Snimci sve govore, šta to Rusija gradi na 110 km od Finske: "Ovo nije za slanje vojske u Ukrajinu!"

Novi satelitski snimci koje je pribavio finski javni servis Yle otkrivaju da je Rusija tokom zime započela intenzivne građevinske radove u zatvorenom vojnom naselju Lupče-Savino, nedaleko od finske granice u Laponiji. Radi se o značajnom proširenju vojne infrastrukture u gradu Kandalakša, gde se grade nove zgrade i postavljaju temelji za smeštaj dve vojne brigade.

Radi se o izgradnji novog vojnog kompleksa za artiljerijsku brigadu i njeno osoblje, a planira se i stacioniranje inženjerske brigade. Ovo područje dosad je služilo isključivo kao skladišni prostor, no sada postaje važna tačka stalnog vojnog prisustva blizu granice s Finskom.

Preporučujemo

Prema rečima penzionisanog vojnika Marka Eklunda, stručnjaka za ruske oružane snage, razmera radova pokazuje da Rusija želi trajno ojačati vojnu prisutnost na tom području.

"Da je cilj samo slanje vojnika u Ukrajinu, ne bi bilo potrebe za ovakvom infrastrukturom", istakao je.

Lupče-Savino nalazi se u severozapadnom delu Kandalakše, oko 110 kilometara od finske granice. To područje važno je jer predstavlja najuži kopneni pojas koji povezuje Koljsko poluostrvo i ostatak Rusije, uključujući bazu za nuklearne podmornice. Gubitak tog "uskog grla", smatra Eklund, bio bi veliki sigurnosni rizik za Moskvu.

Na terenu je iskrčeno 1,4 kilometra šume, sprovedeno je veliko iskopavanje, a tokom zime izgrađeno je nekoliko novih objekata. U planu je gradnja još desetak zgrada. Uz to, obnovljeno je sedam napuštenih stambenih zgrada iz sovjetskog doba te izgrađena infrastruktura poput škole i kulturnog centra.

Novo vojno zapovedništvo i hiljade novih vojnika

Osim u Murmanskoj oblasti, Rusija jača i prisutnost u Kareliji, gde se osniva novi 44. armijski korpus s oko 15.000 vojnika. Većina opreme za tu jedinicu dolaziće iz velikog skladišta u Petrozavodsku, gde su poslednjih meseci obnovljeni stari tenkovi i artiljerija iz sovjetskog razdoblja.

Prema Eklundovim procenama, broj tenkova uz granicu s Finskom mogao bi se utrostručiti, a broj vojnika u novoosnovanom Lenjingradskom vojnom okrugu porasti na čak 100.000, u poređenju s 30.000 koliko ih je bilo pre invazije na Ukrajinu.

Iako jedan deo aktivnosti služi za obnovu opreme i obuku vojnika za rat u Ukrajini, sve veći broj stalnih baza, opreme i vojnika uz granicu s Finskom ukazuje na dugoročnu vojnu strategiju.

"Pretnja Finskoj zasad je političke naravi, ali ako se vojna sila gomila na samoj granici, tada je pretnja i fizički bliža", zaključuje Eklund, prenosi Jutarnji.

Rusija, podsetimo, kao razlog za ove poteze ističe ulazak Finske i Švedske u NATO, a aktualne promene potvrđuju da Moskva sada ima kapacitet za istovremeno vođenje rata u Ukrajini i jačanje vojne sile na severozapadnim granicama.

(Telegraf.rs)