"NATO je predao Ukrajinu Putinu": Dok su svi hteli da udovolje Trampu u Hagu, ova stvar je prošla ispod radara

Ovonedeljni NATO samit u Hagu obeležen je tragičnom ironijom. Američki predsednik Donald Tramp ostvario je veliku diplomatsku pobedu jer su njegovi zahtevi za povećanjem evropskih odbrambenih izdataka postali stvarnost.

Konačni tekst deklaracije sa samita najavio je NATO-ovu posvećenost trošenju 5 odsto BDP-a na odbranu i izrazio čvrstu podršku kolektivnoj bezbednosnoj klauzuli iz člana 5.

Preporučujemo

Dok je velika pobeda američkog predsednika trebalo da ojača osećaj bezbednosti Evrope pred ruskom pretnjom, NATO samit je ostavio istočno krilo saveza sa osećajem ozbiljne nelagodnosti. Trampovi zapaljivi komentari o nejasnoći člana 5. ostavili su baltičke države sa pitanjem da li će se NATO zaista suočiti sa rastućim nizom hibridnih pretnji iz Rusije.

Osećaj izdaje u Ukrajini bio je još opipljiviji, piše u svom komentaru konzervativni britanski dnevnik The Telegraph. Odbijanje da se u završnoj deklaraciji NATO samita osudi sveobuhvatna ruska invazija na Ukrajinu i marginalna prisutnost ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog naglasili su rastući zamor vojnog saveza od ukrajinskog pitanja. Dok je generalni sekretar NATO-a Mark Rute ponavljao već izlizanu frazu o "nepovratnom putu Ukrajine ka članstvu u savezu", njegove reči su delovale praznije nego ikad.

Odbacivanje ukrajinskih zabrinutosti na NATO samitu simbolizuje alarmantan širi trend. Nakon više od tri godine iscrpljujućeg rata sa Rusijom, Ukrajini nedostaje ljudstvo i oružje da ostvari pobedu. Tokom zapaljivog sastanka sa Zelenskim u Ovalnoj sobi ranije ove godine, Tramp je upozorio da Ukrajini „ponestaje vojnika“, a potpredsednik JD Vens kritikovao je prinudnu regrutaciju na ukrajinskim ulicama.

Zalihe ratnog materijala presušuju. Ukrajinski predsednik je reagovao na ove provokacije ukidanjem dugogodišnje zabrane mobilizacije Ukrajinaca uzrasta od 18 do 24 godine. Povećanje broja dobrovoljnih regruta nije rešilo problem. Ruski postupni vojni uspesi kod Pokrovska omogućen su manjkom ukrajinskih branilaca, a moral u redovima ukrajinske vojske opada zbog nesuglasica između običnih vojnika i višeg komandnog kadra oko taktike. Najiskusniji ukrajinski vojnici su ranjeni, dok njihove zamene ostaju ranjive na ruske napade.

Foto: Tanjug/AP

Dok Tramp i dalje izražava odbojnost prema neograničenoj vojnoj pomoći Ukrajini, zalihe ratne opreme dodatno presušuju. Kako se ruski napadi dronovima i raketama na Kijev intenziviraju, Ukrajina sada prioritet daje protivvazdušnim sistemima Patriot u svojim američkim nabavkama, zanemarujući ranije zahteve za sofisticiranijim ofanzivnim naoružanjem. Izgledi da SAD prebace krstareće rakete Tomahawk ili avione koji bi mogli neutralisati ruske avione Su-35 ostaju slabi.

Za sada se Ukrajina može osloniti na velikodušnost svojih evropskih saveznika kako bi barem delimično nadoknadila ove nedostatke. Nemačka je dobila dozvolu SAD-a da Ukrajini isporuči 125 artiljerijskih raketa dugog dometa i 100 raketa Patriot.

Pretnje Vladimira Putina Nemačkoj zbog raketa Taurus sugerišu da bi kancelar Fridrih Merc konačno mogao da odbaci oprez svog prethodnika Olafa Šolca po pitanju snabdevanja Kijeva ovim oružjem. Holandija je nedavno isporučila poslednji od svoja 24 obećana F-16 aviona Ukrajini, dok Norveška razmatra udvostručenje isporuka F-16 ukrajinskom ratnom vazduhoplovstvu.

Foto: Tanjug/AP

Evropske zemlje takođe igraju ključnu ulogu u jačanju ukrajinske domaće odbrambene industrije. Velika Britanija je na NATO samitu najavila planove za finansiranje zajedničkih inicijativa za proizvodnju dronova sa Ukrajinom i Nemačkom, zasnovanih na nedavnom obećanju da će uložiti 5 milijardi evra u ukrajinske kapacitete za proizvodnju projektila dugog dometa.

Foto: NICOLAS TUCAT / AFP / Profimedia

Saveznici Ukrajince pretvaraju u cinike. Iako su ova obećanja muzika za uši Volodimira Zelenskog, ona nisu čarobni štapić koji rešava probleme sa opremom. Ukrajinska domaća industrija oružja ne može se razviti dovoljno brzo da neutrališe pomoć koju Rusija prima iz Severne Koreje, a iscrpljene evropske vojske moraju naručivati novo oružje iz SAD-a kako bi snabdele Ukrajinu. Dok Rusija pokreće višestruku letnju ofanzivu u oblastima Donjecka, Harkova i Sumija, Kijev nije u stanju da zadovolji svoje hitne potrebe za ratnim resursima.

Uprkos svim tim preprekama, ukrajinski nesalomivi patriotizam i taktička dovitljivost mogu usporiti rusko napredovanje. Izjava komandanta ukrajinskih oružanih snaga Oleksandra Sirskog da je Ukrajina zaustavila rusku ofanzivu u oblasti Sumija i uspešan dron-napad na ruske strateške bombardere u operaciji „Paukova mreža“, piše The Telegraph, sažima ove neprocenjive ukrajinske osobine.

Ruska nespremnost da deeskalira sukob uprkos ogromnim gubicima i frustrirajuće sporom napredovanju pokazuje da se Ukrajina ne može osloniti samo na svoju odlučnost. Svest o tome pretvara Ukrajince, koji su nekada idolizovali zapadne ekonomske i demokratske institucije, u cinike i potkopava dugoročne izglede Ukrajine za integraciju u transatlantsku bezbednosnu orbitu.

Dok su Tramp i Rute slavili povećanje odbrambenih izdataka koje bi trebalo da ojača dugoročnu otpornost NATO-a, marginalizacija Ukrajine u zajedničkoj deklaraciji NATO-a poništava mnoge prednosti čitavog sistema. Dugoročna bezbednost, zaključuje The Telegraph, je nemoguća ako se Zapad preda Rusiji u Ukrajini.

(Telegraf.rs)