Jedna od najopasnijih organizacija na svetu osvaja Evropu: U igri milijarde evra, preti talas nasilja

Francuski ministar pravde izazvao je veliku polemiku u zemlji prošlog meseca kada je izjavio da nijedan deo države nije bezbedan od pošasti trgovine drogom.

Govoreći za podkast "Legend" Žerald Darmanen je rekao da je čak i "najmanje ruralno mesto" u Francuskoj danas pogođeno ilegalnom trgovinom drogom, prenosi Dailymail.

"Droge su oduvek postojale, ali danas jasno vidimo da čak i u najmanjem seoskom mestu znaju za kokain, kanabis. Ranije su droge bile prisutne samo u velikim gradovima ili metrou, sada su postale rasprostranjene, metastazirale", dodao je on.

Mnogi su odbacili ovu izjavu, u kojoj je takođe osudio rastuće nasilje i pozvao na oštrije delovanje policije, kao puku političku retoriku kojom se postavlja teren za njegovu široko očekivanu predsedničku kandidaturu pred izbore 2027.

Samo dve nedelje kasnije, vlasti su objavile da su razotkrile luksuznu vilu pretvorenu u fabriku za proizvodnju metamfetamina, smeštenu u uspavanom seoskom mestu Le Val na jugoistoku Francuske. Odjednom, Darmanenovo upozorenje više nije zvučalo kao preterivanje.

Ispostavilo se da je tajna laboratorija bila prva potvrđena operacija zloglasnog meksičkog kartela Sinaloa na tlu Francuske, što je izazvalo strahove da jedna od najvećih i najopasnijih kriminalnih organizacija na svetu planira širenje svojih aktivnosti u Evropi.

Policija je saopštila da je laboratoriju osnovala grupa Meksikanaca koji su 2023. godine stigli u Francusku i iznajmili vilu. Istragom je utvrđeno da su bili angažovani od strane kartela da izgrade postrojenje za proizvodnju metamfetamina, da regrutuju i obuče lokalne ljude za upravljanje laboratorijom, a potom da se presele na drugu lokaciju.

To zastrašujuće otkriće dogodilo se manje od tri meseca nakon što je španska policija uhapsila 27 članova bande MS-13 iz Los Anđelesa koju su osnovali imigranti iz Salvadora, a koju je američki predsednik Donald Tramp proglasio terorističkom organizacijom.

Prema izveštajima, članovi MS-13 su planirali brzo širenje svojih aktivnosti u Španiji i pripremali su plaćeno ubistvo.

Ove šokantne akcije potvrdile su izveštaj iz 2022. godine u kojem je Evropol naveo da obaveštajni podaci ukazuju na to da meksički karteli drastično proširuju svoje operacije u Evropi, u svetlu sve većeg broja zaplena kokaina i metamfetamina.

Tržište ilegalnih droga u Evropi sada doživljava procvat, sa vrednošću od najmanje 31 milijardu evra, prema izveštaju agencije Evropske unije za drogu (EUDA) iz 2024. godine.

Kokain je druga najčešće korišćena ilegalna droga u EU, odmah iza kanabisa, i drugo po veličini tržište droga prema ostvarenim prihodima, čineći otprilike trećinu ukupnih prihoda.

Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Velika Britanija i Irska, Holandija i Španija spadaju među pet evropskih zemalja s najraširenijom upotrebom kokaina, dok Francuska, Italija i Španija prednjače i kada je u pitanju konzumacija kanabisa.

Većina narkotika koji se kupuju i prodaju u Evropi, naročito kokain, potiče iz Latinske Amerike, pretežno iz Kolumbije, Perua, Ekvadora i Bolivije.

Karteli iz tih zemalja, kao i ozloglašena brazilska kriminalna organizacija PCC, koriste svoju moćnu mrežu kontakata s kriminalnim grupama i mafijaškim porodicama širom Afrike i Evrope kako bi osigurali da droga stigne do potrošača u Ujedinjenom Kraljevstvu i ostatku kontinenta.

Među najpoznatijim evropskim kriminalnim grupama uključenim u krijumčarenje nalaze se italijanske porodice 'Ndrangheta i Kamora, Grupa Amerika i kartel Tito i Dino sa Balkana, klan Kinahan i „Porodica“ iz Irske, kao i holandsko-marokanska "Mocro mafija".

Iako Meksiko važi za središte nekih od najstrašnijih i najorganizovanijih operacija trgovine drogom na svetu, tamošnji karteli su tradicionalno favorizovali američko tržište nad evropskim.

"Njihova geografska blizina i duboka infiltracija na američkom tržištu učinile su da meksički karteli već dugo kontrolišu kupovinu, krijumčarenje i prodaju (kokaina i drugih narkotika) u Sjedinjenim Državama", rekao je Rafael Guarin, bivši predsednički savetnik za bezbednost u Kolumbiji.

Međutim, povratak Donalda Trampa u Belu kuću doneo je niz mera usmerenih na suzbijanje aktivnosti kartela i ograničavanje protoka fentanila i drugih droga preko granice.

Tramp je izvršio pritisak na meksičku predsednicu Klaudiju Šajnbaum da ozbiljnije pristupi borbi protiv uticaja kartela u zemlji, nudeći vojnu pomoć SAD i povećanje razmene obaveštajnih podataka između američkih i meksičkih bezbednosnih službi.

Ovo, u kombinaciji s činjenicom da kokain i druge droge postižu veću cenu na evropskim ulicama nego u Severnoj Americi, moglo bi da natera kartel Sinaloa, MS-13 i njihove rivale da pokušaju da diverzifikuju svoje operacije.

Iako će kartel Sinaloa morati da izgradi sopstvenu kriminalnu mrežu u Evropi ukoliko želi da se probije na kontinentalno tržište, metode za transport velikih količina droge preko Atlantika već su dobro uhodane. Stotine tona narkotika svake godine ulazi u Evropu u velikim transportnim kontejnerima.

Korumpirani zvaničnici i infiltrirani ljudi koji rade za kartele u lukama polaska i dolaska skrivaju drogu u kontejnerima i preuzimaju je na krajnjoj destinaciji.

U luci polaska, lučki radnici identifikuju kontejner koji ide ka luci koja ih zanima, provaljuju u njega i stavljaju drogu među legitimnu robu pre nego što pošalju njegov identifikacioni broj radnicima na drugom kraju.

U luci prijema, lučki radnici se uveravaju da je prljavi kontejner postavljen na određeno mesto gde mu je lako pristupiti kako bi se mogao ponovo otvoriti, droga ukloniti i prokrijumčariti iz luke, a sve bezbednosne oznake zameniti falsifikatima pre nego što prođe carinu.

Tamo gde krijumčari ne mogu da ubede lučke radnike da im pomognu, ponekad šalju prazan kontejner u luku sa nekim od svojih ljudi unutra, koji zatim provaljuju i vraćaju zalihe metodom poznatom kao Trojanski konj.

Holandija i Belgija su dugo služile kao glavne ulazne tačke za trgovce drogom koji prevoze kokain u Evropu, posebno preko lučkih gradova poput Roterdama i Antverpena.

Upraco je Antverpen prošle godine bio na vrhu liste evropskih gradova gde je konzumacija kokaina najproždrljivija, a izveštaj EUDA i SCORE grupe, evropske mreže za analizu otpadnih voda, iz marta 2024. godine,- otkrio je da je u lučkom gradu dnevno otkriveno 1.721 miligrama kokaina na 1.000 ljudi.

Španski region Galicija je takođe poznat kao jedna od ključnih kapija za drogu u Evropu. Njene luke su bile među prvima koje su primale redovne pošiljke južnoameričkih kartela još 1970-ih i 1980-ih.

U skorije vreme, karteli i kriminalne organizacije su se okrenuli još složenijim metodama kako bi osigurali da njihov proizvod dospe u ruke Evropljana.

Da bi se izbegli zaplene u lukama, teretnim brodovima ponekad na otvorenom moru prilaze brzi čamci kartela. Bilo novcem ili silom, posada se ubeđuje da unese drogu na brod pre nego što nastavi putovanje preko okeana. Pre nego što stignu do kopna na drugom kraju, šalju se još brzih čamaca da preuzmu drogu, što znači da teretni brod ulazi u luku čist kao kada je isplovio.

Karteli su toliko dobro finansirani da neki imaju sopstvene podmornice napravljene da nose maksimalnu moguću težinu, a da njima upravlja posada od samo tri člana.

Vlasti procenjuju da izrada svakog plovila košta oko milion dolara i da su obojene u morsko plavo, što znači da mogu da putuju odmah ispod talasa i izrone pod okriljem noći kako bi njihova posada izašla na površinu.

"Narko podmornice se grade u rekama i mangrovama. Zato je, na primer, reka Amazon u Brazilu savršena. Čim otvorite Gugl mape, shvatite da je to lavirint ostrvaca, mangrova i pritoka", rekao je Havijer Romero, lokalni novinar, za Wall Street Journal i dodao

"Možete sakriti brodogradilište, zatim ga izgraditi, spustiti podmornicu u vodu i pod okriljem noći krenuti na putovannje".

Kada droga stigne na istočnu stranu Atlantika, narko-karteli i njihovi evropski saradnici iskorišćavaju ranjivu decu migrante, koristeći ih kao pešadijce i "mazge" za distribuciju. Mlađi migranti, posebno oni bez pratnje starijih članova porodice, smatraju se idealnim metama za regrutovanje.

Ova deca i mladi odrasli su obično u nesigurnom položaju, često bez sredstava za izdržavanje i bez pravnog statusa i stoga očajnički žele novac, dok ih njihova anonimnost i percipirana nevinost čine manje podložnim otkrivanju od strane organa reda.

Smatra se da su deca iz severne Afrike, posebno Marokanci i Alžirci, najviše ugrožena, a Gardijan je nedavno citirao istragu policijskih snaga EU u kojoj se navodi:

"Švedska, Belgija, Holandija, Španija i Francuska predstavile su nekoliko konkretnih slučajeva eksploatacije stotina maloletnika iz severne Afrike, koje su mreže za trgovinu drogom regrutovale za prodaju narkotika".

Izvori iz evropske policije rekli su da se korišćenje dečjih "mazgi" za drogu sprovodi u industrijskim razmerama.

(Telegraf.rs)