Prevara koja odnosi živote: Kako Rusija unajmljuje farmere iz Afrike da prave šampone pa ih šalje na front

Oglas za posao u fabrici šampona u Rusiji delovao je kao savršena prilika za Žana Onanu.

Bez posla u kamerunskoj prestonici Jaundeu i suočen s teškoćama da izdržava suprugu i troje male dece, oberučke je prihvatio šansu da zaradi pristojnu platu, ispričao je ukrajinskim islednicima.

Ovaj 36-godišnjak je uštedeo dovoljno novca za avionsku kartu i u martu poleteo za Moskvu, pridruživši se mnogim mladim Afrikancima koji dolaze u Rusiju kako bi studirali ili potražili posao, prenosi britanski The Telegraph.

Međutim, umesto rešenja za svoje finansijske probleme, njegovo putovanje pretvorilo se u pravu noćnu moru na istočnom frontu u Ukrajini, iskustvo koje je jedva preživeo.

Onana je jedva stigao u Rusiju, a već je bio uhapšen zajedno sa još desetoricom muškaraca iz Bangladeša, Kameruna, Zimbabvea i Gane. Rečeno im je da neće raditi u fabrici, već da će potpisati jednogodišnji ugovor sa ruskom vojskom i služiti na prvim linijama fronta u invaziji koju je Vladimir Putin pokrenuo na Ukrajinu.

Onana je samo jedan od, kako se procenjuje, više stotina, pa čak i hiljada Afrikanaca koji su se našli na prvim linijama fronta. Još veći broj njih regrutovan je za rad u fabrikama koje održavaju ratnu mašineriju Kremlja.

Afrikanci i drugi iz zemalja u razvoju prisiljeni su da služe ruskim interesima, dok Moskva traži ogromne količine novih regruta kako bi nadoknadila katastrofalne gubitke u krvavom trogodišnjem ratu.

Skoro milion ruskih vojnika je poginulo ili ranjeno od početka napada, saopštio je prošle nedelje američki Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS).

Iako su većinu regruta i dalje činili siromašni Rusi, neprestana potreba za ljudstvom naterala je Kremlj da traži nova pojačanja i u inostranstvu, uključujući i "uvoz" 10.000 vojnika iz Severne Koreje.

Afrikanci su mamljeni obećanjima o zaradi, a neki su obmanuti ili prisiljeni da potpišu ugovore, navodi se u svedočenjima i obaveštajnim izveštajima.

Samoubilačka pešadijska taktika

Vlada Kameruna toliko je zabrinuta zbog broja vojnika za koje se veruje da dezertiraju iz vojske i putuju u Rusiju, da je u martu pooštrila ograničenja za pripadnike vojske koji napuštaju ovu zapadnoafričku zemlju.

Mnogi afrički regruti nikada se nisu vratili, postavši žrtve samoubilačkih pešadijskih taktika, u kojima ruske snage trenutno beleže u proseku više od 1.100 žrtava dnevno sve za minimalna teritorijalna osvajanja.

Jedna analiza umrlica na kamerunskim društvenim mrežama sugeriše da je zemlja već izgubila više od 60 muškaraca u ovom ratu.

Žanu Onani je obećana velika plata i bio je pod pritiskom da potpiše ugovor, nakon čega je prošao petonedeljnu obuku u Rostovu i Lugansku. U njegovoj jedinici za obuku bilo je oko deset drugih stranaca iz Bangladeša, Zimbabvea i Brazila.

Tokom obuke mogao je da se javi porodici, ali mu je na putu ka frontu oduzet telefon kao i svi dokumenti.

Njegova vojna karijera završila se gotovo odmah nakon početka, kada su početkom maja on i još osmorica poslati da zauzmu bunker na prvoj liniji fronta. Bunker je granatiran i svi su poginuli osim Onane, koji je ranjen ležao pod ruševinama šest dana. Na kraju se izvukao i ubrzo bio zarobljen.

Još jedan nedavno zarobljeni Afrikanac, Malik Diop (25) iz Senegala, rekao je tokom ispitivanja u ukrajinskoj vojsci da je studirao u Rusiji kada su mu u tržnom centru prišli regruteri. Rekli su mu da može da potpiše ugovor i radi kao perač sudova u Lugansku, daleko od fronta, za platu od 5.700 dolara mesečno.

Međutim, već posle samo nedelju dana dobio je oružje u ruke, bombe i šlem, i odvezen je na front kod Toretska.

"Počeli smo da nailazimo na mrtve ljude u šumi. Mnogo mrtvih po zgradama. To me zaista pogodilo", rekao je sećajući se marša do linije fronta.

Čim je uspeo, bacio je uniformu i oružje i dezertirao. Posle dva dana hoda on je zarobljen.

Mnogi nemaju toliko sreće

Na kamerunskim društvenim mrežama poslednjih meseci pojavile su se brojne objave ljudi koji traže informacije o rođacima koji su se pridružili ruskoj vojsci i potom prestali da se javljaju. Poruke su često praćene fotografijama Afrikanaca u ruskim uniformama.

"Moj prijatelj je otišao u Rusiju da se pridruži ruskoj vojsci i skoro četiri meseca nismo čuli ništa od njega. Želeli bismo da znamo da li je još živ ili mrtav", navodi se u jednoj nedavnoj poruci.

Neke objave se zatim ažuriraju kako bi se objasnilo da je nestali rođak ubijen. Jedan portal je objavio da je najmanje 67 Kamerunaca poginulo na ratištu.

Poruke su takođe navodile izveštaje o rođacima koji su zadržavani na aerodromu i primoravani da potpišu vojne ugovore. Velika razlika između oskudnih vojnih plata u Kamerunu i obećanja o velikim ruskim platama pogoršala dugogodišnji problem sa dezerterstvom u kamerunskoj vojsci

Osnovna mesečna plata kamerunskog redova druge klase je oko 80 američkih dolara, dok se kaže da Rusija nudi kamerunskim regrutima oko 1.700 dolarai mesečno.

U jednoj nedavnoj objavi na društvenim mrežama, kamerunski vojnik je podigao svoju platnu listu i rekao:

"Evo zašto više volimo da idemo da umremo u Rusiji".

Raul Sumo Tajo, koji je istraživao ovo pitanje za Institut za bezbednosne studije, tink-tenk sa sedištem u Pretoriji, kaže da je novac ključan motiv.

"Kažu da je bolje za nas da idemo da se borimo tamo gde zarađujemo dovoljno novca da uštedimo nešto za svoje porodice. Ne mislim da je stvar u podršci Rusiji, već u tome šta oni zarađuju".

Afrikanci koje je Rusija regrutovala ne bore se samo na frontu. Prošlog meseca, u izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala navodi se da ruska firma regrutuje stotine mladih stranih žena, uglavnom iz Afrike, za proizvodnju iranskih dronova Šahid.

Žene su regrutovane u kompaniju u specijalnoj ekonomskoj zoni Alabuga, industrijskom parku u Jelabugi, istočno od Moskve, uz obećanja o dobrim platama i mogućnostima obrazovanja. Nije im rečeno o prirodi posla, navodi se u izveštaju, niti da je fabrika bila vojna meta.

Navodno je nekoliko afričkih radnika u fabrici ranjeno u napadu ukrajinskih dronova u aprilu 2024.

(Telegraf.rs)