Nove smernice za hodočasnike: Uvedena nova pravila za hadž, šta treba da se zna

Saudijska Arabija je za hadžiluk 2025. godine, koji je počeo, uvela drastične promene, uključujući zabranu prisustva dece i davanje prioriteta hodočasnicima koji prvi put učestvuju u ovom verskom obredu.

Promene predstavljaju najznačajniju transformaciju pristupa hadžiluku u savremenoj istoriji prenosi ugledni magazin Time.

Preporučujemo

Hadž, jedan od pet stubova islama, godišnje privuče oko dva miliona muslimana u Saudijsku Arabiju kako bi ispunili duhovno putovanje koje je dužnost svakog punoletnog i telesno sposobnog muslimana da obavi makar jednom u životu.

Nekadašnje putovanje kroz pustinju vođeno otkrovenjem danas je postalo logističko čudo, a nova pravila označavaju velike promene u tradiciji staroj 1400 godina.

Hodočašće obuhvata niz obreda tokom nekoliko dana, uključujući tavaf kruženje oko Kabe u Meki, molitvu na brdu Arefat i druge oblike pobožnosti koji slede stope proroka Ibrahima i njegove porodice.

"Hadžiluk predstavlja duboko duhovno putovanje za muslimane. To je vreme za razmišljanje, pokajanje i obnovu vere", kaže šeik Valid Basjuni, predsednik AlMaghrib instituta koji organizuje sopstveni program hadža.

Zabrana prisustva dece

Najkontroverznija promena odnosi se na zabranu prisustva dece tokom hadžiluka.

"Ljudi su bili iznenađeni, šokirani", kaže Basjuni, koji je više puta obavio hadžiluk.

Saudijsko Ministarstvo za hadž i umru navelo je bezbednost kao razlog ove odluke. Tokom hadžiluka 2024. godine, više od 1.300 ljudi je preminulo, uglavnom zbog ekstremnih vrućina i gužve. Međutim, nova politika prekida s viševekovnom tradicijom u kojoj su porodice zajedno putovale kako bi ispunile svoju versku dužnost.

Starosna granica za prisustvo i dalje nije potpuno jasna. Neki izvori navode 12 godina kao donju granicu, dok drugi tvrde da je Saudijska Arabija odredila 15 godina kao minimum. Zbunjenost možda proističe iz islamske pravne definicije deteta, prema kojoj se detetom smatra svaka osoba koja nije dostigla polnu zrelost.

Dodatna komplikacija jeste i klima. Hadžiluk se ove godine ponovo održava tokom letnjih vrućina. Međutim, islamski kalendar se pomera za oko 10 dana unazad svake godine, pa će se hadž od 2034. do 2041. godine održavati zimi, u prirodnom ciklusu od 33 godine.

"Možda će zadržati ograničenja za decu tokom leta, kada hadžiluk pada u sezoni velikih vrućina. Ali možda će ta pravila promeniti kasnije kada hadž dođe u zimski period, jer se vodi lunarnim kalendarom", kaže Basjuni.

Prioritet za one koji prvi put obavljaju hadž

Još jedna velika promena je uspostavljanje sistema koji favorizuje muslimane koji nikada ranije nisu obavili hadž. Ova odluka rešava dugogodišnje probleme nejednakosti unutar globalne muslimanske zajednice, gde su ponovni hodočasnici iz bogatijih zemalja lakše dobijali mesta nego hodočasnici iz zemalja u razvoju koji prvi put dolaze. Cena paketa za hadž kreće se od 10.000 do 15.000 dolara po osobi.

"Nadam se da će ovaj problem biti rešen. Hadž je jedan od stubova naše vere. Veoma je teško. Ne znam za nijedan verski obred na svetu koji košta toliko novca", kaže Basjuni.

Ove godine nadzor nad hadžom vodiće mreža dronova sa veštačkom inteligencijom i termalnim snimanjem, što omogućava vlastima da u realnom vremenu prate milione hodočasnika i brzo reaguju na moguće bezbednosne pretnje. Saudijska civilna zaštita prvi put je uvela dronove sa veštačkom inteligencijom, koji mogu da identifikuju i zaustavu neautorizovane hodočasnike, podržavajući kampanju "Nema hadža bez dozvole".

U Velikoj džamiji se istovremeno nalazi najveći sistem klimatizacije na svetu sa kapacitetom od 155.000 tona, kao odgovor na sve ekstremnije vremenske uslove tokom hadža. Pre godinu dana temperature su tokom obreda dostizale 52 stepena Celzijusa. Među merama za smanjenje uticaja vrućine u 2025. godini su i proširenje natkrivenih prostora za 50.000 kvadratnih metara, postavljanje preko 400 rashladnih jedinica i angažovanje više hiljada dodatnih medicinskih radnika u pripravnosti.

"Veoma je toplo, zato mislim da je ova promena sjajna", kaže Abdul-Malik Merčant, imam Islamskog društva oblasti Dules u Virdžiniji.

Merčant je sedam puta obavio hadž, kao vodič i kao putnik. Bio je prisutan i 2015. godine kada je tokom stampeda život izgubilo 2.400 ljudi, što je bila katastrofalna tragedija čak i za ovaj događaj sa dugačkom istorijom masovnih žrtava.

Saudijska Arabija je takođe promenila viznu politiku, ograničivši putnike iz 14 zemalja - uključujući Pakistan, Irak i Maroko - na samo jednokratne vize. U prethodnim godinama, osobe sa višestrukim vizama su ulazile u zemlju tokom sezone hadža i učestvovale bez zvanične dozvole. Trajanje hadž vize takođe je standardizovano i ističe 6. jula 2025. Ulazak u sveta mesta će takože biti strože kontrolisan. Od kraja aprila, u Meku su ulazili samo nosioci zvaničnih hadž viza, važeće boravišne dozvole ili ovlašćeno osoblje. Do sada je ove godine 269.000 ljudi zaustavljeno zbog nedostatka ispravnih dozvola za ulazak u grad.

"Muslimanski pravnici kažu da je dozvoljeno da vlada postavi ograničenja na određene verske obrede", kaže Basjuni i podseća da je tokom pandemije COVID-19, saudijska vlada zahtevala da ljudi budu vakcinisani pre obavljanja hadža, kako bi zaštitila hodočasnike.

(Telegraf.rs)