Američki pilot B-2, koji je bombardovao Srbiju progovorio o napadu na Iran: Po ovom misija je bila jedinstvena

Američki napad bombarderima na tri nuklearna postrojenja u Iranu tokom prošlog vikenda bio je ogromna operacija koja je od pilota B-2 bombardera zahtevala da testiraju same granice ljudske izdržljivosti, tokom neverovatne 37-časovne misije.

Sedam nevidljivih bombardera, svaki sa po dva člana posade, letelo je bez zaustavljanja preko pola sveta i nazad, u jednoj od najdužih vazdušnih ofanziva u modernoj vojnoj istoriji.

Preporučujemo

Melvin Dž. Dajl jedan je od retkih koji zna kako izgleda biti u kabini bombardera tokom tako iscrpljujuće operacije. Kao bivši potpukovnik američkog vazduhoplovstva, bio je deo posade B-2 bombardera koja je 2001. godine izvela rekordnu misiju bombardovanja Avganistana u trajanju od čak 44 sata, piše CNN.

Dajl je opisao subotnju misiju kao "neverovatno dostignuće". Više od 125 letelica je učestvovalo u napadu. Osim sedam bombardera koji su poleteli sa baze Vajtmen u Mizuriju prema Iranu, u misiji su učestvovali i drugi bombarderi koji su leteli u suprotnom pravcu kako bi stvorili lažni utisak, zatim lovački avioni, izviđačke letelice i tankeri za dopunu goriva koji su bili raspoređeni duž rute bombardera.

"Za mene je najvažniji istorijski trenutak to što je svih sedam aviona izvelo napade na različite ciljeve u roku od 30 minuta", rekao je Dajl, sada direktor Škole za napredna nuklearna odvraćanja pri američkom vazduhoplovstvu.

Naglasio je da govori iz ličnog iskustva i da nema konkretna saznanja o najnovijoj misiji, niti zastupa Ministarstvo odbrane SAD.

"Letimo kad predsednik da nalog"

Dajlova rekordna misija dogodila se tokom prvih dana Operacije "Trajna sloboda" (Enduring Freedom) 2001. godine, kada je predsednik Džordž V. Buš naredio napade na Al Kaidu i talibane nakon 11. septembra. Za prve udare korišćeni su upravo B-2 bombarderi.

Tokom priprema, piloti su vežbali u simulatorima koji su trajali do 24 sata, a najduži prethodni let Dajla bio je 25 sati. Danima pre misije, lekari su im davali tablete za spavanje kako bi se odmorili.

Na dan misije, probudio se tri do četiri sata pre poletanja kako bi prisustvovao brifinzima. On i njegov kopilot poleteli su u avionu "Spirit of America" prema zapadu.

Prema pravilima, oba pilota morala su biti u sedištima tokom ključnih trenutaka (poletanje, dopuna goriva, bombardovanje i sletanje), dok su u međuvremenu smeli naizmenično da spavaju na improvizovanom krevetu iza sedišta u kabini.

"Možda su to danas poboljšali, ali tada je to bio običan preklopni ležaj. Spavali bismo po tri-četiri sata između dopuna goriva", rekao je Dajl. Priznao je da nije bilo lako zaspati zbog stresa, ali da telo jednostavno traži odmor.

Let iznad Pacifika im je pomogao da ostanu budni zbog dugotrajnog dnevnog svetla. Takođe su koristili tzv. "go pills" – amfetamine koje su dobijali od lekara radi održavanja budnosti. Ipak, Dajl je napomenuo da su se pravila verovatno promenila od tada.

Fordo nakon američkih udara Foto: Tanjug/AP

Toalet? Za najosnovnije, a i to je upitno. Naime, u avionu postoji hemijski WC, ali se koristio samo u nuždi jer bi se lako prepunio. Privatnost? Drugi pilot okrene glavu...

Zato su većinu vremena koristili "piddle pack" – kese sa apsorbujućim materijalom za urin.

Obično bi pili jednu flašicu vode na sat vremena, a posle su se šalili tako što su merili koliko "piddle packova" su napunili.

"To su stvari koje radite kada let traje 44 sata", dodao je Dejl.

Nisu unosili puno hrane - iako su imali pakete sa obrocima za let, sedenje satima ne troši mnogo energije. Putovali su južno od Indije, zatim se okrenuli ka Avganistanu i više puta dopunjavali gorivo u letu.

Po zalasku sunca, Dajl je uzeo amfetamin da ostane budan. Misija je prvobitno trebalo da traje kraće, ali su nakon prvog napada dobili naredbu da se vrate i ponove udar. Nakon druge ture, sleteli su na američku vojnu bazu Diego Garsija, jugozapadno od Indije.

Tamo su im pokazani snimci pogođenih ciljeva, večerali su, opustili se i konačno zaspali.

Najspektakularniji trenutak

Stiven Bešam, bivši general-potpukovnik, koji je upravljao B-2 bombarderima tokom NATO napada na Srbiju 1999. godine, rekao je da je trenutak poletanja "verovatno bio najnerealniji deo" za posade koje su učestvovale u subotnjoj misiji.

"Izvode misiju o kojoj gotovo niko na svetu ne zna, osim nekolicine", rekao je za CNN.

Jedinstvenost misije bila je i u tome što su bombarderi nosili GBU-57 MOP – bombe teške 13,6 tona, dizajnirane da probiju planinske bunkere u kojima se, prema američkim procenama, skrivaju elementi iranskog nuklearnog programa. To je bilo prvo korišćenje te bombe u borbi, a samo B-2 bombarderi su sposobni da je nose.

Handout / AFP / Profimedia

Sedam bombardera je ponelo više od 12 ovih bombi. Iako su nakon ispuštanja bombi izgubili više tona tereta, Bešam je rekao da to nije uticalo na performanse ovako naprednog aviona.

Dopuna goriva na putu nazad, kaže Bešam, verovatno je bila najteži deo zbog umora, ali dodaje:

"Ono što ih je sigurno podiglo je momenat kada su ponovo ušli u američki vazdušni prostor i čuli ‘dobrodošli kući’ od kontrolora leta", dodao je za CNN.

(Telegraf.rs)