NATO saveznici postigli istorijski dogovor: Ipak, jedno je svima privuklo pažnju

Donald Tramp i njegovi saveznici u NATO potvrdili su svoju "čvrstu posvećenost" kolektivnoj odbrani u saopštenju objavljenom na kraju kratkog samita u Hagu.

Međutim, u dokumentu nije izrečena osuda ruskog rata u Ukrajini - što je ranije bilo redovno uključivano u izjave savezničkih lidera dok je Džo Bajden bio u Beloj kući. Njegov naslednik, Donald Tramp, ima prisnije odnose s Vladimirom Putinom nego mnogi njegovi saveznici.

Preporučujemo

Dokument doduše jeste opisao Rusiju kao "dugoročnu pretnju". Takođe, nije bilo ni reči o članstvu Ukrajine u NATO, nečemu što je ranije bilo opisivano kao nepovratan put.

Saveznici su se složili i da povećaju izdvajanja za kolektivnu odbranu.

Potvrda člana 5 osnivačkog ugovora NATO-a usledila je nakon što je američki predsednik, koji je i  najmoćniji lider prisutan na samitu, sugerisao na putu ka skupu da se njegovo tumačenje tog člana možda razlikuje od drugih saveznika.

Njegove reči rizikovale su da potkopaju kredibilitet obaveze koja je više od 75 godina osiguravala bezbednost NATO-a, iako je zajedničko saopštenje, koje su odobrili lideri svih 32 članice, jasno definisalo značenje člana 5.

"Ponovo potvrđujemo našu čvrstu posvećenost kolektivnoj odbrani, kako je propisano članom 5 Vašingtonskog sporazuma - napad na jednu članicu smatra se napadom na sve", navodi se u tekstu.

Dodaje se i da ostaju "ujedinjeni i odlučni u našoj nameri da zaštitimo milijardu naših građana, odbranimo Alijansu i sačuvamo našu slobodu i demokratiju".

Svi evropski lideri, kao i kanadski premijer, dobro su upoznati s Trampovim skepticizmom prema NATO-u. On je ranije optuživao saveznike da koriste vojnu moć SAD za sopstvenu bezbednost i traži da ostatak Alijanse preuzme veći deo tereta.

U nastojanju da ga zadrži kao saveznika, generalni sekretar NATO Mark Rute angažovao se na okupljanju država članica oko novog obećanja da će izdvajati 5% BDP-a za odbranu i srodne oblasti - nivo koji je Tramp prvi predložio.

U saopštenju se saveznici obavezuju da dostignu ovaj cilj do 2035. godine, iako je Španija već upozorila da prihvata novi cilj, ali bez konkretnog plana kako će ga ostvariti.

"Ujedinjeni pred ozbiljnim bezbednosnim pretnjama i izazovima, posebno dugoročnoj pretnji koju Rusija predstavlja po evroatlantsku bezbednost i stalnoj pretnji od terorizma, saveznici se obavezuju da godišnje ulažu 5% BDP-a u osnovne odbrambene potrebe kao i u troškove povezane s odbranom i bezbednošću do 2035. godine", navodi se u saopštenju.

Ovo predstavlja značajno povećanje. Čak 3,5% BDP-a namenjeno je osnovnim vojnim kapacitetima (prethodni cilj bio je 2%), dok se dodatnih 1,5% ulaže u nacionalnu otpornost - kao što su putevi, železnice, energetika i sajber bezbednost.

Završno saopštenje bilo je znatno kraće nego obično i imalo je svega pet pasusa.

U jedinoj direktnoj referenci na ruski rat u Ukrajini, navedeno je: "Saveznici ponovo potvrđuju svoje trajne suverene obaveze da pruže podršku Ukrajini, čija bezbednost doprinosi i našoj, i u tom cilju, direktni doprinosi ukrajinskoj odbrani i njenoj odbrambenoj industriji biće uključeni u izračunavanje ukupne potrošnje za odbranu saveznika".

Tramp je obećao da će okončati rat Rusije protiv Ukrajine, ali do sada nije uspeo da zaustavi borbe.

(Telegraf.rs)