Cela Putinova strategija prema Trampu pala je u vodu posle epskog poniženja koji su mu priredili Ukrajinci

Ruski predsednik Vladimir Putin možda je pomislio da je uspeo da ubedi Donalda Trampa da su Ukrajinci već izgubili rat protiv Rusije. Međutim, genijalan prikriveni napad usmeren na najvredniju Putinovu vojnu imovinu dokazuje suprotno i predstavlja žestok udarac ruskoj nuklearnoj odbrani.

Koristeći male kvadkopter dronove, ukrajinska obaveštajna služba SBU istovremeno je napala više strateških bombardera i aviona za rano upozoravanje na četiri različite vazduhoplovne baze širom ogromne teritorije Rusije.

Preporučujemo

Ovaj iznenadni napad predstavlja vojnu katastrofu i sramotu za ruskog predsednika, dok pokušava da izvrši pritisak na Sjedinjene Američke Državei druge zemlje da odustanu od podrške Ukrajini, prenosi The Daily Beast.

Pod šifrovanim nazivom Operacija "Paukova mreža", SBU dronovi bili su skriveni u transportnim kontejnerima u blizini baza i lansirani su jedan za drugim ka ruskim avionima, uključujući strateške bombardere iz sovjetske ere.

Snimci objavljeni na društvenim mrežama prikazuju jeftine dronove kako se obrušavaju na ruske avione, od kojih su neki već bili u plamenu. Ukrajinski zvaničnici objavili su saopštenje u kojem tvrde da je "pogođeno 34 odsto strateških nosača krstarećih raketa na glavnim aerodromima Ruske Federacije".

Video snimci snimljeni izvan baza prikazuju gust dim, a mnogi od pogođenih aviona izgledali su kao da su potpuno uništeni. Ruska flota bombardera ima više namena. Od 2022. godine, ona je jedan od glavnih instrumenata ruskih raketnih napada na ukrajinske gradove.

Bombarderi, međutim, igraju još važniju ulogu za Rusiju. Oni su jedan od glavnih elemenata ruske nuklearne odbrane, zajedno sa nuklearnim raketama i podmornicama.

Do sada je Ukrajina uspela da uništi samo par bombardera. Prijavljeni gubitak 40 ili više aviona u jednom danu ne znači potpuno uništenje ruske flote, ali predstavlja znatno veći udarac njihovim zalihama i njihovom ponosu.

Ukrajina je ranije gađala instalacije za rano upozoravanje povezane s nuklearnim naoružanjem, ali ruske nuklearne sposobnosti nikada do sada nisu bile dovedene u pitanje u ovako velikim razmerama od početka ruske invazije u februaru 2022.

Podjednako važna je i tvrdnja da je napad pogodio jedan ili više ruskih aviona za rano upozoravanje tipa A-50. Ovi avioni, iako nenaoružani, opremljeni su moćnim radarima koji služe kao oči i uši ruskog vazduhoplovstva, slično američkim AWACS avionima.

Još gore, Rusija navodno poseduje samo pet ovakvih aviona u operativnoj upotrebi nakon što je Ukrajina, prema izveštajima, oborila dva početkom 2024. Ako je bilo koji od njih makar privremeno onesposobljen, to bi moglo promeniti ruske vazdušne operacije i smanjiti njihovu svest o ukrajinskoj PVO i sposobnost da pronađu ciljeve za bombardovanje.

Napad, za koji je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio da je planiran 18 meseci, predstavlja katastrofu za Rusiju. Putin je, bar u teoriji, imao čime da se pohvali: nova američka administracija deluje kao da se boji da kazni Rusiju zbog njenih napada na civile, njegove snage napreduju ka zauzimanju sve više ukrajinske teritorije, a dramatično je povećao i obim napada dronovima na Kijev i druge ukrajinske gradove.

Sada se narativ sukoba privremeno preusmerio u korist Ukrajine. Čak i ako se operacija složena poput "Paukove mreže" ne može uskoro ponoviti, Rusija će ipak morati da planira vanredne situacije i da se suoči s ukrajinskim dronovima, koji rutinski gađaju ruske vazduhoplovne baze.

Kako će Rusija odgovoriti na napad, ostaje otvoreno pitanje. Ruski mediji pokušavaju da umanje značaj napada ili ga potpuno ignorišu, ali snimci napada su već široko rasprostranjeni na društvenim mrežama.

Istorijski gledano, način na koji Rusija pokušava da povrati kontrolu nad narativom u ratu jeste kažnjavanjem ukrajinskih civila bombardovanjem. Prvi napad dronovima na ukrajinske gradove dogodio se nakon što je Kijev uspešno bombardovao ruski most koji povezuje Krim sa Rusijom.

Rusija je već pojačala napade dronovima na ukrajinske gradove i mesta, ali Putin bi mogao da se odluči za još veći talas raketa i dronova kako bi pokazao da ruska flota bombardera još uvek nije izbačena iz borbe.

Na političkom planu, Putin bi mogao da pokuša da iskoristi napad kako bi produbio jaz između SAD i Ukrajine, ali je malo verovatno da će u tome uspeti.

Bela kuća je izjavila da nije bila unapred obaveštena o napadu, ali se čini da se raspoloženje u Vašingtonu promenilo, umesto da okrivljuju Ukrajinu, sada mole Rusiju da prestane sa bombardovanjem Ukrajine i da radi na postizanju mira.

Svi ovi faktori čine verovatnijim da će Sjedinjene Države ostati ravnodušne prema ovom napadu.

Za Rusiju, ne postoji jednostavno rešenje koje bi zaštitilo njene vazduhoplovne baze od budućih akata sabotaže. Kremlj ne može jednostavno da premesti sve avione van dometa jedna od napadnutih baza nalazi se hiljadama kilometara od ukrajinske granice.

Mogli bi da udvostruče napore na izgradnji ojačanih skloništa za avione, ali će njihova izgradnja potrajati. Takođe bi mogli da povećaju broj sistema protivvazdušne odbrane i ometača na svojim bazama, ali uz rizik da time poremete operacije i preusmere preko potrebne sisteme za borbu protiv dronova sa prve linije fronta.

Koji god pravac ruska vojska da izabere, sada će morati da se nosi sa stalnim strahom da bi ukrajinski dronovi mogli biti iznad njihovih glava.

(Telegraf.rs)