Iran sprema pakao? Otkriveni mogući scenariji, evo kad bi napali američke ciljeve

Izrael traži od Irana da kapitulira i obustavi razvoj nuklearnog oružja. Teheran je taj zahtev glatko odbio i odgovorio vojnim udarima na izraelske napade. Sukob je eskalirao, ali razvoj događaja i dalje je teško tačno predvideti i na stolu su različiti scenariji raspleta.

Najpovoljniji ishod bio bi brzi prekid vatre uz posredovanje medijatora i pritisak međunarodne zajednice. Sličan model viđen je u prethodnim sukobima između Izraela i Hezbolaha, koji, uprkos velikom arsenalu i desetinama hiljada boraca, nije uspeo da zada efikasan protivudar i na kraju je pristao da "demontira" svoju vojnu infrastrukturu i povuče se dalje od granice.

Preporučujemo

Moguće je da Iranu pođe za rukom da nanese nekoliko značajnijih udaraca Izraelu, barem toliko razornih da ih domaća javnost doživi kao srazmernu odmazdu, nakon čega bi Teheran mogao da pristane na prekid vatre.

Problem je što se ne zna šta Izrael tačno želi da postigne i koliko još ciljeva namerava da gađa. U poslednjim napadima u nedelju ujutro izraelske snage uništile su glavno skladište gasa i središnju naftnu rafineriju u Teheranu, što ukazuje na novu fazu rata. Izgleda da se Izrael preusmerava s nuklearnih i vojnih ciljeva na energetsku infrastrukturu, temelj iranskog izvoza i državnog budžeta.

Uticajna američka agencija za strateške procene Stratfor, koju neki nazivaju i "CIA u senci", još u petak je tačno predvidela da će Izrael proširiti svoje delovanje dalje od pukog smanjenja iranskih nuklearnih i vojnih sposobnosti kako bi sve više napadao nevojne političke vođe, civilnu infrastrukturu i druge ciljeve osmišljeno da nanese ne samo vojnu nego i ekonomsku i političku štetu.

Izrael će verovatno nastaviti da cilja iranske nuklearne lokacije i pokušavati da eliminiše ključne naučnike nuklearnog programa. Verovatno je i širenje atentata na političko vodstvo. Uprkos snažnoj odbrani, uključujući podršku SAD i Francuske, iranski projektili i dalje povremeno probijaju odbrambeni štit i pogađaju izraelske ciljeve.

Ipak, Stratfor zasad drži da je širenje sukoba na celu regiju manje verovatno. Iran će, barem u početnoj fazi, izbegavati napade na američku vojnu infrastrukturu kako ne bi izazvao direktno uključivanje Sjedinjenih Država.

Isto važi i za zemlje Veća za saradnju u Zalivu koje Iran vidi kao potencijalne političke i ekonomske kanale za očuvanje minimuma međunarodne saradnje, posebno nakon završetka sukoba. Međutim, kako se sukob produbljuje, raste verovatnoća da bi čak i nenamerna eskalacija mogla uvući u rat SAD i arapske države.

Najrizičniji scenario

Iako je malo verovatno da će američka odbrambena podrška Izraelu izazvati Iran da cilja američke vojne objekte u regiji, ako američka vojska direktno krene u ofenzivu na Iran, Teheran bi tada mogao da aktivira saveznike i proiranske milicije za napade na američke ciljeve u Iraku, Siriji ili Jemenu, prenosi Jutarnji. Iako je u ovom trenutku to malo verovatno, moglo bi se dogoditi i da zalivske zemlje dopuste korišćenje svojih baza ili vazdušnog prostora za napade na Iran.

Tada bi njihova energetska infrastruktura postala legitimna meta Irana i njegovih saveznika. Na primer, Jordan je već presreo više projektila i dronova nad svojom teritorijom, slično kao i lani kad su iranske rakete gađale Izrael. Međutim, moguće je da bi u slučaju američkog uključivanja u sukob SAD koristio njihove baze, što tada one više ne bi mogle prikazati kao puku samoodbranu.

U tom slučaju bi sukob poprimio regionalne razmere. Iran bi verovatno posegnuo i za asimetričnim metodama, napadima putem saveznika i, potencijalno, terorističkih mreža kako bi povećao pritisak na Izrael i njegove zapadne saveznike.

Postoji i scenario u kojem rat ne završava formalno, nego prelazi u stanje povremenih napada, sabotaža i atentata. Takva iscrpljujuća dinamika, prema analitičarki Iselin Brejdi iz "Foreign Policy", može potrajati mesecima, pa i godinama.

U tom vremenu Iran bi mogao da obnovi nuklearni program u senci, izvan nadzora, koristeći se ratom kao opravdanjem za odbacivanje međunarodnih inspekcija.

Najrizičniji scenario jeste pokušaj potpune destabilizacije Islamske Republike. Ako uistinu dođe do pada iranskog režima, što se smatra jednim od krajnjih ciljeva Izraela, otvara se pitanje ko bi uopšte mogao da preuzme vlast.

U ovom trenutku nema jasne političke alternative s dovoljno legitimiteta. U takvom vakuumu lako bi moglo doći do građanskog rata ili uspona vojne hunte. Bez plana za ono što dolazi nakon pada režima, Izrael bi mogao da otvori vrata još nestabilnijem, a možda čak i radikalnijem Iranu.

(Telegraf.rs)