Koliko je Iran bio blizu nukleane bombe, i koliko ga je Izrael posle više serija napada udaljio od tog cilja?

Rafael Grosi, šef nuklearnog nadzornog tela UN, Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), upozorio je pre nekoliko nedelja da Iranci "nisu daleko"od nuklearnog oružja, kao i da je iransko ometanje inspektora njegove agencije značilo da IAEA nije mogla da prati najnoviji napredak režima na raznim aspektima njegovog nuklearnog programa, piše u komentaru David Horovic, urednik Times of Israel.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu bio je još dramatičniji, predstavivši izraelsku upotrebu sile u petak kao preventivnu akciju protiv "neposredne egzistencijalne pretnje". U video-obraćanju na početku kampanje, Netanjahu je rekao da je Iran nagomilao dovoljno uranijuma za izradu devet bombi, da je u poslednjim mesecima preduzeo korake bez presedana za pretvaranje tog obogaćenog uranijuma u oružje, i da može doći do bombe "za veoma kratko vreme — mogla bi to biti godina, a moglo bi biti i nekoliko meseci". (IDF je na početku napada saopštio da Iran može obogatiti dovoljno uranijuma na stepen pogodan za oružje za 15 bombi "u roku od nekoliko dana", ali nije naveo koliko bi režimu trebalo da završi projekat nuklearnog oružja.)

Nasuprot tome, CNN je u utorak citirao više američkih izvora koji procenjuju da je Iran "do tri godine udaljen" od sposobnosti da izgradi, isporuči i detonira bombu, tvrdeći da on čak i "ne nastoji aktivno da je razvije" — što je tvrdnja koja je teško odbranjiva, posebno u svetlu dokumentovane proizvodnje povećanih količina uranijuma gotovo na stepenu pogodnom za oružje, bez ikakve civilne primene.

"Koliko sam uspeo da zaključim na osnovu razgovora sa nekoliko izvora upoznatih s temom, izraelske obaveštajne procene su da je Iran bio zaista veoma blizu dostizanju nuklearnog oružja — dakle, izgradnji i isporuci funkcionalne bombe. Bliže, zapravo, čak i od onoga što je Netanjahu javno procenjivao", piše Horovic.

Iranci imaju obogaćeni uranijum, proizveden u njihovom sada uglavnom uništenom glavnom postrojenju za obogaćivanje u Natanzu.

Verovatno je uskladišten na lokaciji Isfahan, koja je takođe bila meta izraelskog vazduhoplovstva. Godine 2023, IAEA je izvestila o dokazima uranijuma obogaćenog na 83,7 odsto čistoće, što je tik ispod vojnog nivoa, a obogaćen je u naprednim centrifugama u relativno neprobojnom postrojenju Fordo.

Ključno je i to što su razvili veoma složen nuklearni detonator — inženjerski uređaj koji izaziva nuklearnu eksploziju jezgra bombe. I već dugo poseduju raketne kapacitete da isporuče takav uređaj.

"Spajanje svih potrebnih komponenti, ako bi Iran odlučio da to uradi, kako mi je rečeno, bilo bi pitanje ne više od dva meseca, a možda i samo jedne nedelje", tvrdi Horovic.

Odnosno — bilo bi, da Izrael nije pokrenuo napade.

Zašto to sada više nije slučaj, s obzirom na to da bi uranijum obogaćen do 60% mogao biti poslat u do sada neprobojni Fordo, i s obzirom na to da Iran ima znanje — koje se ne može uništiti vazdušnim napadima — da završi svoj program?

Pa, između ostalog, Izrael veruje da njegovi napadi nemilosrdno uništavaju to znanje.

Na konferenciji za štampu u ponedeljak uveče, Netanjahu je rekao da je Izrael ubio 10 najviših iranskih nuklearnih naučnika i da će uskoro doći do još nekoliko njih. (Taj broj se sada, kako se razume, popeo na 14.) Ti naučnici, navodi Horovic, predstavljaju elitu nuklearnog programa — malu grupu stručnjaka sa znanjem i iskustvom da dovedu iranski program nuklearnog oružja do kraja. Mogu se, naravno, zameniti, ali su njihovi naslednici manje vešti.

Pored toga, nakon što je 2018. Izrael upao u arhivu iranskog nuklearnog programa u Teheranu u jednoj od najdrskijih operacija Mosada u istoriji i odneo ogromnu količinu materijala u konvoju kamiona, Izrael je ove nedelje, u gotovo neprimećenom vazdušnom napadu, uništio raznu dokumentaciju i drugu građu vezanu za projekat, uključujući kompjuterske bekape arhive.

Drugim rečima, Izrael veruje da uspeva da unazadi program eliminacijom ključnog osoblja i lišavanjem njihovih naslednika institucionalnog pamćenja koje bi omogućilo efikasno i brzo oživljavanje programa.

Fizički napad na centralno postrojenje Fordo bi, očigledno, bio mnogo jednostavniji ako bi Donald Tramp uveo SAD u sukob i naredio B-2 bombarderima da ispuste niz najjačih bombi za probijanje bunkera — GBU-57 "Masivna probojna municija" — uzastopno kroz otvor u objektu uklesanom u planinu, sve dok ne bude uništen — što je potencijalni scenario koji je u utorak opisao New York Times.

"Tramp će odlučiti šta je dobro za Ameriku", rekao je Netanjahu u ponedeljak. "Prihvatićemo svaku pomoć."

Ali Izrael ne veruje da je Fordo neprobojan. "Nastavljamo da sistematski uništavamo nuklearne ciljeve", rekao je Netanjahu. Drugi upućeni izvori zagonetno sugerišu da postoji više načina da se probije čak i najnedostupniji i najsigurniji objekat.

Centralna odlika izraelskih napada na Iran od petka jeste obaveštajni materijal koji ih omogućava. Izrael je uspostavio vazdušnu kontrolu nad zapadnim Iranom do Teherana, uništio je sve protivvazdušne sisteme duž puta, uništava brojne fabrike raketa i lansera, udara na nuklearna postrojenja, i eliminisao je nuklearne naučnike i ključne vojne vođe režima, njihove zamenike i naslednike — preciznim udarima.

"U petak sam napisao da 'procena u bezbednosnim krugovima jeste da je ovo bio pravi i neophodan trenutak za napad' — pre nego što Iran obnovi odbranu uništenu u mnogo manje dramatičnom izraelskom napadu u oktobru prošle godine, i u trenutku kada se obaveštajni podaci o iranskom nuklearnom programu smatraju posebno kvalitetnim", piše Horovic.

Zabrinutost bezbednosnog aparata je da njihova obaveštajna prednost ne bi još dugo trajala — što je još jedan pokazatelj da je pogon ajatolaha ka bombi ulazio u završnu fazu.

Svi znaci ukazuju na to da Izrael deluje u poslednjem trenutku i pokušava da ideološki i teritorijalno pohlepan režim odvoji od oružja kojim je nameravao da uništi Izrael i uspostavi hegemoniju u ovom regionu i šire.

Promena režima: "Bićemo veoma zadovoljni"

Promena režima nije zvanični cilj izraelske vlade u ovom ratu, ali nema sumnje da se vidi kao poželjan ishod.

Od početka napada, Netanjahu se obraća iranskom narodu porukom da je njihovo "oslobađanje od tiranije bliže nego ikad", a udari izraelskog vazduhoplovstva na simbole režima, uključujući i državne medije, očigledno su usmereni na slabljenje njegove vlasti nad narodom. U intervjuu u utorak za svoj omiljeni hebrejski TV kanal 14, Netanjahu je izjavio da 80 odsto Iranaca "mrzi" svoje vladare.

Kao i često do sada, savetnik za nacionalnu bezbednost Cahi Hanegbi bio je jedan od najotvorenijih predstavnika vlasti po ovom pitanju.

Rušenje režima "svakako nije definisani cilj operacije", rekao je on u intervjuu za Kanal 12 u utorak uveče, "jer znamo da jedini koji mogu srušiti iranski režim jesu sami Iranci."

"Ali bićemo veoma srećni ako, kao vrlo važan, dalekosežan rezultat" izraelskih napada na ovo "ekstremističko rukovodstvo", ono doživi istu sudbinu kao i drugi slični režimi, nastavio je Hanegbi, misleći posebno na kolaps režima Bašara al Asada u Siriji.

"Ne samo da nam ne bi bilo žao, to bi bila najbolja stvar koja bi mogla da se desi za svet, za region i, naravno, za Izrael", rekao je. "Imamo li mi sredstva da to izvedemo sami? Apsolutno ne. Hoće li ono što radimo danas dovesti do takvog ishoda? Ima onih koji veruju da hoće."

Asimetrija između interesa Izraela i Irana

"Jedan mudar čovek mi je na to skrenuo pažnju i rado to prenosim: 'U izveštavanju o sukobu između Izraela i Irana, moramo zaista da naglasimo asimetriju između interesa dve države: Iran želi da uništi Izrael, a Izrael… želi da ga Iran ne uništi. Ovo nije situacija u kojoj je prikladno zauzeti uravnotežen stav'", navodi Horovic.

Koliko još Strela Izrael ima na raspolaganju?

Wall Street Journal je u sredu ujutro objavio da izraelska vojska "ostaje bez presretača Strela". IDF je na to odgovorio šturim saopštenjem da je "spreman za svaki scenario", ali da ne komentariše "pitanja u vezi s municijom".

Vrlo je malo verovatno da bi IDF, koji je direktno planirao ovu operaciju mesecima, a šire godinama, krenuo u rat bez dovoljne zalihe svojih glavnih presretača za protivraketnu odbranu.

IDF je predvideo da će Iran ispaliti 600 balističkih projektila u početnom odgovoru na izraelske napade rano u petak. U stvarnosti, Iran u tim prvim satima nije ispalio nijedan. Do sada je ispalio oko 400, a veruje se da ih ima još oko 1.800.

"Plan za uništenje Izraela"

Zapanjujući rani uspeh izraelskog napada na iranske nuklearne i vojne kapacitete i osoblje ponovo je usmerio izraelsku tugu na neuspehe od 7. oktobra 2023.

"Kao i kad je Izrael u septembru detonirao hiljade eksplozivnih pejdžera kod Hezbolahovih operativaca, iznova tugujemo nad neshvatljivom, namernom slepoćom političkog, vojnog i obaveštajnog vrha koji je ostavio Izrael potpuno otvoren pred monstruoznim masovnim ubistvom koje su izvršili pripadnici Hamasa — dok i dalje 53 taoca drže u Gazi, od kojih se za 20 veruje da su živi", navodi Horovic.

Ipak, vredi se zapitati šta bi bilo da je Hamas uskladio svoju invaziju sa tada mnogo jačim saveznikom Hezbolahom i sa iranskim sponzorom.

Scenario u kojem Hamas vodi hiljade terorista kroz beskorisnu pograničnu ogradu pod kišom raketa, dok Hezbolah punom silom napada sa severa, a Iran ispaljuje stotine balističkih raketa po Izraelu — suviše je strašan za izgovoriti.

Mogućnost da takav koordinisani napad iznenadi Izrael bila bi sve manja što bi se više o njemu pričalo i planiralo, jer bi izraelske obaveštajne službe verovatno ranije shvatile šta se sprema, a političko i vojno rukovodstvo stiglo da se pripremi.

Ali važno je naglasiti da četiri zvanična cilja ovog napada na Iran, koje je usvojio Savet za bezbednost i koje je u petak otkrio Hanegbi, uključuju napad na iranski kapacitet da uništi Izrael kopnenom invazijom na više frontova.

Hanegbi je naglasio da, iako neki ovu ambiciju ismevaju, iransko rukovodstvo i dalje veruje da je ona potpuno izvodljiva.

Slično tome, IDF je u petak izdao saopštenje u kojem navodi da je njegov Obaveštajni direktorat "prikupio i analizirao ogromne količine obaveštajnog materijala koji otkriva da režim ima konkretan plan da uništi Državu Izrael, koji nazivaju 'Plan za uništenje Izraela'."

Uz to je objavljen i video-materijal koji to potkrepljuje.

"Paralelno sa naporima iranskog režima da dođe do nuklearnog oružja, režim se fokusirao na proizvodnju desetina hiljada raketa i bespilotnih letelica, i unapređuje planove za kombinovani kopneni napad na Izrael na više frontova istovremeno", saopštio je IDF u eksplozivnom saopštenju koje je jedva primećeno u brzim prvim satima izraelske operacije.

"Materijali prikupljeni tokom rata pokazuju koordinaciju između iranskog režima i lidera Hamasa i Hezbolaha, uključujući i posle masakra 7. oktobra, što pokazuje kako režim planira da ponovo naoruža terorističke organizacije", dodaje se u tom saopštenju.

Vojni izvori su pojasnili da plan iranske kopnene invazije uključuje podrivanje režima u Egiptu i Jordanu, kako bi se omogućio koordinisani napad sa svih granica. U poslednjim danima, što je takođe jedva primećeno, IDF je objavio da pojačava trupe na granici sa Jordanom i na severu.

Kroz svoj nuklearni program, kroz razvoj balističkih raketa, i kroz planiranu kopnenu ofanzivu na cviše frontova, ajatolasi Irana su verovali da su na putu da izbrišu Izrael. U pokretanju preventivne kampanje da ih zaustavi, portparol IDF-a je u petak saopštio: "Država Izrael nije imala izbora."

(Telegraf.rs)