Tramp tvrdi da je postigao "večiti mir" u zemlji večitih ratova: Da li je sve to samo velika iluzija?

Čini se da je predsednik SAD Donald Tramp izašao iz najgore krize u američkim odnosima s Islamskom Republikom Iran s pobedom.

Tramp je iskoristio skroman iranski raketni odgovor u ponedeljak na američko bombardovanje njegovih nuklearnih postrojenja kao znak da Teheran želi da okonča eskalaciju.

"ČESTITKE SVETU, VREME JE ZA MIR!", objavio je Donald Tramp na mreži Truth Social.

Ushićenje prvog čoveka SAD ukazuje na to da smatra da je američko učešće u sukobu završeno - barem za sada.

Potom je objavio i da će primirje između Irana i Izraela stupiti na snagu kasnije u utorak. Primirja na Bliskom istoku često su krhka i kratkotrajna, što su pokazali i napadi Izraela i Irana u satima pred uspostavljanje prekida vatre.

Ali predsednik SAD je već počeo da slavi svoju sliku mirotvorca i vrhunskog pregovarača, samo 48 sati nakon što su američki "nevidljivi" bombarderi napali Iran.

"Mislim da je primirje neograničeno. Trajaće zauvek", rekao je Tramp za NBC News u ponedeljak uveče, predviđajući da Izrael i Iran više nikada "neće pucati jedni na druge".

To je smela tvrdnja, s obzirom na reputaciju Bliskog istoka kao "groblja američkih predsedničkih ambicija". I pored svih Trampovih marketinških veština, događaji će odlučiti da li je ovo zaista proboj ili još jedna iluzija, piše CNN.

Da li su Sjedinjene Države, kako Tramp tvrdi, zaista osigurale uništenje iranskog nuklearnog programa, egzistencijalne pretnje Izraelu? Ili je sve to klasična Trampova varka, a očigledno nestala zaliha visoko obogaćenog uranijuma koja se lako može pretvoriti u bombu ukazuje na dublju krizu koja tek dolazi?

"Gospodar haosa"

Brz kraj borbi oblikovao bi Trampov predsednički mandat i ostavio značajan trag u njegovoj spoljnoj politici, koja je dosad bila obeležena neuspesima poput zastoja u mirovnim naporima u Ukrajini. Ali da li će svet promeniti mišljenje o "gospodaru haosa" ako zaista pomogne da se smanje tenzije u krvavoj regiji?

Šta dalje s Izraelom? Da li Tramp veruje premijeru Benjaminu Netanjahuu da će obustaviti napade na Iran? I hoće li Izrael konačno preduzeti korake da ublaži patnje palestinskih civila u Gazi?

A u Teheranu, da li će poniženje verskog režima i urušavanje njegove mreže straha širom Bliskog istoka doneti političko proleće koje mnogi građani Irana priželjkuju?

Trampova pobeda

Predsednik Amerike može da tvrdi da je postigao najznačajniji spoljno-politički i vojni uspeh svog predsedničkog mandata. Tramp je preuzeo rizik koji su mnogi skeptici smatrali neodgovornim - da može da udari po iranskim nuklearnim postrojenjima, a da ne uvuče SAD u novi bliskoistočni rat poput Iraka.

Za sada, pokazalo se da je bio u pravu. Iako je isprva bio neodlučan u vezi s izraelskim napadom na Iran, koji je delovao kao pokušaj da ga uvuku u sukob, uspeo je da preuzme kontrolu i iskoristi priliku da ozbiljno oslabi iranski nuklearni program - bez značajnijih troškova po SAD.

Njegov pristup je delovao kao rizičan hir, ali pokazao je stratešku pronicljivost i odlučnost, i ostaće upamćen po misiji B-2 bombardera s razarajućim bombama koje su poletele iz Misurija.

Ako se sukob sada smiri, Tramp bi mogao da ojača svoju političku poziciju, barem unutar Republikanske stranke, i da umiri deo MAGA baze koji je smatrao da je prekršio obećanje da neće započinjati nove ratove.

Kriza je takođe otkrila kako izgleda Trampov drugi predsednički mandat. Pokazala je da nije ni marioneta neokonzervativnih jastrebova, ni zarobljenik izolacionističke "America First" ideologije. Formiran je i uži krug poverenja: predsedavajući Generalštaba Dej Kejn, direktor CIA Džon Retklif i Trampov izaslanik Stiv Vitkof. Budućnost direktorke Nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabard i ministra odbrane Pita Hegseta izgleda manje izvesno.

Predsednik je odlučan da još jednom pokuša da postigne dogovor s Iranom o nuklearnom programu kroz pregovore. Ali je takođe pokazao da je spreman da upotrebi ogromnu vojnu silu, čime je poljuljao karikaturu svoje diplomatije u stilu "Tramp uvek odustane".

Ipak, kriza je osvetlila i problematične aspekte Trampovog liderstva.

Uveo je SAD u oružani sukob bez prethodne pripreme javnosti i politizovao misiju tako što je isključio demokrate iz procesa. Ignorisao je i Kongres i njegovu ustavnu ulogu, pokazujući da se i dalje ponaša kao predsednik samo jednog dela Amerike.

Još uvek nije objavio obaveštajne podatke na osnovu kojih je tvrdio da je Iran bio "nedeljama" udaljen od nuklearnog oružja, iako su američke obaveštajne službe zaključile da Teheran nije doneo takvu odluku.

Takođe je odbacio pokušaje saveznika da posreduju u miru, što je jasan signal o novoj eri kada SAD ne mare za savezništva i sprovode isključivo svoje interese.

Već sada piše svoju verziju istorije onoga što naziva "12-dnevnim ratom". Njegove tvrdnje da je eliminisao iranski nuklearni program deluju kao pokušaj da preduhitri svaku suprotnu informaciju. Biće potreban veliki politički hrabrost da mu neko unutar vlade protivureči.

Gde je sada iranski nuklearni program?

Ključno pitanje koje je ostalo bez odgovora jeste gde je sada iranski nuklearni program.

Tramp je u subotu uveče u obraćanju naciji rekao da je cilj misije bio uništenje kapaciteta za obogaćivanje uranijuma i uklanjanje nuklearne pretnje koju predstavlja vodeći svetski sponzor terorizma.

Rani izveštaji sugerišu da su postrojenja u Isfahanu, Natanzu i Fordou ozbiljno oštećena. Ali prerano je za Trampovu samohvalu.

Direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafael Grosi izjavio je za CNN da Iran "i dalje ima" zalihu od 400 kilograma uranijuma obogaćenog na 60% — što je blizu nivoa od 90% potrebnog za nuklearnu bombu.

Tramp je uveren da će njegov pristup prinuditi Iran da se vrati za pregovarački sto. Ali iranski lideri možda izvuku suprotan zaključak - da im je jedina nada za opstanak sticanje nuklearnog oružja koje će ih zaštititi. Trenutno nema naznaka da će Trampov uslov za dogovor - potpuni prekid obogaćivanja uranijuma - biti prihvaćen.

"Iz perspektive neširenja nuklearnog oružja, Trampova odluka da napadne Iran bila je neodgovorna eskalacija koja će verovatno dugoročno gurnuti Iran bliže oružju", rekla je Kelsi Davenport iz Asocijacije za kontrolu naoružanja.

Stručnjak za neširenje oružja Joseph Cirincione rekao je za CNN da nije moguće "bombardovati" iransko znanje ili zalihe obogaćenog uranijuma - i da bi Iran mogao da obnovi kapacitete. Upozorio je da bi Iran mogao da napravi bombu za pet dana i čak deset bombi za tri nedelje.

Promenjeni Bliski istok

Iransko ispaljivanje raketa na američku bazu u Kataru - lako neutralisano - pokazalo je slabost režima koji je izgubio kontrolu nad sopstvenim vazdušnim prostorom.

Mreža Islamske revolucionarne garde - Hezbolah u Libanu, Hamas u Gazi i Huti u Jemenu - bila je osiguranje Irana protiv napada. Ali 20 meseci izraelskih udara uništili su te posrednike i ostavili Teheran izloženim. Izrael je sada dominantna sila, dok saveznici SAD poput Saudijske Arabije i Katara jačaju.

Unutar Irana vlada politička neizvesnost. Predstojeća smena vlasti posle Khameneija postaje još napetija. Iako se u Vašingtonu i Izraelu poziva na promenu režima, verovatniji je scenario pojačane represije.

Zanimljivo će biti posmatrati i odnos Trampa i Netanjahua. Ako bude želeo, Tramp bi mogao da iskoristi veliki dug koji mu Izrael sada duguje da izvrši pritisak za postizanje mira u Gazi.

Ova najnovija epizoda Trampovog šou-programa možda se bliži kraju, ali možda i ne.

(Telegraf.rs)