Šta do sada znamo o primirju Izraela i Irana?

Predsednik SAD Donald Tramp upozorio je Izrael da ne napada dalje Iran, nekoliko sati nakon što je izjavio da je prekid vatre između dve strane stupio na snagu.

Tramp je čak i psovao dok je kritikovao obe strane, nakon što su se međusobno optužile za kršenje primirja koje su posredovali SAD i Katar.

Preporučujemo

To se dogodilo nakon što je Izrael saopštio da je Iran prekršio dogovor i obećao da će odgovoriti "snažnim udarima".

Iran je negirao da je ispalio bilo kakve rakete ka Izraelu i najviše bezbednosno telo zemlje obećalo je da će odgovoriti na svaki dalji izraelski napad.

Šta znamo do sada?

Neposredno posle 7:00 po srpskom vremenu u utorak, Tramp je objavio da je prekid vatre stupio na snagu.

"Molim vas, nemojte ga kršiti!", poručio je objavom na svojoj platformi Truth Social.

Izraelska vlada je saopštila da je prihvatila američki predlog za primirje malo posle 8:00 po srpskom vremenu, nakon što je Iran signalizirao da će prestati s napadima ako to učini i Izrael.

Međutim, nekoliko sati kasnije, Izrael je optužio Iran da je nastavio s napadima na njegovu teritoriju.

Tramp je prvi put naveo da je primirje potpuno dogovoreno u objavi nešto posle ponoći po srpskom vremenu u ponedeljak na utorak, dodavši da to označava kraj onoga što je nazvao "dvanaestodnevnim ratom".

To je usledilo nakon što je Iran u ponedeljak raketirao američku bazu u Kataru, navodeći da je to odmazda za američke udare na iranska nuklearna postrojenja tokom vikenda.

Šta je Tramp rekao?

U objavi na Truth Social, Tramp je pozvao Izrael da "ne baca te bombe" na Iran. Ubrzo potom, u razgovoru s novinarima ispred Bele kuće, rekao je da je nezadovoljan ponašanjem Izraela.

"Ispaljena je jedna raketa, koliko znam, posle roka, i sada Izrael odgovara. Ovi momci treba da se smire", izjavio je.

U ljutitom istupu rekao je da obe zemlje "j***** ne znaju šta rade". Kasnije je ipak potvrdio da je prekid vatre na snazi.

Kako su Iran i Izrael reagovali?

Dva sata nakon što je Izrael saopštio da je prihvatio primirje, izraelske odbrambene snage (IDF) su rekle da su identifikovale rakete ispaljene iz Irana.

Ministar odbrane Izraela Izrael Kac optužio je Iran za potpuno kršenje uslova i rekao da je naredio vojsci da "nastavi intenzivne napade na Teheran kako bi se osujetili ciljevi režima i uništila teroristička infrastruktura".

Iranska vojska je negirala da je ispalila rakete nakon što je prekid vatre stupio na snagu.

Kasnije je Islamska revolucionarna garda (IRGC) Irana saopštila da je "u poslednjim trenucima pre nego što je prekid vatre nametnut neprijatelju, pogodila vojne i logističke centre u Izraelu".

Agencija Tasnim, bliska IRGC-u, izvestila je da je Izrael nakon primirja pokrenuo "tromesečni vojni napad" na iransku teritoriju.

Vrhovno nacionalno bezbednosno veće Irana ranije je poručilo da će na izraelske napade uslediti odlučan, čvrst i blagovremen odgovor.

Da li je prekid vatre prekršen?

Izraelska vojska je optužila Iran da je ispalio rakete ka njegovoj teritoriji nakon što je primirje stupilo na snagu u utorak, što je Iran negirao. Pre nego što je primirje počelo, Iran i Izrael razmenili su tešku artiljeriju.

IDF je saopštio da je više udara pogodilo zemlju u noći između ponedeljka i utorka. Spasioci su naveli da su četiri osobe poginule, a 22 povređene u gradu Berševa.

U to vreme, iranski državni mediji izvestili su da je Iran ispalio poslednju salvu raketa na Izrael.

Tokom noći, iranska državna televizija izvestila je da je Teheran doživeo najintenzivnije sukobe protivvazdušne odbrane od početka rata 13. juna, a stanovnici su za BBC Persian rekli da su čuli snažne eksplozije.

IDF je izjavio da je uništio lanser raketa na zapadu Irana koji je bio "spreman za ispaljivanje na izraelsku teritoriju".

Teheran je saopštio da je još jedan nuklearni naučnik ubijen pre nego što je dogovor stupio na snagu.

Zašto je Izrael napao Iran?

Izrael je 13. juna napao nuklearna i vojna postrojenja u Iranu, tvrdeći da je Iran blizu izgradnje nuklearnog oružja.

Izrael je naveo da nije imao izbora osim da bombarduje Iran, jer su diplomatski pokušaji da se obuzda iranski nuklearni program propali. Ofanziva se dogodila usred rastuće međunarodne zabrinutosti da je Iran povećao proizvodnju obogaćenog uranijuma - ključne komponente za pravljenje nuklearnog oružja.

Ipak, ne postoji međunarodni konsenzus o tome koliko je Iran zaista blizu da razvije nuklearno oružje.

U danima koji su usledili, Izrael je ciljao iransku infrastrukturu za koju je tvrdio da može poslužiti za razvoj nuklearnog oružja.

SAD su se zatim pridružile udarima, bacivši svoje tzv. bunker buster bombe na postrojenje Fordo - nuklearni objekat zakopan duboko ispod planine van Teherana.

Kakve su nuklearne sposobnosti Irana?

Iran tvrdi da vodi isključivo mirnodopski nuklearni program u civilne svrhe. Međutim, Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) upozorila je prošlog meseca da je Iran obogatio preko 400 kilograma uranijuma na 60% čistoće – što je blizu vojne upotrebe, znatno iznad nivoa za civilnu upotrebu.

Američki zvaničnici tvrde da su zajednički napadi SAD i Izraela značajno unazadili iranski napredak ka izradi nuklearnog oružja.

Međutim, Hasan Abedini, zamenik političkog direktora iranske državne televizije, rekao je da su tri lokacije koje su SAD gađale bile evakuisane znatno ranije, i da Iran nije pretrpeo ozbiljan udarac jer je materijal već bio uklonjen.

(Telegraf.rs)