Ambasador Vitaker: Predsednik Tramp razume pretnju s kojom se suočavamo. Članice NATO davaće 5% BDP za odbranu

Stalni predstavnik SAD pri NATO Metju Vitaker danas je na brifingu, koji je organizovao Brisel Hub, izjavio da je cilj da zemlje članice Alijanse izdvajaju pet odsto BDP na odbranu.

Vitaker je govorio uoči sutrašnjeg sastanka ministara odbrana zemalja članica NATO koji će se održati u Briselu.

"Ovaj ministarski sastanak je jedan od ključnih uoči Samita NATO koji ćemo imati kasnije ovog meseca u Hagu. Alijansa se priprema za samit jedinstvena i sa čvrstim fokusom. Sjedinjene Države će predstavljati sekretar odbrane Pit Hegset, koji večeras stiže. Preći ću na suštinu i glavnu poruku, a to je pet odsto. To neće biti samo izjava već i naša obaveza Svaka članica mora se obavezati da će investirati pet odsto BDP u odbranu i bezbednost počev od sada. Još jednom, ovo nije sugestija ili predlog. Ovo je obaveza u svetu gde se suočavamo sa ozbiljnim pretnjama. Pristup predsednika Trampa je transformisalo pristup NATO ka podeli tereta. Pre desest godina izdvajanje od 2 odsto BDP je bilo daleki cilj za većinu saveznika. Danas zahvaljujući američkom liderstvu vidimo prave promene. od novembarskih izbora više od 20 zemalja članica NATO najavilo je povežanje vojnog budžeta i očekujemo da će svi saveznici premašiti izdvajanje od dva odsto ove godine. Progres je dobar ali to nije dovoljno. Radi se o tome da se napravi NATO koji je sposoban sa se obračuna i odvrati svaku pretnju konvancionalnu, nuklearnu, sajber ili hibridnu", rekao je Vitaker i nastavio:

To znači ubrzanje razvoja naše zajedničke odbrambene industrijske baze kako bismo proizvodili više municije, više protivvazdušne odbrane, više teške oklopne opreme i to što brže".

Ambasador Vitaker je na brifingu kom je prisustvovao i Telegraf.rs istakao da se povećanje izdvajanja ne odnosi samo na unapređenje bobene moći:

"Radi se i o radnim mestima, inovacijama i ekonomskoj snazi širom Alijanse. Od fabričkih pogona u Sjedinjenim Državama do proizvodnih traka u Evropi zajedno možemo obezbediti prosperitet uz bezbednost. Hitnost ovog trenutka je neosporna. Kako se sukob Rusije i Ukrajine nastavlja, Moskva se već priprema za svoj sledeći potez. Već vidimo da Kremlj teži obnovi svojih vojnih kapaciteta. Saveznici u NATO moraju da preteknu Rusiju. Nemamo drugog izbora. Da budem jasan. Vreme za delovanje je sada".

Zvaničnik SAD je poručio da će Alijansa braniti saki pedalj teritorije savznika i to iz pozicije neuporedivo veće snage:

"To znači ulaganje u mobilnost kako bismo mogli brzo premeštati snage preko granica, ulaganje u sajber odbranu kako bismo odbili napade, i ulaganje u infrastrukturu kako bismo zaštitili sve od svemirskih sistema do podmorskih kablova. Potrebna nam je alijansa prilagođena pretnjama 2025. godine i ubuduće, a ne borilištima iz prošlosti. SAD očekuju od svakog saveznika da se angažuje sa konkretnim planovima, budžetima, rokovima i rezultatima kako bi dostigli cilj od 5 odsto".

Metju Vitaker je ponovio da su SAD potpuno posvećene NATO:

"Ove nedelje, dvojica najviših zvaničnika naše zemlje moj dragi prijatelj, državni tužilac Pam Bondi, i sekretar za odbranu Pit Hegset bili su ovde u Briselu na sastanku sa rukovodstvom Alijanse kako bi razgovarali o zajedničkim prioritetima. Naša posvećenost Članu 5 ostaje čvrsta, ali smatramo da je razumno da i naši saveznici budu posvećeni Članu 3, koji se odnosi na njihovu pojedinačnu odbranu, ali i na kolektivnu odbranu".

Da li Sjedinjene Države podržavaju vremenski okvir koji je predložio generalni sekretar, a koji predviđa dostizanje 5% BDP do 2032. godine, ili smatrate da je taj rok previše ambiciozan?

"Mi smatramo da su pretnje sa kojima se NATO suočava u porastu, a naši protivnici sigurno neće čekati da se mi naoružamo ili da budemo spremni da oni prvi krenu. Mi bismo više voleli da naši saveznici deluju hitno kako bi dostigli tih 5%".

"Radimo sa svim našim saveznicima u vezi obaveza na koje će se obavezati tokom samita u Hagu. Očekujemo da će nam se svi saveznici pridružiti u ispunjavanju obaveza", dodao je Vitaker.

"Predsednik Donald Tramp je pozvao sve naše saveznike da povećaju izdvajanja na odbranu jer on razume pretnju sa kojom smo suočeni. Saveznici moraju da pokažu značajan progres u svojim odbrambenim budžetima i da odgovore na izazov jer naši izazivači neće čekati da mi budemo spremni i zbog toga očekujemo značajan i kredibilan rast u odbrambenim budžetima iz godine u godinu. Cilj je da se odgovori na sve pretnje i izazove i da budemo sigurni da su naša rešenost i odbrana dovoljno jaki".

Predstavnik SAD pri NATO Vitaker je govorio i o vremenskom rasporedu, odnosno periodu tokom kog bi trebalo da se ispuni cilj izdvajanja zemalja članica od 5 odsto BDP za odbranu:

"Da budemo jasni, trenutno u Savetu NATO pregovaramo o vremenskom okviru tokom koga će članice izdvajati potrebnih 5 odsto na odbranu. Moram da budem određen. Ne postoji ograničen period da se to učini. Nije puno saveznika ispunilo ranije obaveze sve do 2011. ili 2012. godine".

Metju Vitaker je ponovio i da Rusija predstavlja najveću pretnju po NATO:

"Uvek sam govorio da je Rusija najveća pretnja po evro-atlanski savez i u isto vreme Sjedinjene Države već čitav vek su uključenje u nametanje sa Kinom i mislimo da to predstavlja značajnu pretnju za globalnu sigurnost i stabilnost".

Američki zvaničnik se osvrnuo i na poslednja dešavanja na frontu u Ukrajini, odnosno na smeli napad dronovima na vazduhoplovne baze kojima je Kijev naneo značejne gubitke ruskoj strateškoj avijaciji:

"Ministri odbrana članica NATO upravo razgovaraju o tome i samo ću reći da ovaj rat mora da se završi i da predsednik Tramp to zaista misli. Na hiljade ljudi, uključujući i civila je poginulo i cena rate je vrlo velika na obe strane. Predsednik Tramp zna da nema vojnog rešenja i da mora doći do pregovora i diplomatskog rešenja. Obe strane moraju da sednu za sto i dogovore se. Nažalost, brutalan rat se nastavlja, ali SAD jasno žele da se on okonča".

Ambasador SAD pri NATO je odgovorio i na pitanje da prokomentariše šta misli o budućnosti ratovanja u svetlu ukrajinskog napada dronovima na ruske vazduhoplovne baze:

"Najpre bih uputio na komentare Karolin Levit od juče, gde je rekla da predsednik Tramp u potpunosti razume budućnost ratovanja i koliko će dronovi igrati veliku ulogu u tome. Očekujemo da će vrlo uskoro biti objavljene informacije od tima za politiku Bele kuće u tom pravcu. Predsednik Tramp je postavio sekretara Hegseta na čelo Pentagona kako bi osigurao da se američka vojska uskladi sa ciljem da ostane najubojitija borbena sila na svetu. Predstojeći zakon povećava budžet za odbranu i stavlja poseban akcenat na uspostavljanje sistema Zlatna kupola. Naravno, veoma pažljivo pratimo situaciju na ratištu u Ukrajini i trudimo se da izvučemo svaku moguću pouku o savremenom ratovanju koliko brzo ono može da se razvije i koliko je važno da budemo inovativni i tehnološki prilagodljivi kako bismo efikasno odgovorili na pretnje koje se vremenom menjaju".

SAD navode da ne postoji vojno rešenje za rat Rusije u Ukrajini. Istovremeno, insistiraju na jačanju NATO odvraćanja i odbrane kao odgovora na rusku agresiju. Da li su SAD spremne da prodaju i isporuče svoje oružje Ukrajini kako bi NATO mogao da računa na ukrajinsku vojsku kao dodatni alat odvraćanja u cilju sprečavanja mogućeg ruskog napredovanja u Evropi?

"Pa, kao što sam ranije rekao, Sjedinjene Države ostaju izuzetno fokusirane na pregovore i očuvanje prostora predsednika Trampa da privede kraju neprijateljstva. Dakle, još uvek nisu donete odluke o budućoj pomoći, ali da budemo jasni najbolji način da se obezbedi teritorija NATO jeste da saveznici u potpunosti finansiraju naše odbrambene planove ovde u okviru NATO. Istovremeno, računamo na Evropu da preuzme lidersku poziciju u obezbeđivanju Ukrajini potrebnih resursa i političkog kapitala da se postigne trajan mir u toj zemlji. Evropljani imaju direktan interes da osiguraju mir na svom kontinentu, i znate, Sjedinjene Države će nastaviti da čine sve što mogu da to podrže".

Da li će Sjedinjene Države pristati da Rusija bude imenovana u deklaraciji sa samita kao zajednička pretnja evroatlantskom prostoru?

"Trenutno je naš glavni fokus za samit obezbeđivanje posvećenosti ka izdvajanjima od 5% BDP za pojedinačnu i kolektivnu odbranu. Još nismo započeli razgovore sa saveznicima o izjavi sa samita, ali potpuno očekujem da će izjava sa samita biti direktna i jasna i da će odražavati trenutna uverenja svih saveznika o pretnjama i potrebama za kolektivnu i pojedinačnu odbranu svih saveznika".

Očekujete li napredak u vezi raspoređivanja evropske misije u Ukrajini i da li će SAD pružiti svoje garancije evropskim saveznicima za to?

"Cenimo rad koji su saveznici, posebno Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo, zajedno sa Nemačkom i drugima, preduzeli na formiranju koalicije voljnih. Računamo na sve naše evropske saveznike da nastave da preuzimaju vodeću ulogu u doprinosu vojnim resursima i obezbeđivanju političkog kapitala kako bi bezbednosne garancije postale stvarnost. Prepuštam svojim evropskim kolegama da govore o detaljima takve misije, kao i o vremenskom okviru".

Rusija i dalje zahteva pisane garancije da se NATO neće širiti ka istoku. Kakav je stav SAD po tom pitanju?

"Članstvo Ukrajine u NATO trenutno nije na dnevnom redu, i mi nismo jedini saveznik u NATO koji ima takvo mišljenje. Međutim, ta odluka na kraju pripada predsedniku Trampu i svih 32 saveznika koji moraju jednoglasno da odluče".

Da li biste podržali da se saveznicima dozvoli da deo svojih budžeta za odbranu, za koje se očekuje da budu postavljeni na 3,5% BDP, usmere na oružje donirano Ukrajini u cilju zaštite Evrope?

"Da, mislim, kao što sam ranije pomenuo, trenutno smo usred pregovora o svim elementima Haške odbrambene obaveze. Tako da bi bilo prerano da prejudiciram šta će biti uključeno, a šta ne. Ali svakako mislim da bi naši saveznici trebalo da dobiju priznanje za svoju podršku Ukrajini ali, zadržaćemo se na tome".

Kako je predsednik Tramp više puta naglasio, SAD su zabrinute za bezbednost na Arktiku, posebno na Grenlandu. Da li je američka administracija zadovoljna novim ciljevima sposobnosti NATO, s obzirom da se čini da se Arktik i Grenland uopšte ne uzimaju u obzir u tim planovima?

"Na ovo pitanje bih odgovorio iz nekoliko pravaca. Prvo, NATO ima pristup bezbednosti i planiranju odbrane iz svih 360 stepeni i, uh, svaka verzija tih planova se komentariše, diskutuje, pregovara i usvaja od strane svih 32 saveznika. Očigledno, znate, tema odbrane i odvraćanja u na severu je stalna tema razgovora između Sjedinjenih Država i svih saveznika, uključujući Dansku. Ali znate, kada sam bio u procesu potvrde (imenovanja), sastajao sam se sa raznim senatorima uoči saslušanja, i tada bih sa sobom nosio mapu sveta gledanu sa Severnog pola. I tada postane vrlo jasno koliko je važna bezbednost ne samo Grenlanda, već i Kanade i svih NATO saveznika koji dodiruju Sever. I to je nešto što je za mene lično veoma važno. Znam da je predsednik Tramp zabrinut zbog toga, ali mi ćemo i dalje raditi na tome da NATO odbrambeni planovi, kao i naše pripreme i sposobnosti da odbranimo Sever, budu usklađeni sa pretnjama koje opažamo i onima koje se budu razvijale u budućnosti".

(Telegraf.rs)