Ko je princ koji ne pretenduje na iranski presto, ali želi da vidi poraz Hamneija i islamskog režima?

Reza Pahlavi, prognani sin poslednjeg iranskog monarha, ponovo je uputio poziv na promenu režima u Teheranu, tvrdeći da je Islamska Republika pred kolapsom. U izjavi objavljenoj na društvenoj mreži X, Pahlavi je naveo da se vrhovni vođa ajatolah Ali Hamenei "sakrio pod zemlju" i da više nema kontrolu nad zemljom, piše Economic Times.

Godine 1979. Iran je prošao kroz veliku političku promenu. Ajatolaha Ruholaha Homeinija njegov otac prognao je u Tursku na 14 godina. Ajatolah je zbačio šaha s vlasti tokom Islamske revolucije, a sada se, prema Pahlaviju, može suočiti sa sličnom sudbinom, jer Reza Šah poziva Irance da ustanu protiv trenutnog režima.

Preporučujemo

Opisujući trenutak kao "nepovratan", Pahlavi je napisao da je "kraj Islamske Republike kraj njenog 46-godišnjeg rata protiv iranskog naroda". Pozvao je Irance da "ustanu" i "povrate Iran", nagoveštavajući ono što vidi kao priliku za političku tranziciju.

Njegove izjave dolaze usred rastućih tenzija između Irana i Izraela i izveštaja o unutrašnjoj nestabilnosti u Teheranu.

Reza Pahlavi je žestok kritičar aktuelnog iranskog režima Foto: Geoff Pugh / Shutterstock Editorial / Profimedia

Na samitu Izraelsko-američkog saveta u septembru 2024. godine, Pahlavi je ponovio slične stavove, rekavši: "Iranci koji stoje rame uz rame sa slobodnim svetom, s Izraelcima, predstavljaju rešenje... a ne ovaj režim."

Sin Mohameda Reze Šaha, koji je svrgnut tokom Islamske revolucije 1979. godine, Reza Pahlavi je veći deo svog života proveo u egzilu u Sjedinjenim Američkim Državama. Iako ne traži obnovu monarhije, ima simboličnu ulogu unutar iranske dijaspore i neke opozicione grupe ga vide kao potencijalnog lidera tranzicione vlasti.

Njegovi komentari dolaze u trenutku sve veće uznemirenosti i neizvesnosti u Iranu, dok međunarodni posmatrači pomno prate dalji razvoj situacije.

Foto: Marco Di Gianvito/ZUMA Press Wir / Shutterstock Editorial / Profimedia

Biografija

Reza Pahlavi (rođen 31. oktobra 1960. u Teheranu) je najstariji sin poslednjeg iranskog šaha, Mohamada Reze Pahlavija, i njegove supruge Fare Dibah. Godine 1967. zvanično je proglašen krunskim princom Irana.

Osnivač je i lider National Council of Iran, opozicione grupe u egzilu. Aktivno učestvuje u pokretu za demokratiju i kritikuje Islamsku Republiku Irana.

Obrazovanje i rane godina

Odrastao je u Teheranu, školovao se na dvorskoj "Reza Pahlavi School", a prvu solo let avionom izveo je sa 11 godina, a godinu dana kasnije dobio je pilotsku dozvolu. Kao kadet Imperijalne vazduhoplovne škole bio je na obuci u SAD, leteo je na avionima Cessna T‑37 i T‑38 između 1978. i 1979.

Po revoluciji 1979, emigrirao je i upisao Williams College, ali je tamo ostao samo godinu dana. Kasnije studirao političke nauke u Kairu, ali neredovno, a potom se od 1981. samostalno školovao samostalno kod iranskih profesora, s fokusom na persijsku istoriju u kulturu, islamsku filozofiju i iransku naftu.

Politička delatnost

Reza Pahlavi u SAD od 2001. i okuplja iransku dijasporu s ciljem nenasilnog prelaza Irana na demokratiju.

Na skupu u septembru 2024. izrazio je uverenje da širom Irana postoji solidarnost sa Zapadom i Izraelom kao odgovor na režim.

Tokom eskalacije sukoba s Izraelom, Pahlavi je pozvao Irance da se "probude i povrate Iran", ocenivši trenutni režim kao slab i pred kolapsom, uz opozicione planove za tranziciju.

Predstavlja se kao simbolični lider unutar dijaspore, iako mu podrška unutar same zemlje nije jednoznačna, a opozicija ostaje fragmentirana.

Tragedija "šaha svih šahova"

Mohamed Reza Pahlavi, ota Reze Pahlavija Foto: Historic Collection / Alamy / Profimedia

Priča o poslednjem iranskom šahu Mohamedu Rezi Palaviju počinje sa njegovim ocem, Rezom Kanom, vojnim komandantom koji je 1925. godine preuzeo vlast i uspostavio dinastiju Pahlavi. Njegov sin, Mohamed Reza Pahlavi, stupio je na presto 1941. godine tokom Drugog svetskog rata; Britanci i Sovjeti primorali su Rezu Šaha da abdicira zbog njegovih simpatija prema Nemcima, piše hekint.org.

Rane godine vladavine mladog šaha obeležene su pokušajima da učvrsti svoju vlast u svetu suprotstavljenih interesa. Njegova vizija Irana bila je zasnovana na brzoj modernizaciji i vesternizaciji, koja je kulminirala 1963. godine tzv. Belom revolucijom – ambicioznim nizom reformi koje su obuhvatale preraspodelu zemlje, pravo glasa za žene, programe pismenosti i industrijski razvoj, finansirane prihodima od velikih naftnih nalazišta.

Pod njegovom vladavinom Iran je doživeo neviđen rast u obrazovanju, industriji, infrastrukturi i vojnoj moći. Teheran je postao moderna metropola, a pojavila se nova srednja klasa.

Šah je, međutim, želeo da ostvari ove ciljeve putem autoritarne kontrole. Njegova tajna policija, SAVAK, postala je ozloglašena po suzbijanju neslaganja. Jaz između bogatih i siromašnih se produbio, a konzervativni slojevi društva postajali su sve više otuđeni usled brzih promena.

Do sredine 1970-ih, opozicija šahovoj vlasti ujedinila je intelektualce, levičare i desničarske tradicionaliste. Šahov odgovor na proteste oscilirao je između ustupaka i represije, što nije zadovoljilo ni reformiste ni tvrde struje. Dana 16. januara 1979. godine, posle godinu dana nasilnih demonstracija i odbijanja da koristi vojnu silu protiv demonstranata, odlučio je da napusti zemlju. Njegov odlazak bio je uvod u uspostavljanje Islamske Republike.

Šah je bio pod specijalističkom lekarskom negom od aprila 1974, kada je primetio oticanje u gornjem levom delu stomaka, koje se ispostavilo kao uvećana slezina. Mnogi detalji o njegovom lečenju, o tome ko je bio uključen i ko je znao za njegovo stanje, i danas su kontroverzni ili nepoznati. Jasno je, međutim, da je neposredno lečenje vodio njegov lični lekar u Teheranu, pod nadzorom francuskih hematologa-konsultanata. Dijagnostikovana mu je hronična limfocitna leukemija, ali je dijagnoza, na zahtev carice Fare, držana u tajnosti; šahu je rečeno da ima Valdenstromovu bolest, manje ozbiljno oboljenje. Njegov lični lekar održavao je obmanu, a kada se u septembru 1974. šah ponovo žalio na bolove u stomaku, započeto je lečenje hlorambucilom, koji mu je davan pod maskom "vitaminskih injekcija" i u bočicama leka protiv malarije (Kvinersil). Tokom narednih godina šahovo zdravlje je variralo – terapija hlorambucilom je obnavljana ili pojačavana.

Nije jasno ni kada, ako ikada, je šah bio potpuno obavešten o prirodi svoje bolesti, niti šta su strane sile uspele da saznaju o njegovom stanju.

Kada je kraljevski par 16. januara 1979. napustio zemlju i otišao u Asuan, Egipat, egipatski predsednik Anvar Sadat, dugogodišnji šahov prijatelj, dočekao ih je na aerodromu i odveo u hotel Oberoi na Nilu. Dana 22. januara otputovali su za Maroko, prvo u Marakeš, zatim u Rabat. Boravak u Maroku bio je kratak zbog protesta domaćih islamista, pa su 30. marta otputovali na Bahame. Tamo je biopsija limfnog čvora pokazala postojanje limfoma velikih ćelija, te je započeta terapija vincristinom, prokarbazinom, azot-mustardom i prednizonom.

U junu su vlasti Bahama odbile da produže vize paru, pa su otputovali u Kuernavaku, Meksiko. Tamo je šah dobio groznicu, a zatim je utvrđeno da ima opstruktivnu žuticu. Bio je već vrlo iscrpljen, sa tvrdim i uvećanim limfnim čvorovima u vratu, ogromnom slezinom, anemijom i veoma niskim brojem belih krvnih zrnaca.

Predsednik Džimi Karter nije želeo da mu dopusti ulazak u SAD, ali je pod jakim pritiskom Henrija Kisindžera nevoljno dozvolio njegov ulazak 22. oktobra, pod lažnim imenom. Skenr je pokazao kamenje u žučnoj kesi koje je uklonjeno, a takođe je potvrđena velika uvećanost slezine. Histopatološka analiza uklonjenog limfnog čvora potvrdila je maligni limfom, zbog čega je započeta radioterapija u bolnici Sloan Ketering (nakon što je u početku bila odbijena iz "bezbednosnih razloga"). Kako je oporavak od operacije zahtevao boravak u SAD od oko šest nedelja, to je izazvalo nepopularnost u novoj vladi Irana i doprinelo napadu na američku ambasadu u Teheranu i otmici američkih diplomata, vojnih i obaveštajnih službenika.

U nadi da će osloboditi taoce, Karterova administracija je insistirala da šah napusti SAD i organizovala je njegovo premeštanje 15. decembra 1979. na ostrvo Kontadora u Panami. Tamo su Panamci protestovali protiv njegovog prisustva. Predsednik general Torihos izolovao je šaha u bolnici sa lošom negom i visokim cenama. Postavio je svog lekara i nije dopuštao drugim doktorima pristup.

U martu je predsednik Egipta Anvar el-Sadat obnovio ponudu za azil i šah se vratio u Egipat. Njegovo stanje tada je već bilo terminalno. Ipak, pozvan je čuveni kardiolog Majkl de Bejki da izvrši splenektomiju. Operacija je prošla "sjajno", ali je oštećena glava pankreasa što je izazvalo subfrenični apsces koji bi u normalnim okolnostima bio dreniran. Šah je, međutim, ubrzo nakon toga preminuo 27. jula 1980. godine. Sahranjen je u istoj džamiji kao i njegov zet Faruk, bivši kralj Egipta.

Na više načina, Mohamad Reza Pahlavi je tragična ličnost. Mlad i u početku neiskusan, pokušao je da sprovede reforme u svojoj zemlji, ali je na kraju ujedinio sve društvene slojeve protiv sebe.

Nakon revolucije, većina zemalja odbila je da mu pruži čak i privremeni azil. U jednom trenutku tretiran je kao jedan od najmoćnijih svetskih monarha, uz bogate trgovinske odnose, bankovne račune i imovinu. Kasnije su te iste zemlje bile prvenstveno zabrinute za svoje ekonomske i energetske interese, naftne i izvozne ugovore i bezbednost svojih građana. Kada je šah stigao u SAD, administracija Džimija Kartera već je u tajnosti pregovarala s iranskom vladom o mogućoj ekstradiciji. Kasniji klinički potezi, naročito hirurške odluke u Egiptu, takođe su dovedeni u pitanje.

Dakle, i medicinski i politički, Šah svih Šahova ostaje tragična istorijska figura.

Sve informacije o sukobu Izraela i Irana možete pronaći u našem BLOGU UŽIVO.

(Telegraf.rs)