33 kilometra do katastrofe: Ako Iran blokira Ormuski moreuz, krenuće haos u celom svetu

Odluka predsednika SAD Donalda Trampa da napadne iranska nuklearna postrojenja stavlja Bliski istok u veoma nestabilnu situaciju. U regionu koji je već na ivici, Trampovi vazdušni udari stavljaju više opcija na sto za Iran, a sve te opcije nose rizik za budućnost iranskog rukovodstva, ali ne samo to... Svet, koji naravno strahuje od širenja sukoba, trenutno gleda u "jednu tačku", tačnije u Ormuski moreuz...

Pre nego što objasnimo zašto je ovaj moreuz ključan za čitav svet, pomenućemo koje su sve opcije koje Iran sada ima pred sobom, nakon što su se SAD direktno uključile u sukob te zemlje i Izraela.

Preporučujemo

Jedna od opcija bi mogla biti da se Iran vrati za pregovarački sto. Teheran bi mogao da objavi da je spreman na pregovore i da traži kraj rata. To bi aktuelnom režimu moglo da donese spas i ostanak. Naravno, glavni adut za pregovore bio bi, prema stručnjacima, nulta obogaćenost uranijuma.

Isto tako, Iran bi mogao i da napusti Sporazum o neširenju nuklearnog oružja (NPT), kojim se obavezao da neće razvijati nuklearnu bombu. Nedugo nakon udara američkih snaga, predsednik Odbora za spoljnu politiku iranskog parlamenta Abas Golru nagovestio je takav potez, ističući da Iran ima zakonsko pravo da se povuče iz NPT-a, na osnovu člana 10, koji predviđa da članica NPT-a ima "pravo da se povuče iz Ugovora ako odluči da su vanredni događaji ugrozili najviše interese njene zemlje".

Druga opcija - kontranapad

Druga opcija je da Iran uzvrati - čime bi potencijalno uvukao SAD i čitav region u komplikovan, dugotrajan sukob. Iran je više puta rekao da će, ako se SAD uključi u rat i napadne nuklearna postrojenja, uzvratiti napadima na američke trupe i interese u regionu.

Iran bi takođe mogao da zatvori Ormuski moreuz - ključnu naftnu rutu - čime bi mogao da utiče na celokupni komercijalni saobraćaj u Persijskom zalivu. Takav potez bi doveo do podizanja cena energenata što bi uticalo na svetsku ekonomiju.

Istaknuti savetnik Vrhovnog vođe Alija Hamneia već je pozvao na raketne udare i zatvaranje Ormuskog moreuza.

"Nakon američkog napada na postrojenje u Fordou, sada je red na nas", poručio je Hosein Šarijatmadari, glavni urednik tvrdokornog lista Kajhan, poznatog po bliskosti sa Hamneijem, koga često naziva "predstavnikom Vrhovnog vođe".

"Geostrateška pozicija Irana, s kontrolom nad ključnim pomorskim pravcima, daje mu sposobnost da izazove šok na tržištu nafte, podigne cene, izazove inflaciju i sruši Trampovu ekonomsku agendu", rekao je za CNN stručnjak za Bliski istok, Mohammad Ali Šabani.

Zašto je Ormuski moreuz toliko važan?

Ormski moreuz, 33 kilometara široki morski prolaz koji razdvaja Oman i Iran, "propušta" petinu svetske dnevne isporuke nafte.

Ovaj moreuz nazivaju arterijom globalne energije, te bi svaki prekid protoka mogao da izazove nagli skok cena, destabilizuje ekonomije i pokrene novu energetsku krizu.

"Bilo kakva blokada izazvala bi lančanu reakciju na koju globalna ekonomija nije spremna", rekao je saudijski geopolitički analitičar Salman Al-Ansari za Arab News.

Prema podacima američke Uprave za energetske informacije (EIA), kroz Ormuski moreuz svakog dana prođe 20 miliona barela nafte - 20 odsto svetske potrošnje - kao i petina globalne trgovine tečnim prirodnim gasom, uglavnom iz Katara.

Ova naftna ruta je od ključnog značaja jer praktično ne postoje realne alternative. Većina zalivske nafte ne može da se preusmeri bez velikih kašnjenja. To je jedini dubokovodni prolaz koji može da primi najveće tankere za sirovu naftu na svetu.

Foto-ilustracija: Shutterstock

EIA procenjuje da 84 odsto sirove nafte koja prolazi kroz moreuz ide ka Aziji, pri čemu su Kina, Indija, Japan i Južna Koreja glavni kupci.

U februaru prošle godine, Centar za bezbednosnu politiku iz Vašingtona analizirao je sve intenzivnije aktivnosti Irana u Ormuskom moreuzu i objavio da je 76 odsto sirove nafte koja prolazi tim putem namenjeno azijskim tržištima.

Kada su prošle nedelje geopolitičke tenzije eskalirale nakon iranskih odmazdi na izraelske ciljeve, cena sirove nafte tipa Brent skočila je sa 69 na 74 dolara po barelu u jednom danu - iako nijedan brod nije bio blokiran.

Stručnjaci smatraju da bi zatvaranje Ormuskog moreuza neminovno dovelo do rasta cene barela nafte na preko 100 dolara, što znači skok od oko 25 dolara u jednom mahu, što bi uticalo na ekonomiju u celosti.

"Nafta je strateška i vitalna sirovina, i kada njena cena raste, raste i inflacija jer je uključena u 95 odsto ostalih proizvoda. Vađenje sirovina, proizvodnja prehrambenih proizvoda i drugih artikala biće skuplji", navode stručnjaci.

Da li će Iran zatvoriti moreuz?

Al-Ansari je primetio da 2s obzirom na to da su Iran i Izrael već u direktnom sukobu, rizik od eskalacije u ovom kritičnom koridoru je opasno realan".

"Iran vidi moreuz kao svoju krajnju tačku pritiska. Njegovo zatvaranje izazvalo bi globalni energetski šok, porast inflacije i paniku u osetljivim ekonomijama", navodi stručnjak.

Ukoliko se ovo dogodi i dođe do enormnog rasta cena nafte, centralne banke širom sveta bile bi stavljene pred dilemu - da li povećavati ili smanjivati kamatne stope.

Očekivano bi porasle cene osiguranja, dodatno podstičući inflaciju, a moguće je i da bi došlo do prekida u lancima snabdevanja u više zemalja.

"U slučaju Libana, na primer, to bi značilo potpuni prekid snabdevanja električnom energijom, jer zemlja u potpunosti zavisi od lož-ulja iz Iraka", navode stručnjaci.

Saudijska Arabija, najveći svetski izvoznik nafte, prošle godine je kroz Ormuski moreuz prevezla 5,5 miliona barela dnevno. To je 38 odsto ukupnog protoka sirove nafte kroz prolaz, prema podacima londonske firme Vortexa za praćenje tankera u realnom vremenu.

Iako Kraljevina ima rezervne naftovode, oni nisu savršeno rešenje. Istočno-zapadni naftovod, kapaciteta 7 miliona barela dnevno, može da preusmeri naftu ka Crvenom moru, ali već radi gotovo punim kapacitetom zbog nedavnih napada Huta na pomorske rute.

Naftovod Fudžajra u UAE, sa kapacitetom od 1,8 miliona barela dnevno, takođe je preopterećen, pa nema mnogo prostora za dodatni protok. Iranski naftovod Goreh-Džask, projektovan za 300.000 barela dnevno, jedva funkcioniše - pre zatvaranja krajem 2024. prenosio je tek 70.000 barela dnevno.

Ako dođe do blokade, EIA procenjuje da bi Saudijska Arabija i UAE mogle da preusmere samo 2,6 miliona barela dnevno - što je daleko manje od 20 miliona koliko inače prolazi kroz moreuz.

S obzirom na to da se ekonomije većine zalivskih zemalja, posebno Saudijske Arabije, u velikoj meri oslanjaju na izvoz nafte, zatvaranje Ormuskog moreuza bi zadalo težak udarac njihovoj ekonomskoj stabilnosti.

Za energetski gladne azijske ekonomije, blokada bi bila katastrofalna.

"Ovaj uski prolaz prenosi gotovo trećinu svetske nafte koja se prevozi morem. Njegovo zatvaranje paralizovalo bi globalne trgovinske rute, ugušilo energetsko snabdevanje i zakočilo ekonomski rast od Azije do Evrope", rekao je Al-Ansari.

Kina se oslanja na Ormuski moreuz za gotovo polovinu svog uvoza nafte. Indija, Japan i Južna Koreja suočile bi se s ozbiljnim nestašicama, što bi ih nateralo da posegnu za hitnim rezervama. Globalni troškovi brodskog prevoza bi eksplodirali jer bi tankeri morali da idu dužim rutama oko Afrike.

Prva azijska ekonomija koju bi blokada pogodila bila bi Kina. Ako se posledice zatvaranja prošire na više ekonomija, to bi, prema rečima stručnjaka, moglo dovesti do globalne recesije, što bi predstavljalo novi izazov u pokušaju obnove svetske privrede.

SAD su manje ranjive jer iz Persijskog zaliva uvoze svega pola miliona barela dnevno, što je oko 7 odsto ukupnog američkog uvoza. Ipak, bile bi pogođene skokom globalnih cena.

Ipak, odluka o zatvaranju moreuza nije ona koju bi Iran lako doneo, budući da bi taj potez i njima doneo ekonomsku i vojnu štetu.

"Svaka zemlja koja želi da vodi rat gubi ukoliko nema devizne rezerve, jer rat ih brzo iscrpljuje - i to je prepreka za zatvaranje prolaza", rekao je Jasem Ajaka, ekonomista i profesor na Libanskom univerzitetu.

"Jedini uslov pod kojim bi Iran mogao zatvoriti Ormuski moreuz jeste ako oseti da mu je režim na ivici kolapsa", dodao je.

Kako se čini da je Iran već sateran u ćošak, mogućnost da povuče taj poslednji potez ne može se isključiti. Kako kaže Al-Ansari Iran je već ekonomski slomljen i suočen je sa egzistencijalnom realnošću. Scenarijo zatvaranja moreuza nikada ne treba isključiti.

U slučaju blokade, Ajaka smatra da bi zapadne i azijske zemlje verovatno posegle za strateškim rezervama nafte kako bi ublažile trenutne nestašice. Međutim, dodaje da bi to bila samo privremena mera, jer su ne-OPEK zemlje već dostigle maksimalne kapacitete proizvodnje, pa su članice OPEK-a jedini potencijalni izvor dodatne ponude.

"Ako se moreuz zatvori i cene nafte porastu, proizvođači nafte, uključujući Saudijsku Arabiju, mogli bi da odustanu od ograničenja proizvodnje i povećaju isporuke kako bi obuzdali skok cena", rekao je.

"Još jedna moguća mera bila bi da SAD ublaže sankcije zemljama poput Venecuele kako bi povećale snabdevanje tržišta", dodaje.

Ipak, Ajaka kaže da suštinska uloga nafte i osnovni razlog zbog kojeg je bezbednost Bliskog istoka neophodna - jeste da Arapski zaliv mora ostati krajnji garant stabilnosti.

(Telegraf.rs)