Albanci napravili "revoluciju" u trgovini drogom iz Amerike: Bez brutalnosti, sve legalno, a mreža neuništiva

U poslednjih nekoliko godina Ekvador je postao poprište tihe, ali sistematske ekspanzije kriminalnih mreža koje potiču sa Balkana, posebno iz Albanije. Za razliku od tradicionalne slike narko-kartela, ova ekspanzija se ne ogleda u neselektivnom nasilju ili teritorijalnoj kontroli, već u uspostavljanju transnacionalnog poslovnog modela zasnovanog na legalnoj trgovini — pre svega bananama — i korporativnom inženjeringu.

Izveštaj C4ADS, podeljen s portalom Infobae, koji obuhvata podatke do sredine 2023. godine, omogućava praćenje kako je šest albanskih kompanija koje uvoze banane iz Ekvadora povezano sa zaplenama droge još od 2014. godine, i kako te iste firme, uprkos tim otkrićima, nastavljaju s radom ili se ponovo aktiviraju uz kozmetičke izmene u upravi.

Preporučujemo

Na primer, kompanija Masabi Fruit nastavila je s radom i nakon zaplene iz aprila 2021. godine. Iako su dve osobe — Erjon Peti i Klajdi Džibrau — uhapšene i uklonjene iz firme, poslovanje je nastavljeno pod novim upravnikom, Šjukurijem Džibraujem. Sličan obrazac se pojavio kod kompanije Zico Sha, poznate i kao Bana King LLC, povezane sa zaplenom iz novembra 2022. Njihov akcionar Trifon Murataj uklonjen je iz zvaničnih registara, ali se vratio nekoliko meseci kasnije, dok je kompanija nastavila s uvozom banana iz Ekvadora i održavala druge trgovinske linije, uključujući smrznuto meso iz Brazila.

Rad ovih kompanija nije prekinut zbog skandala — naprotiv. Izveštaj C4ADS zaključuje da je većina firmi uključenih u zaplene droge ostala aktivna bar neko vreme. Osim jedne firme, sve albanske kompanije koje su od 2022. godine redovno trgovale bananama između Ekvadora i Albanije bile su povezane s pošiljkama zaraženim kokainom. Primećen je čak i obrazac „reciklaže“ firmi, gde su osumnjičeni upravnici i akcionari privremeno uklanjani, samo da bi se kasnije vratili nakon što pažnja javnosti opadne.

Posebno upadljiv slučaj je onaj Trifona Murataja. Ovaj preduzetnik, povezan s kompanijama Bana King LLC u SAD-u i Zico Sha u Albaniji, bio je predmet poternice u svojoj zemlji nakon zaplene kokaina u kontejneru iz luke Puerto Bolivar u Ekvadoru. Ipak, kako navodi C4ADS, Murataj se ponovo pojavio u poslovnim registrima u avgustu 2023. godine i navodno je delovao i iz Nju Džersija, gde poseduje nekretnine i druge firme, uključujući Vision 22 LLC. Njegove aktivnosti ukazuju na mrežu koja kombinuje prividnu legalnost, međunarodni boravak i globalnu logističku trgovinu — sve u istom okviru.

Prema Opservatoriji za nelegalne ekonomije organizacije GI-TOC, ovi slučajevi nisu izolovani. U izveštaju objavljenom u aprilu 2025. godine, opisana je evolucija kriminalnih mreža sa Zapadnog Balkana — s posebnim naglaskom na albanske — kao jedan od najsofisticiranijih fenomena modernog narko-trafikinga. Od početka 2000-ih godina, ovi klanovi su prestali da budu marginalni posrednici i postali veletrgovci kokainom, uspostavljajući direktne veze sa proizvođačima u Kolumbiji, Peruu i Boliviji, i koristeći zemlje poput Brazila i Ekvadora kao izvozne tačke ka Evropi.

U Ekvadoru, albanske mreže ne deluju po logici tradicionalnog kartela. Prema Fatjoni Mejdini, autorki izveštaja i direktorki GI-TOC Opservatorije za nelegalne ekonomije u Jugoistočnoj Evropi, njihov model se zasniva na emisarima, posrednicima i preduzetnicima.

Dritan Rexhep, Foto: Europol

Neki dolaze bežeći od sudskih procesa u Evropi i uspevaju da se integrišu u Južnu Ameriku kao logistički operateri, uspostavljajući kontakte sa lokalnim bandama. Drugi, poput izaslanika, biraju se direktno od strane kriminalnih vođa da se trajno nasele u zemljama Anda, grade veze s dobavljačima kokaina i osiguravaju protok robe ka evropskim lukama poput Antverpena, Đoja Tauroa, Roterdama ili Soluna.

Jedan od najbolje dokumentovanih slučajeva jeste onaj Dritana Ređepija. Ovaj Albanac je pobegao iz zatvora u Albaniji, Holandiji i Belgiji pre nego što se 2012. nastanio u Ekvadoru. Uhvaćen je zbog trgovine kokainom 2014, ali mu je zatvor omogućio da izgradi veze sa ekvadorskim grupama poput „Los Čoneros“. Iz svoje ćelije u zatvoru u Latacungi, Ređepi je upravljao međunarodnim operacijama sve dok nije dobio kućni pritvor 2021, iz kog je potom pobegao.

Infobae je pratio slučaj Ređepija i otkrio kako je izbegao ekvadorske vlasti i falsifikovao potpise da ne bi bio proglašen za begunca. Ta otkrića su dovela do toga da bivši poslanik i predsednički kandidat Fernando Vijavisenjo, koji je kasnije ubijen, u aprilu 2023. zatraži informacije od zatvorskih vlasti i iznese u javnost nezakonitosti koje je Albanac počinio. To je rezultiralo zvaničnim proglašenjem Ređepija za begunca i raspisivanjem poternice Interpola. U 2023. godini ponovo je uhapšen u Turskoj.

Još jedan ključni akter u konsolidaciji albanskih kriminalnih mreža u Ekvadoru jeste Dritan Đika. Prema GI-TOC izveštaju, on je vodio strukturu koja je mesečno unosila do četiri tone kokaina iz Kolumbije preko Ekvadora, za distribuciju u Evropi. Đika je delovao pod okriljem najmanje dvanaest legalnih firmi iz sektora nekretnina i voća, koje je osnovao zajedno s Ekvadorcem Rubenom Čeresom, koji je ubijen 2023. godine. Čeresova povezanost sa zetom bivšeg predsednika Điljerma Lasa pretvorila je ovaj slučaj u političku bombu koja je iskorišćena u neuspešnom pokušaju opoziva predsednika. Đika je uhapšen 2025. godine u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i mogao bi biti izručen.

Za razliku od drugih transnacionalnih organizacija, albanske grupe ne funkcionišu po strogo hijerarhijskoj strukturi. Prema izveštaju Mejdini, one posluju kao horizontalne, fleksibilne i visoko specijalizovane mreže. U stanju su da koordiniraju složene operacije sa posrednicima koji nisu nužno deo originalnog jezgra. Ova decentralizacija im omogućava brzu adaptaciju lokalnim uslovima i širenje bez ostavljanja vidljivih tragova o strukturi komandovanja.

(Telegraf.rs / infobae.com)