Ukrajinski dronovi lovili ruske bombardere bez komande: Veštačka inteligencija "navodila" napad!

Dronovi koje je Ukrajina koristila za napad na ruske strateške bombardere u pet vazduhoplovnih baza širom Rusije oslanjali su se na veštačku inteligenciju kako bi pronašli i pogodili ciljeve kada bi izgubili signal, saopštila je Ukrajinska obaveštajna služba (SBU).

Novi izveštaj o Operaciji "Paukova mreža", navodi da su neki dronovi, po gubitku veze sa operaterom, "prešli na izvršavanje misije uz pomoć veštačke inteligencije duž unapred planirane rute", prenosi Business Insider.

"I nakon približavanja i identifikacije konkretno određenog cilja, bojeva glava se automatski aktivirala", navodi se u saopštenju.

Ukrajinski obaveštajci ističu da koriste "savremene tehnologije za upravljanje bespilotnim letelicama", koje kombinuju "algoritme veštačke inteligencije i ručnu intervenciju operatera".

Prema tvrdnjama ukrajinske službe, u napadu izvedenom u nedelju pogođen je ukupno 41 ruski avion. Dronovi su prethodno bili prokrijumčareni u Rusiju i kamionima dovezeni u blizinu ruskih vazduhoplovnih baza, a potom su lansirani u rojevima.

Za ruske letelice pogođene u napadu, SBU navodi da je "značajan deo njih nepovratno uništen". Dodaje se da će za "neke oštećene letelice biti potrebne godine da se obnove".

Snimci sa terena i satelitske fotografije pokazuju da je napad izvršen na više baza i da su neki avioni oštećeni, ali obim uništenja koji navodi Ukrajina još nije nezavisno potvrđen.

I Rusija i Ukrajina sve više se oslanjaju na dronove kako rat traje. Masovno korišćenje bespilotnih letelica dovelo je do trke u razvoju elektronskog ratovanja radi ometanja dronova i narušavanja njihovog rada.

Proizvođači i operateri dronova, s druge strane, traže nove načine da njihovi sistemi funkcionišu, uključujući razvoj dronova sa optičkim kablovima koje je nemoguće ometati, navigaciju bez GPS i primenu dronova s veštačkom inteligencijom koji mogu raditi uz minimalan ljudski nadzor.

Jedan ukrajinski vojni istraživač ranije ove godine izvestio je da su dronovi sa ugrađenom veštačkom inteligencijom tri do četiri puta efikasniji u pogađanju ciljeva od onih kojima upravljaju isključivo ljudi.

Veštačka inteligencija je tehnologija u razvoju, koju obe strane ubrzano istražuju i sve više primenjuju, ali prema novom izveštaju Instituta za proučavanje rata (ISW) iz Vašingtona, nijedna strana još uvek ne koristi dronove sa AI tehnologijom u velikim razmerama na bojnom polju.

Prijavljena upotreba AI u ovom napadu jeste značajna, ali nije jedina zanimljivost u vezi s Operacijom "Paukova mreža".

Ukrajina već dugo izvodi napade velikog dometa kojima pogađa ruske aerodrome stotinama kilometara unutar teritorije Rusije i uništava letelice. Međutim, ovaj napad se razlikuje jer su dronovi prethodno u tajnosti dopremljeni u Rusiju, sakriveni u kontejnere, utovareni na kamione i zatim lansirani sa lokacija blizu ciljanih baza.

SBU navodi da su poklopci kontejnera iz kojih su lansirani dronovi otvarani daljinski, omogućivši letelicama da polete. Služba je podelila slike desetina dronova unutar velikih kontejnera za koje tvrdi da su korišćeni u napadu.

Mark Kancijan, viši savetnik u Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS) rekao je da se ovaj napad izdvojio iz brojnih u ovom ratu jer su dronovi "lansirani iz neposredne blizine".

"Rusija je verovatno projektovala odbranu aerodroma imajući na umu drugačiju vrstu napada. Ovo je, bilo potpuno novo iskustvo za nju".

Ukrajinska verzija događaja opisuje operaciju koju mnogi vojni analitičari nazivaju pionirskom i koja bi mogla imati velike posledice po načine na koje zemlje u budućnosti napadaju i brane svoje avione i baze.

Stručnjak za dronove Džejms Paton Rodžers, izvršni direktor Instituta za tehnološku politiku na Kornel univerzitetu, rekao je da "ovaj napad pruža uvid u ratove budućnosti".

Ričard Abulafija, stručnjak za avijaciju i izvršni direktor američke konsultantske firme AeroDynamic Advisory, opisao je operaciju kao "zapanjujuću" zbog toga kako je uspešno sprovedena na tako velikom prostoru i uz učešće tolikog broja ljudi.

SBU je navela da su među 41 pogođenim letelicom bili avioni za rano upozorenje i kontrolu iz vazduha A-50, bombarderi Tupoljev Tu-95, Tu-22 i Tu-160, transportni avioni An-12 i avioni-cisterne Il-78.

Ove letelice igraju ključnu ulogu u ispaljivanju projektila na Ukrajinu i u prikupljanju obaveštajnih podataka. Mnoge od njih nije lako zameniti jer je Rusija pre više godina obustavila njihovu proizvodnju.

Džastin Bronk, stručnjak za vazdušne snage iz Kraljevskog instituta za odbrambene studije (RUSI), izjavio je da će, čak i ako je broj uništenih ili oštećenih aviona manji nego što Ukrajina tvrdi, "napad značajno uticati" na rusku sposobnost da "održava redovne masovne salve krstarećih raketa na ukrajinske gradove i infrastrukturu", kao i da nastavi nuklearne patrole i demonstraciju sile.

SBU je predstavila napad kao direktan odgovor na ruske raketne napade.

"Neprijatelj je mislio da može bez kazne da bombarduje Ukrajinu i ubija Ukrajince beskonačno. To nije slučaj. Odgovorićemo na ruski teror i uništićemo neprijatelja svuda na moru, u vazduhu i na kopnu", rekao je Vasil Maljuk, šef SBU.

SBU je navela da je napad izvršen na četiri vojna aerodroma "Olenja", "Ivanovo", "Djacilevo" i "Belaja", u tri vremenske zone, a da je operacija planirana više od godinu i po dana. Procena je da je vrednost pogođene opreme veća od 7 milijardi dolara.

(Telegraf.rs)