Svet strepi od osvete Irana: Ako povuče samo jedan od ova dva poteza, cela planeta će osetiti posledice

Dok zora sviće nad Jerusalimom, svet se budi uz saznanje da su Sjedinjene Američke Države direktno ušle u rat  - udarivši na iranska nuklearna postrojenja. Vest je izazvala pomešana osećanja - s jedne strane osećaj sigurnosti zbog podrške američke vojske, a s druge duboku zebnju da je rat ušao u opasnu i potencijalno nekontrolisanu fazu.

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu u video obraćanju zahvalio se američkom predsedniku Donaldu Trampu, rekavši da "mir dolazi kroz snagu", dok je Tramp upozorio Iran da neće oklevati sa dodatnim napadima ako Teheran odgovori.

Preporučujemo

Sudbina ovog sukoba sada je u rukama Irana. Nije više pitanje da li će odgovoriti - već kako.

Poniženje i bes u Teheranu

Iran je već devet dana na udaru izraelskih aviona. Sada je pretrpeo i masovne američke udare na nuklearne objekte koje je godinama gradio. Za režim koji SAD naziva „Velikim Sotonom“, ovo je trenutak nacionalnog poniženja. Vlast će želeti da pokaže narodu da je i dalje jaka.

Razvoj nuklearnog programa trajao je decenijama i koštao milijarde dolara, uz teške međunarodne sankcije. Sada je sve to uništeno. Kako objasniti narodu da je njihovo odricanje bilo uzaludno – u zemlji u kojoj su mnogi ionako protiv strogog verskog režima?

Nuklearno postrojenje u Iranu, u odnosu na blizinu zemalja u okruženju; Foto: earth.google.com

Vrhovni vođa pred teškim izborima

Ajatolah Ali Hamnei, najdugovečniji autoritarni lider današnjice, opstao je decenijama zahvaljujući oprezu. Iako američki udari nisu bili usmereni na promenu režima, njegova pozicija sada je ozbiljno uzdrmana.

Državni mediji poručuju da će Iran odgovoriti "vatrom i pobedom", ali stvarnost je složenija. U vojnim vrhovima, naročito u Revolucionarnoj gardi, neki pozivaju na snažan odgovor. Umereniji savetnici apeluju na oprez - svesni da bi otvoreni sukob sa SAD bio poguban.

Ograničeni kapaciteti i rasuti saveznici

Iran svakodnevno ispaljuje balističke rakete na Izrael, ali u sve manjem broju. Izrael je sistematski uništio mnoge lansirne baze i zalihe. Hezbolah i Hamas su ozbiljno oslabljeni, a režim u Siriji više ne postoji. Oslonac na regionalne saveznike - prvu liniju odbrane - potpuno je urušen.

Huti iz Jemena i dalje pružaju otpor, ali imaju ograničenu moć.

Satelitski prikaz nuklearnog postrojenja koje je Amerika gađala noćas; Foto: Tanjug/AP

Mogući odgovori Irana

Američki napadi bili su usmereni isključivo na nuklearne objekte, a ne na vrh režima. Zbog toga bi napadi na američke baze mogli biti „simetričan“ odgovor.

Ali ukoliko Iran odluči da sukob proširi, mogao bi da gađa naftna postrojenja u Persijskom zalivu ili pokuša da zatvori Ormuski moreuz - ključnu rutu za svetski energetski lanac. Obe opcije bi imale globalne posledice, odnosno ako povuče samo jedan od ova dva poteza, ceo svet će osetiti posledice

Takođe, postoji bojazan da bi šiitske milicije u Iraku mogle delovati samoinicijativno. Iračke bezbednosne snage već su opkolile američku ambasadu u Bagdadu, strahujući od eskalacije.

Iranska nuklearna postrojenja; Foto: HENGHAMEH FAHIMI / AFP / Profimedia

Da li je moguće "časno povlačenje"?

U Vašingtonu se nadaju da bi Iran mogao da izabere simboličan, ograničen odgovor - da "spasi obraz" bez dodatnog rasplamsavanja rata. Ali čak i u tom, najpovoljnijem scenariju, moraće da urade nešto više od puke simbolike. Iran je teško uzdrman i iznutra i spolja.

Ako eskaliraju - rizikuju razoran američki odgovor. Ako popuste - suočavaju se sa unutrašnjim buntom i sramotom pred sopstvenim narodom.

Za vrhovnog vođu Irana, ovog jutra ne postoji dobra opcija. Samo teške odluke sa neizvesnim posledicama.

(Telegraf.rs)