Tramp očajnički želi da izbegne rat sa Iranom, ali da li to zaista može?

Snažni argumenti u domenu nacionalne bezbednosti, kao i unutrašnji politički razlozi, govore u prilog tome da SAD ne bi trebalo da se upuste u direktne ofanzivne operacije u sukobu koji Izrael opisuje kao pitanje opstanka. Međutim, snažne sile bi mogle da uvuku Ameriku dublje u sukob od njene sadašnje uloge zaštitnika Izraela od iranskih raketa i dronova.

Tramp tokom vikenda odbio izraelski plan za atentat na vrhovnog vođu Irana, ajatolaha Alija Hameneija, prema navodima dva izvora, prenosi CNN. Međutim, neke stvari su van Trampove kontrole.

Preporučujemo

Ukoliko iranski režim, već uzdrman, odluči da nema šta da izgubi i napadne američke baze i osoblje u regionu, ili američke ciljeve širom sveta, Vašington će biti prinuđen da uzvrati snažno kako bi očuvao kredibilitet i moć odvraćanja. Još jedan mogući scenario jeste da Teheran napadne međunarodnu plovidbu u Persijskom zalivu ili Crvenom moru i time izazove globalnu energetsku krizu — čime bi izvršio pritisak na Trampa da zauzda Izrael.

Tramp je pod pritiskom i iz sopstvene partije da preduzme akciju koju jedino SAD mogu da sprovedu — da unište iranski podzemni nuklearni objekat u Fordou, za koji se veruje da je izvan domašaja izraelskih aviona. Logika tog udara je da je Iran sada posebno ranjiv, i da bolja prilika za uništavanje njegovog nuklearnog potencijala možda nikada neće doći.

Zašto bi Tramp ipak mogao da vidi razlog za ulazak u sukob

Tim CNN-a iz Bele kuće izvestio je da je predsednik Tramp duboko skeptičan prema uvlačenju SAD u rat. Takav potez bi bio izuzetno rizičan — mogao bi proširiti sukob izvan trenutnih aktera i pretvoriti ga u dugotrajan rat bez jasnog kraja.

Ako nas je nešto naučilo 21. stoleće, to je da ciljevi rata i američke analize Bliskog istoka iz Vašingtona gotovo uvek završe katastrofalno. Ideja da bi mogao pasti brutalni iranski klerikalni režim može delovati primamljivo, ali iskustva iz Iraka i Sirije pokazuju da zemlje regiona lako upadaju u haos i raspad kada se otvori vakuum moći.

Američka intervencija bi takođe narušila ključni princip Trampove politike "Amerika na prvom mestu" - da se SAD više ne upuštaju u strane avanture nakon decenije boli u Iraku i Avganistanu. Tek pre nekoliko nedelja Tramp je predstavio novu viziju Bliskog istoka i američkog angažovanja.

"Takozvani graditelji nacija uništili su više država nego što su ih izgradili — a intervencionisti su se mešali u složena društva koja ni sami nisu razumeli", rekao je Tramp u govoru u Saudijskoj Arabiji u maju.

"Nova generacija lidera prevazilazi drevne sukobe i umorne podele prošlosti i stvara budućnost u kojoj Bliski istok definišu trgovina, a ne haos — tehnologija, a ne terorizam — i gde ljudi različitih nacija, religija i vera zajedno grade gradove, a ne bombarduju jedni druge do istrebljenja".

Novi američki rat bio bi potpuno nespojiv s tom vizijom. Ipak, jastrebovi u Vašingtonu mogu tvrditi da Tramp sada ima jedinstvenu priliku da otkloni glavnu prepreku toj viziji — uništavanjem iranskog puta ka nuklearnoj bombi ili čak obaranjem verskog režima u Teheranu.

Predsednici u svojim memoarima često pišu o teškim odlukama da pošalju trupe u rat. Ponekad, međutim, odluka da se suzdržiš, čak i kada deluje primamljivo, zahteva jednaku hrabrost. Dileme poput one pred Trampom retko imaju pozitivan ishod bez obzira na izbor.

SAD možda nemaju izbora?

Tramp je pod sve većim političkim pritiskom da napusti pasivnu poziciju, iako je Vašington jasno stavio do znanja da su izraelski napadi na Iran samostalna odluka i da američke snage nisu uključene u ofanzivne operacije.

Jedan od problema za Trampa je to što, iako su izraelski udari verovatno eliminisali vrh iranske vojske i nuklearne naučnike, ostaje nejasno da li Izrael može samostalno da uništi ceo iranski nuklearni program.

Bivši potpredsednik Majk Pens izjavio je za CNN da, ako izraelski napadi ne nateraju Iran na ustupke u Trampovoj diplomatskoj inicijativi, onda bi SAD trebalo da budu spremne da uđu u sukob.

"Ako Iranci žele da se povuku, predsednik je jasno stavio do znanja da je voljan za pregovore. Ali ne može biti nikakvog nuklearnog programa, ni obogaćivanja uranijuma,“ rekao je Pens. „Ako Izraelu bude potrebna pomoć da jednom zauvek uništi iranski nuklearni program, SAD moraju biti spremne da to učine jer se radi o zaštiti našeg najbližeg saveznika", rekao je.

Senator Lindzi Grejam rekao je da bi najgori mogući ishod bio da Iran zadrži svoje nuklearne kapacitete.

"Ako diplomatija ne uspe, i ostane nam samo sila, pozvao bih predsednika Trampa da ide do kraja kako bi osigurao da na kraju operacije ništa ne ostane od iranskog nuklearnog programa,“ izjavio je Grejam. „Ako to znači slanje bombi — šaljite bombe. Ako to znači letenje sa Izraelom — letimo sa Izraelom", kaže Gerjam.

Tramp rizikuje unutrašnji otpor

Ove kalkulacije su već dovoljno teške. Ali Tramp se takođe suočava sa složenom političkom situacijom u zemlji, delimično zbog toga što je transformisao Republikansku partiju u izolacionistički pokret. Za razliku od Džordža Buša, Tramp sada ima biračko telo koje nije raspoloženo za novi rat na Bliskom istoku.

Neki od najglasnijih konzervativaca, poput Takera Karlsona i Čarlija Kirka, već su upozorili Trampa da ne izgubi podršku MAGA baze ulaskom u novi rat. Tramp je uvek bio izuzetno pažljiv u održavanju podrške među svojim biračima. Prošlonedeljna odluka da zaustavi deportacije poljoprivrednih radnika bila je upravo zbog toga — da ne uznemiri farmere iz ruralnih sredina.

U intervjuu za The Atlantic, Tramp je rekao: "Pa, s obzirom na to da sam ja stvorio termin ‘Amerika na prvom mestu’, mislim da ja odlučujem o tome. Za sve one koji kažu da žele mir — ne možete imati mir ako Iran ima nuklearno oružje".

Deluje kao da Tramp unapred gradi narativ koji bi morao da koristi ako odluči da podrži izraelske akcije. On očigledno još nije u potpunosti uveren u sopstveni argument — posebno jer, kako primećuje Kirk, mlađi muški birači ne žele da ginu u bliskoistočnim močvarama.

Trampova spoljna politika se raspada

Ovo sigurno nije scenario koji je Tramp priželjkivao na početku drugog mandata — još u maju je bio uveren da će uspeti da prisili Iran na sporazum. Ali, pet meseci od početka mandata, dva velika rata su se pogoršala, a sukob sa Iranom preti da postane najveći test Trampovog koncepta "američke uzdržanosti".

Tri ključna lidera prkose Trampovom autoritetu - Vladimir Putin, Si Đinping i Benjamin Netanijahu. Trampov pristup "umetnosti dogovora" u spoljnoj politici očigledno ne funkcioniše.

Putin ignoriše Trampove pokušaje da zaustavi rat u Ukrajini. Si ga je dvaput naterao da popusti u trgovinskom ratu. Netanijahu je jednostrano pokrenuo rat sa Iranom, računajući da nijedan američki predsednik ne može sebi da dozvoli da ne brani Izrael — čak i ako se ne slaže sa njegovim odlukama.

U zemlji, predsednici moraju imati poverenje građana za ratne odluke. Tramp bi tu mogao da ima problem — zbog oštrog stila vladavine, slanja vojske na ulice u Kaliforniji tokom protesta protiv ICE-a, i pretnji da će koristiti vojsku širom SAD.

Trampova nada da će njegova ličnost, poštovanje koje mu navodno ukazuju strani lideri, i magične pregovaračke sposobnosti promeniti svet — pokazala se kao zabluda. Najavljeni talas trgovinskih sporazuma nikada se nije desio.

Njegov prvi pokušaj da bude mirotvorac — u Gazi — propao je. Stotine hiljada Palestinaca gladuje dok Izrael nastavlja bombardovanje nakon napada Hamasa u oktobru 2023.

Njegova inicijativa da okonča rat u Ukrajini nije uspela. Konflikt se proširio, a Putin je odgovorio brutalnim napadima na civile. I dok je Tramp bio uzbuđen što mu je Putin čestitao rođendan, cela situacija je razotkrila površnost njegove politike.

Sve dublje krize pokazuju koliko svet može postati nestabilniji bez čvrstog američkog liderstva.

A sukob s Iranom, koji je Tramp uspešno izbegavao u prvom mandatu, sada bi mogao da definiše njegov drugi.

(Telegraf.rs)