Evropa će se pržiti i na +45 stepeni: Sledeće nedelje stiže temperaturni "armagedon"

Evropa se suočava s jednim od najranijih i najintenzivnijih toplotnih talasa u poslednjoj deceniji. Ogromna "toplotna kupola" - atmosferski fenomen koji zarobljava topli vazduh i sprečava njegovo strujanje - nadvila se nad zapadnim i centralnim delovima kontinenta, izazivajući ekstremne temperature, zdravstvene rizike i povećanu opasnost od požara.

Početkom sledeće nedelje predviđa se još jedan, intenzivniji toplotni talas koji će se proširiti na zapadnu Evropu, podižući temperature do +43 °C u Francuskoj i +45 °C u Portugalu i Španiji.

Preporučujemo

Značajna vrućina proširiće se na centralnu Evropu do sredine nedelje i nastaviti se do početka jula. Uslovi suše se pogoršavaju, a pretnje od šumskih požara postepeno rastu, saopštavaju naučnici sa portala Severe Weather Europe.

U Francuskoj, gde su temperature u nekim područjima već prešle 40 °C, stanje je alarmantno. Meteorolozi iz Météo-France ističu da je ovo 50. zvanično zabeleženi toplotni talas od 1947. godine, ali da je retko koji stigao ovako rano tokom letnje sezone. Južni delovi zemlje, uključujući oblasti oko Tuluza i Marseja, ozbiljno su pogođeni, a vlasti izdaju upozorenja ranije nego prethodnih godina.

Toplotni talas ne zaobilazi ni druge zemlje – u Španiji, Italiji i Portugalu takođe su zabeleženi izuzetno visoki stepeni temperature, a opasnost od šumskih požara raste iz dana u dan. Španija, Portugal i Francuska od početka sledeće nedelje doživeće temperature od 41 do 45 °C. U centralnoj Italiji vlasti su ograničile rad na otvorenom i pozvale građane da ostanu u klimatizovanim prostorijama. U Portugalu, gde su šumski požari već počeli da haraju u blizini Koimbre, meteorološke službe izdaju "crvena upozorenja".

Toplotna kupola (engl. heat dome) nastaje kada snažan visinski sistem visokog pritiska zarobi toplotu u donjim slojevima atmosfere. Takvi sistemi mogu potrajati danima, pa čak i nedeljama, a tokom tog perioda temperatura svakodnevno raste. Uz sunčevo zračenje i nedostatak vetra, dolazi do tzv. slojevitog zagrevanja – poput efekta staklene bašte, bez mogućnosti osveženja. Naučnici sa portala Severe Weather Europe ističu da se ovi ekstremni fenomeni sve češće ponavljaju i sve češće pogađaju Evropu, što povezuju sa promenama u globalnoj klimi.

Zdravstvene službe širom pogođenih zemalja izdaju upozorenja za najugroženije grupe: starije osobe, hronične bolesnike, malu decu i trudnice. Toplotni udari, dehidratacija, kolapsi i pogoršanja postojećih zdravstvenih stanja postaju sve češći razlozi hospitalizacije.

Istovremeno dolazi i do poremećaja u infrastrukturi: pucanja asfalta, pregrevanja električnih mreža i problema sa vodosnabdevanjem. U većim gradovima zabeleženi su i "urbani toplotni ostrvski" efekti - gradovi poput Pariza i Madrida beleže noćne temperature više od 25 °C, bez mogućnosti prirodnog rashlađivanja.

Prema prognozama meteorologa, ovakav početak leta može biti znak da nas očekuje još ekstremnih toplotnih talasa u julu i avgustu. Dugoročne prognoze sugerišu da će toplotni stres biti česta pojava širom Evrope, uz moguće povremene oluje kao posledicu temperaturnih ekstrema.

(Telegraf.rs)