Desnica skovala plan za rušenje vlade i preuzimanje vlasti, usledio haos: "Nemojte, preti građanski rat!"

Nakon pobede njegovog kandidata Karola Navrockog na predsedničkim izborima pre tri nedelje, desno-konzervativni tabor u Poljskoj odiše samopouzdanjem. Lider opozicione stranke Pravo i pravda (PiS) Јaroslav Kačinski mobiliše svoje pristalice za oštru konfrontaciju s proevropskom vladom levog centra na čelu s Donaldom Tuskom. Cilj PiS-a: zajedno s predsednikom Navrockim srušiti vladu i najkasnije nakon sledećih parlamentarnih izbora 2027. godine ponovo preuzeti vlast.

Međutim, pobedničko raspoloženje desnih konzervativaca ima i gorak ukus - poljski Vrhovni sud preplavljen je žalbama na izbore - prema rečima predsednice suda Malgožate Manovske, do sada je podneto više od 50.000 žalbi. A očekuje se još čitava gomila pritužbi, kako piše Dojče vele.

Preporučujemo

U tim tužbama se tvrdi da je prilikom prebrojavanja glasova u izbornim komisijama došlo do nepravilnosti – na štetu proevropskog kandidata Rafala Tšaskovskog. Na prvom javnom stranačkom skupu PiS-a nakon izbora Kačinski je u nedelju optužio vladajuću koaliciju da želi da dovede u pitanje izborni rezultat.

"Nećemo tolerisati takvu prevaru, nećemo dozvoliti da nam ukradu izbore", rekao je Kačinski.

Tusk traži razjašnjenje

Navrocki je pobedio u drugom krugu izbora 1. juna 2025. godine s tesnom razlikom od 51 prema 49 odsto. Budući predsednik poručio je premijeru Tusku: "Novi predsednik neće dozvoliti da Poljska bude lišena svoje demokratije i slobode izbora predsednika."

Četrdesetdvogodišnji istoričar pozvao je Tuska da "odustane od histeričnih reakcija i prestane da uništava poljsku demokratiju". Navrocki bi trebalo da preuzme dužnost 6. avgusta.

Tusk je u početku vrlo suzdržano reagovao na izveštaje o nepravilnostima. Na društvenim mrežama odmah nakon drugog kruga izbora pojavile su se informacije da je u izbornim okruzima gde je liberalni kandidat Rafal Tšaskovski imao jasnu prednost u prvom krugu, u drugom iznenada vodio Navrocki.

Budući da su Tusk i drugi vodeći političari njegove Građanske platforme (PO) ćutali o optužbama, poslanik PO-a Roman Gjertih preuzeo je inicijativu. Objavio je obrazac na internetu koji su građani koji žele da podnesu žalbu mogli jednostavno da popune.

"To je bila izborna prevara", izjavio je ovaj advokat, jedan od najžešćih protivnika PiS-a. Kako bi ga kompromitovala, desničarska TV stanica TV Republika danima emituje snimke njegovih privatnih telefonskih razgovora, koji su verovatno prisluškivani špijunskim softverom Pegasus.

Sukob s Dudom

U međuvremenu je Tusk promenio ton. Prošle nedelje došlo je do sukoba između njega i dosadašnjeg predsednika Andžeja Dude na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost. Duda dolazi iz istog političkog tabora kao i Navrocki. I na mreži X Tusk i Duda razmenili su oštre reči.

"Zar vas ne zanima, čisto ljudski, kako izgleda stvarni izborni rezultat? Sigurno vas zanima. Poznato je da se pošteni nemaju čega plašiti", napisao je Tusk Dudi, Kačinskom i Navrockom.

"Gospodin Tusk i njegovi saradnici ne mogu da se pomire s porazom", odgovorio je Duda. "Nisam radoznao oko izbornog rezultata jer ga već znam. Državna izborna komisija ga je odavno objavila", uzvratio je i naglasio da je Navrocki pobedio s razlikom od gotovo 370.000 glasova.

Vlada ne traži ponovno prebrojavanje

Od više od 50.000 pisanih žalbi Vrhovni sud je do sada registrovao oko 10.000. U 13 slučajeva naloženo je ponovno prebrojavanje, pri čemu su u 11 izbornih okruga otkrivene greške. Uglavnom su glasovi za Tšaskovskog pripisani njegovom protivniku ili su imena kandidata zamenjena u zapisnicima. U jednom slučaju Državno tužilaštvo je pokrenulo postupak.

"Ne osporavamo izborni rezultat. Želimo samo da razjasnimo sve problematične slučajeve", naglasio je portparol vlade Adam Šlapka.

Mnogi predstavnici vladajuće koalicije, među njima i zamenik premijera Vladislav Kosinjak-Kamiš, smatraju da razmere nepravilnosti ne predstavljaju razlog za dovođenje u pitanje Navrockijeve pobede.

"Nijedan lider koalicionih stranaka nije zatražio ponovno prebrojavanje svih glasova", rekao je predsednik Nove levice Vlodžimjež Čaržasti u utorak nakon sastanka koalicionih partnera.

Vrhovni sud ima rok do 2. jula

Vrhovni sud ima rok do 2. jula da razmotri izborne žalbe. Trideset dana nakon izbora sudije moraju da donesu odluku o valjanosti izbora. Za danas (27. jun 2025) zakazane su dve sednice Vrhovnog suda. S obzirom na veliki broj žalbi, to verovatno neće biti dovoljno, procenjuje bivši šef izborne komisije Vojćeh Hermelinski.

Ali ni presuda Vrhovnog suda verovatno neće okončati spor. O valjanosti izbora odlučivaće Odeljenje za vanredni nadzor i javna pitanja – telo koje je osnovao PiS, a koje ni Sud pravde EU-a ni Evropski sud za ljudska prava ne priznaju kao nezavisno i nepristrasno sudsko telo.

"Poljsko pravosuđe je potpuni haos", priznaje predsednica Vrhovnog suda Manovska, prenosi Dojče vele.

"Preti čak i građanski rat"

"Ne tvrdim da su predsednički izbori bili namešteni. Međutim, u raspravi o rezultatu ima toliko upitnika da ponovno prebrojavanje svih glasova iz drugog kruga postaje stvar državnog interesa", komentariše Bartoš Vjelinski, publicista lista Gazeta Viborča.

Politički analitičar Antoni Dudek upozorava vladin tabor da ne forsira "mit o nameštenim izborima". Taj mit bio bi izuzetno opasan za stabilnost poljske države i mogao bi dovesti do nasilja, pa čak i građanskog rata, rekao je Dudek u ponedeljak za televiziju Polsat.

Predsednik parlamenta Šimon Holovnija u međuvremenu pokušava da smiri situaciju.

"Ako Vrhovni sud proglasi izbore važećim, sazvaću Nacionalnu skupštinu za 6. avgust kako bi Karol Navrocki položio zakletvu", saopštio je Holovnija u utorak, 24. juna 2025.

(Telegraf.rs)