Izrael šalje specijalce da unište iransko podzemno nuklearno postrojenje? Neće čekati američku mega-bombu

Izrael bi mogao da pokuša da ošteti ili uništi pozdemno iransko nuklearno postrojenje Fordo slanjem specijalnih jedinica, ukoliko SAD ne budu voljne da upotrebe svoje "bunker-buster" bombe, izjavio je jedan zvaničnik iz administracije Donalda Trampa.

Postrojenje za obogaćivanje goriva Fordo (Fordow Fuel Enrichment Plant), ukopano je duboko ispod planina u blizini svetog grada Koma i jedno je od najtajanstvenijih i najčuvanijih nuklearnih objekata Irana.

Centrifuge za obogaćivanje uranijuma koje se nalaze u zaštićenim komorama sposobne su da proizvode uranijum gotovo do nivoa potrebnog za izradu nuklearnog oružja, a pristup objektu strogo nadzire Islamska revolucionarna garda (IRGC), prenosi Dailymail.

Postrojenje je izgrađeno uprkos međunarodnom pritisku i postalo je poznato javnosti tek nakon što su zapadne obaveštajne službe 2009. godine otkrile njegovo postojanje. Izgrađeno je na dubini od oko 90 metara kako bi bilo zaštićeno od vazdušnih napada.

Samo SAD poseduju municiju vrste MOP (Massive Ordnance Penetrator) sposobnu da prodre do te dubine. Ipak, predsednik Donald Tramp je odluku o ulasku SAD u rat odložio za 14 dana:

"Imamo sposobnost da uništimo to postrojenje ali to ne znači da ćemo to i učiniti", rekao je Tramp.

Jedan američki zvaničnik rekao je za portal Axios da je Izrael obavestio Trampovu administraciju da, iako možda neće moći da prodru dovoljno duboko bombama, "možda mogu to da urade ljudima". To otvara mogućnost za smelu operaciju na terenu što neće biti bez presedana.

U septembru su izraelske specijalne snage raspoređene u Masjafu u Siriji, gde su izvele napad na podzemno postrojenje za proizvodnju raketa, za koje su tvrdile da je "glavno iransko proizvodno postrojenje u našem regionu".

Izraelska obaveštajna agencija Mosad takođe je dokazala svoju sposobnost da deluje na teritoriji Irana izgradila je tajnu bazu za napadačke dronove koji su korišćeni za sabotažu iranskog PVO sistema pre početnog napada prošlog petka.

Međutim, Fordo je jedno od najvažnijih i najbolje zaštićenih nuklearnih postrojenja Irana, i svaka izraelska vojna operacija sigurno bi naišla na ogroman otpor.

Potpukovnik Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) Nadav Šošani rekao je da je specijalna jedinica izvela smelu operaciju uništenja postrojenja za proizvodnju raketa u Siriji.

"To postrojenje je bilo namenjeno za proizvodnju stotina strateških raketa godišnje, od početka do kraja, koje bi Hezbolah koristio u vazdušnim napadima na Izrael", izjavio je.

Postrojenje ukopano u planinskoj padini, pod nadzorom Izraela je od početka izgradnje 2017. godine. IDF tvrdi da su u Siriji bili na korak do toga da budu u stanju da proizvode precizno vođene rakete, neke sa dometom do 300 km.

Od pokretanja prve runde napada u petak, izraelski ratni avioni su sada pogodili stotine ciljeva povezanih sa iranskim nuklearnim i balističkim raketnim programima, a izraelski vojni zvaničnici su se hvalili da su vojni lideri Islamske Republike "u bekstvu".

Uprkos ranom uspehu Izraela, već su se pojavila pitanja o tome da li je jevrejska država sposobna da dostigne svoje ciljeve kako ih je opisao premijer Benjamin Netanijahu.

On je rekao da Izrael "ima tri glavna cilja u Iranu".

"To su eliminacija nuklearnog programa, eliminacija kapaciteta za proizvodnju balističkih raketa i eliminacija osovine terorizma".

Ali mnogi analitičari veruju da zvanični Tel Aviv nije u stanju da postigne te ciljeve osim ako njegov najmoćniji saveznik ne odluči da se uključi u borbu.

"Bez aktivnog učešća američke vojske, operativni plafon Izraela ostaje ograničen", rekao je za dr Andreas Krig, stručnjak za bezbednost na Bliskom istoku i viši predavač na Školi za bezbednosne studije Kings koledža u Londonu.

Do sada je Izrael ciljao više iranskih nuklearnih lokacija i oštetio je izgradnju nuklearnog poligona u Natanzu. Međutim, izraelski bezbednosni zvaničnici su ranije ove nedelje potvrdili da ratno vazduhoplovstvo nije pokušalo nikakve napade na Fordou.

Da bi imao ikakvu nadu da će ga eliminisati bez pribegavanja sopstvenom nuklearnom oružju ili ako se smatra da napad elitnih komandosa neće uspeti Izrael bi morao da iskoristi moć nekih od najmoćnijih konvencionalnih bombi na svetu.

Bomba za razaranje bunkera GBU-57 (MOP) od 13.600 kilograma, masovna bomba za prodor u bunkere američke proizvodnje koja koristi svoju težinu i kinetičku silu da dosegne duboko zakopane ciljeve, mogla bi da uništi Fordou.

Ova zastrašujuća municija može da prodre oko 61 metar ispod površine pre nego što eksplodira, a bombe se mogu bacati jedna za drugom, efikasno bušeći sve dublje i dublje sa svakom narednom eksplozijom.

U teoriji, MOP bi mogao da se baci iz bilo kog aviona sposobnog da podnese tu težinu. Ali Izrael nema ni bombu, niti mogućnost da je isporuči.

"Samo je američki bombarder B-2 Spirit sposoban da rasporedi MOP“, objasnio je Krig i nastavio:

"Bez ove imovine, izraelski kapacitet da uništi jezgro iranske infrastrukture za obogaćivanje je ozbiljno ograničen".

Čak i ako bi Fordou mogao biti uništen, uspešan napad ne bi izbrisao iranske nuklearne ambicije:

"Osnovni izazov ostaje to što iranski nuklearni program nije samo skup postrojenja. To je takođe skup znanja, osoblja i raspršene tehničke infrastrukture. Veliki deo naučne ekspertize preživljava bombardovanja".

Iran je dugo decentralizovao i skrivao aspekte svog programa upravo u očekivanju takvih scenarija.

"To znači da, ukoliko ne postoji kontinuirani međunarodni pritisak, robusne inspekcije i političke promene unutar Irana, režim može, i verovatno hoće, da ga obnovi tokom vremena zahvaljujući svojoj naučnoj bazi i globalnim mrežama nabavke na crnom tržištu", rekao je Krig.

Krig je takođe tvrdio da bi kontinuirani napadi Izraela mogli imati suprotan efekat od željenog.

Napadi na iranski nuklearni program mogli bi "učvrstiti uverenje Teherana da nuklearno odvraćanje nije samo opravdano već i neophodno za opstanak režima".

"Umesto da zaustave iranski nukleanri program, napadi bi mogli poslužiti kao snažna potvrda logike koja pokreće dugoročne nuklearne ambicije Irana, kao što je odvraćanje kroz kapacitete", smatra Krig.

Teheran je više puta insistirao da je njegov nuklearni program mirnodopske prirode i da nikada nije nameravao da napravi bombu, uprkos strahovima Izraela i Zapada.

Međutim, njegove stalno rastuće zalihe obogaćenog uranijuma potrebnog za proizvodnju atomskog oružja izazvale su veliku zabrinutost.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), nuklearni nadzorni organ UN, saopštila je da je iranska aktivnost "stvar za ozbiljnu zabrinutost". Dan pre iznenadnog napada Izraela, IAEA je presudila da je Iran prekršio svoje obaveze zaštite.

Iran je kritikovao "politički motivisanu" odluku, najavljujući da će ojačati svoj nuklearni program novim postrojenjem za obogaćivanje na "bezbednoj lokaciji".

(Telegraf.rs)