Ko ima jače oružje, Iran ili Izrael? Sukob na Bliskom istoku može postati pretnja celom svetu

Sukob između Izraela i Irana je dostigao veoma rizičan nivo koji preti da postane ozbiljan problem celom svetu ukoliko jedna strana reši da upotrebi najjače oružje u svom posedu - nuklearnu bombu. U ovom trenutku, Izrael je jedina država na Bliskom istoku za koju se široko veruje da poseduje nuklearno oružje, dok Iran navodno užurbano radi na tome. Treba imati na umu da obe strane raspolažu ozbiljnim raketnim arsenalom, koji čini okosnicu njihove vojne strategije. U nastavku sledi pregled ključnih sistema koje koriste ove dve sile Bliskog istoka.

Za početak treba pomenuti da je Iran brojčano jači kada se govori o vojnicima u odnosnu na Izrael, a u prilog tome govori i cifra od 960.000 vojnika naspram 634.500 Izraelaca.

Preporučujemo

Od 960.000 aktivno je čak 610.000. Izrael, za razliku od Irana, nije "uposlio" toliko vojnika, pa na bojnom polju raspolaže sa 169.000 vojnika, dok ostatak čine rezervisti.

Iran ima najveći arsenal balističkih raketa i bespilotnih letelica na Bliskom istoku, uključujući krstareće i protivbrodske rakete, kao i balističke rakete kratkog i srednjeg dometa, koje mogu da pogode bilo koju metu na Bliskom istoku, uključujući Izrael. Iran takođe ima veliku zalihu bespilotnih letelica s dometom od 2.000 do 2.500 kilometara, koje mogu da lete nisko kako bi izbegle otkrivanje.

Oni imaju sledeće balističke rakete: Shahab-3 i Emad imaju domet do 2.000 km, sa kapacitetom da dosegnu Izrael i američke baze u regionu; Sejjil-2, balistička raketa na čvrsto gorivo, ima domet do 2.500 km, uz bržu pripremu za lansiranje i veću mobilnost, kao i Zolfaghar i Fateh-110 predstavljaju taktičke rakete kratkog dometa (300–700 km), koje su korišćene u napadima na regionalne protivnike.

Takođe, poseduju i krstareće rakete Soumar i Hoveyzeh koje su domaće verzije sovjetskih raketa, sa dometom od preko 1.300 km. Namenjene su za precizne napade duboko u teritoriji protivnika.

Iran je poznat po masovnoj proizvodnji dronova kao što su Shahed-131/136, Mohajer-6 i Ababil-5. Shahed-136, poznat i iz rata u Ukrajini, koristi se kao kamikaza dron dometa do 2.000 km.

Foto: Shutterstock, Telegraf.rs

Na drugoj strani, Izrael poseduje ofanzivne rakete - Jericho rakete (I, II, III) koje predstavljaju stub izraelskog balističkog potencijala. Najnovija verzija, Jericho III, ima domet preko 4.800 km i pretpostavlja se da je sposobna da nosi nuklearne bojeve glave i Delilah, krstareća raketa kratkog dometa (približno 250 km), koristi se za precizno uništavanje neprijateljskih položaja.

Ono po čemu je Izrael najpoznatiji jeste Gvozdena kupola koja predstavlja sistem za presretanje raketa kratkog dometa, dizajniran za zaštitu urbanih područja. Efikasnost presretanja premašuje 85 odsto.

Izraelske snage raspolažu samoubilačkim dronovima kao što su Harop i Harpy, koji su namenjeni napadu na radarske sisteme i komandna mesta.

Ima li Iran nuklearno oružje?

Iran u svom vojnom arsenalu navodno ima i krstareće rakete kao što su "Kh-55", koje mogu nositi nuklearno oružje, s dometom do 3.000 km, i naprednu protivbrodsku raketu "Khalid Farzh" s dometom od oko 300 km, koja može nositi bojevu glavu od 1.000 kg. Uprkos tome što Iran konstantno povećava svoju proizvodnju visoko obogaćenog urana, američki obaveštajci procenjuju da Teheran trenutno nema nuklearno oružje. S druge strane, Izrael se smatra "neprijavljenom" nuklearnom silom koja raspolaže nuklearnim oružjem.

Balističkim projektilima ispaljenim iz Irana treba otprilike 12 minuta da dođu do Izraela, krstarećim projektilima dva sata, a bespilotne letelice lansirane iz Irana putuju oko devet sati da dostignu cilj.

Izrael ima prednost u tehnologiji, preciznosti i slojevitom sistemu odbrane. Iran, s druge strane, ulaže u brojnost, mobilnost i zasićenje – verujući da će količina raketa i dronova nadvladati i najnaprednije protivraketne štitove.

Detaljnije o sukobu Irana i Izrael pratite u našem BLOGU UŽIVO.

(Telegraf.rs)