Nije ni terorista ni glasni političar: Ovo je Darija Serenko, žena koje se Vladimir Putin najviše plaši

Njegovi nasilnici joj oduzimaju knjige, njegovi aparatčici su joj poništili pasoš, a njegove špijune navodno očekuje zadatak da je likvidiraju.

Najozbiljniji unutrašnji neprijatelj ruskog predsednika Vladimira Putina nije terorista, pobunjeni general niti glasni političar u stilu Alekseja Navaljnog. Umesto njih, to je tiha pesnikinja asimetrične frizure i upadljive tetovaže ruže na vratu.

Uprkos njenom izgledu Darija Serenko je, bez sumnje, žena koje se Vladimir Putin najviše plaši. I ona koju, čini se, najupornije pokušava da uništi jer predstavlja zapanjujući izazov njegovoj hipermuževnoj viziji Rusije, prenosi portal The Daily Beast.

Njen "Pokret feministkinja protiv rata", osnovan drugog dana invazije na Ukrajinu, 29. februara 2022, pokrenuo je žene da progovore protiv rata. Grupa, koju je vlast u međuvremenu zabranila, danas okuplja hiljade žena u 80 gradova širom Rusije. Serenko pokušava da razbije patrijarhalni kod ruskog društva i zato je opasna čak i u izgnanstvu.

Pokret feministkinja protiv rata organizovao je stotine antiratnih protesta u najmanje 60 gradova širom Rusije. Aktivistkinje objavljuju antiratne pesme, slogane i pozive na akciju na cenovnicima u prodavnicama, kao i na društvenim mrežama.

One dele pisma sa svedočenjima Ukrajinki koje pate zbog rata, kao i seriju antiratnih razglednica. Na jednoj je pisalo: "Rat, ponovo. Niko ne govori o tome. Srce naših pradeda i deda boli kad se prerušavamo u vojnike, kada idemo u rat protiv komšije".

Darija Serenko (32), još uvek nije poznato ime na Zapadu, ali je postala poznata u Rusiji zbog brutalnih pokušaja Putinovog režima da joj uguši glas. U martu, na dan kada je Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof sleteo u Moskvu na svoj prvi krug razgovora s Putinom, ruski predsednik je naredio uniformisanim ljudima da "uklone 48 zabranjenih knjiga sa polica" u knjižarama u Sankt Peterburgu.

Među njima se nalazila i zbirka Serenkine poezije.

"Ne morate da spaljujete knjige, samo se postarajte da ih ljudi prestanu čitati", rekao je jedan od Putinovih nasilnika dok je naređivao uklanjanje knjiga.

Zabrana njene knjige nije bila prvi napad na Serenko. Vlasti su je 2023. godine označile kao "stranog agenta", a prošle godine je Kremlj njen pokret proglasio "nepoželjnom organizacijom", za šta je zaprećena kazna do šest godina zatvora. Serenko je prve dve nedelje rata provela iza rešetaka. Putinov progon ju je primorao na izgnanstvo u Gruziju u martu 2022.

Ruski tužioci optužili su Serenko za "izbegavanje obaveza stranog agenta". U aprilu 2024. Rusija je izdala nalog za hapšenje feminističke pesnikinje i odbila da joj izda novi pasoš. Trenutno traži politički azil u Evropskoj uniji.

"Feministkinje su najvidljivija politička snaga opozicije, postale smo akterke na ulicama širom Rusije", rekla je Serenko, dodajući da se, kada vidi da su i drugi mete zbog svog rada, ne oseća uplašeno, već "besno“.

"Govoreći protiv rata sa velikih bina u Evropi i SAD, feministkinje su postale ključni unutrašnji neprijatelji Rusije, zajedno sa LGBTQ+ osobama i migrantima", izjavila je ona.

"Ubrzo nakon što je Vladimir Putin započeo rat, pronašla sam natpis na svojim vratima: ‘Neprijatelj naroda.’ U tom trenutku sam bila u zatvoru", dodala je Serenko.

Moskovski sud osudio ju je 8. februara 2022. na 15 dana zatvora zbog "propagande ili javnog prikazivanja nacističkih obeležja ili simbola, ili obeležja ili simbola ekstremističkih organizacija".

Serenkin "zločin" bio je Instagram post iz septembra 2021. sa crvenim znakom uzvika, simbolom opozicione strategije "pametnog glasanja", koja preporučuje glasanje za lokalne kandidate koji imaju najveće šanse da poraze vladajuću stranku. Serenko ga je objavila u znak podrške opozicionom lideru Alekseju Navaljnom, koji je umro u februaru 2024. u zatvoru, u onome što su mnoge zapadne vlade okarakterisale kao atentat po Putinovom nalogu.

Ali, ako se Serenko i boji, u razgovoru za The Daily Beast nije pokazala nikakav znak zabrinutosti. Prisećala se kada su njeni visoko pozicionirani poslodavci iz Kremlja 2019. odlučili da je se reše zbog njenog aktivizma.

Dali su joj izbor: "Moj šef u Ministarstvu kulture rekao je direktno: ‘Ujedaš ruku koja te hrani.’ Dobila sam ultimatum: ili ću se ponašati kao prava direktorka državne galerije ili ću biti otpuštena i postati aktivistkinja", rekla je Serenko i nastavila:

"Odlučila sam da dam otkaz. I univerzitet na kom sam radila takođe je odlučio da se oprosti od mene".

Kako je Vladimir Putin sve oštrije gušio svaku opoziciju tokom rata u Ukrajini, zemlja je istovremeno postajala sve opasnija za žene. Serenko se za njihovu bezbednost bori čak i iz izgnanstva.

Ruske feministkinje su 8. mart 2020. obeležile kao Međunarodni dan ženskog otpora i borbe za prava protestujući protiv Putinove odluke da dekriminalizuje porodično nasilje, i to parolama poput: "Putin nije prijatelj žena" i "Ne bojimo se da kažemo".

Stojeći pred okupljenima, Serenko je pročitala manifest koji je sama napisala za taj miting:

"Za mene je 8. mart dan sećanja na feministkinje. Mnoge od njih su umrle ili bile zatvarane kako bih ja danas imala pravo na obrazovanje, glasanje, posao, pravo na razvod ili da posedujem imovinu", rekla je Serenko.

Ruske feministkinje su besne. Skoro svake nedelje, kanal pokreta na Telegramu objavljuje vesti o ubistvima žena u Rusiji. Ubice su muževi ili partneri koji bivaju nekažnjeni. Putin pomiluje kriminalce koji pristanu da ratuju na prvim linijama u Ukrajini.

U februaru, Kiril Čapljigin je iz ljubomore nožem izbo svoju suprugu Jekaterinu pred njenom majkom i petogodišnjom ćerkom Evom u Ačinsku, u Sibiru. Žena je skoro uspela da pobegne, ali se zaglavila u dubokom snegu.

"Eva ti to nikada neće oprostiti!", viknula je. To su bile njene poslednje reči. Danas Čapljigin traži od Putina pomilovanje u zamenu za vojnu službu na frontu.

"Moramo zaustaviti ubijanje žena. Rusija je 70. na svetu, jedna od najgorih zemalja kada je u pitanju zaštita žena od nasilja, bilo porodičnog ili seksualnog", rekla je Serenko.

Serenko vidi paralele između svoje rodne Rusije i Sjedinjenih Država. Ona primećuje kako Trampova administracija čini život manje bezbednim za američke žrtve porodičnog nasilja, uključujući žene i transrodne osobe.

"Želim da vam pružim ruke preko okeana kako bismo znali da smo deo istog otpora", kaže ona.

"Kao osoba iz diktature, mogu vam reći samo ovo: Ne bojte se da upalite alarm, diktatura se razvija sporo, ali u nekom trenutku se nađete u ključalom loncu".

Serenko nastavlja da organizuje nove grupe i razgovore u zajednici.

"Nastavljamo da ujedinjujemo feminističke aktivistkinje u Rusiji, ali smo oprezne. Nijedna feministička grupa ne može biti zvanično povezana sa nama, to je previše opasno. Zato gradimo mreže u ilegali, pričamo o reproduktivnoj pravdi, proučavamo istoriju. Spremna sam da sebe vidim na listi terorista", zaključuje ona.

(Telegraf.rs)