedene tonove kako pažnja ne bi bila skrenuta sa onoga što govori. Sledećeg dana našla se na naslovnim stranama američkih listova, a mnogi su se divili njenom naglasku. Dobili su je i pohvale u modnoj rubrici "Vašington posta" za njenu "umirujuće dosadnu" crnu kombinaciju.

Osim buketa cveća koji su stizali na kućnu adresu, njena dvanaestogodišnja ćerka čula je i neke od pretnji smrću ostavljenih na govornoj pošti. Hil joj je rekla da su ti ljudi "kukavice" i da ne brine, ali je ipak zalepila otvor na poštanskom sandučetu – za svaki slučaj, u slučaju pismo-bombi.

"Ja sam sa severoistoka Engleske, nije me lako zastrašiti", rekla je jednom.

Hil je postala američka državljanka 2002. godine i danas živi u Vašingtonu sa suprugom Kenetom Kinom, konsultantom, i njihovom ćerkom. Ipak, vreme deli između SAD i Velike Britanije. Njena majka živi u domu za stare u Bišop Oklandu, blizu mesta gde je Hil odrasla, a ona je preuzela savetodavnu ulogu u britanskoj vladi kao vođa i koautorka Strategijskog odbrambenog pregleda.

Posle Bele kuće - Vlada Velike Britanije

Pa, kako život u Beloj kući upoređuje sa radom u Ministarstvu odbrane?

"U britanskom kontekstu mi je osvežavajuće to što ljudi izgledaju normalno", rekla je. "Nisam imala osećaj da moram da izaberem najglamurozniju haljinu."

Pomenuti pregled trebalo je da bude završen u prvoj polovini 2025. godine, ali se očekuje da će biti odložen do jeseni – što Hilovu frustrira: "Svi već znaju šta piše u njemu. Problem je politika i pronalaženje pravog trenutka." Objavljivanje dokumenta obavijeno je tajnom, uz izveštaje da će on preporučiti zaštitu ključne infrastrukture kroz formiranje domaće garde – poređenje koje su neki zlobno nazvali "očevom armijom". Hil to odbacuje kao "glupost".

Invazija s kopna nije jedina opasnost

Hil se nada da će pregled poslužiti kao poziv za buđenje Velikoj Britaniji i ostatku Evrope da shvate kako invazija sa kopna nije jedina pretnja koja dolazi iz Moskve.

Ukazujući na nedavne nestanke struje u Španiji i na aerodromu Hitrou, rekla je:

"Ono što tvrdimo jeste da su fizičke linije fronta, u smislu verovatnoće invazije Rusije, možda daleko – ali druge linije fronta su ovde stalno. To su vaši IT sistemi, vaša elektro-mreža, elektrane."

"Svaka zemlja je masovno ranjiva", dodala je. "Devedeset odsto našeg načina života – od onlajn poručivanja hrane do funkcionisanja na poslu – moglo bi biti uništeno masovnim napadom na elektro-mrežu."

Rad u senkama evropske odbrane i borba da ubedi SAD da ostanu angažovane dovoljni su da svakoga pretvore u cinika. Ipak, uprkos svemu, Hil ostaje optimista da će Velika Britanija i Evropa preuzeti odgovornost.

"Ujedinjeno Kraljevstvo ima apsolutni potencijal da u ovom trenutku igra vodeću ulogu", rekla je.

A njena poruka za vladu Ser Kira Starmera?

"Hajde onda, pokrenite se. Ono što me brine jeste da će ljudi predugo oklevati, jer trenutak za akciju je bio juče."

(Telegraf.rs)