Anu su zvali "Kraljica Kube", a onda je otkrivena strašna tajna: Porodica i kolege ostali u šoku zbog otkrića

Pouzdana, tačna i opsednuta detaljima, Ana Montes delovala je kao uzoran zaposleni.

Kao viši analitičar Američke vojne obaveštajne agencije (DIA) od 1985. do 2001. godine, specijalizovana za Kubu, Montes je stekla toliku stručnost o toj zemlji da je u obaveštajnim krugovima postala poznata kao "Kraljica Kube".

Preporučujemo

Posvećena svom poslu, Montes je vodila naizgled miran život – svakog jutra vozila je svoju "tojotu" do združene vojne baze Anakostija-Boling na reci Potomak i svake večeri se vraćala u svoj uredan dvosoban stan na severozapadu Vašingtona.

Ali krila je tajnu. Bez znanja svojih kolega i poslodavca, tri noći nedeljno Montes je vadila kratkotalasni radio iz ormara u svom stanu i primala šifrovana uputstva od kubanske obaveštajne službe, prema navodima FBI.

Sledeći tajna naređenja, svakog dana bi memorisala po tri ključne poverljive informacije iz SAD, izjavio je bivši agent FBI Piter Lap, koji je učestvovao u njenom hapšenju, za emisiju "60 minuta".

Poruke koje je Ana slala na Kubu Foto: FBI

U svom stanu, noću, "pisala bi ih rukom ili kucala, a zatim bi na svake dve do tri nedelje imala lične sastanke tokom ručka, usred dana, u trajanju od dva do tri sata", rekao je Lap, autor bestselera iz 2023. "Kraljica Kube: Svedočanstvo agenta FBI-ja o špijunki koja je 17 godina izbegavala razotkrivanje".

Njen dvostruki život kao vodeće kubanske špijunke okončan je 21. septembra 2001, deset dana nakon terorističkih napada 11. septembra, kada su Montes i još jedan američki državljanin uhapšeni posle jednogodišnje istrage.

Iako njeno hapšenje nije imalo veze sa užasnim događajima 11. septembra, "imali su sve veze sa zaštitom zemlje u trenutku kada je nacionalna bezbednost bila od najveće važnosti", navodi FBI.

Hapšenje se dogodilo neposredno pre nego što je Montes dobila pristup poverljivim podacima o planiranoj američkoj invaziji na Avganistan, prema tvrdnjama FBI.

Osuđena je 2002. godine, nakon što je priznala krivicu za zaveru u cilju špijunaže, na 25 godina zatvora u saveznom zatvoru. Oslobođena je 2023. godine i preselila se u Portoriko.

Kako je postala špijunka

Osim nadoknade za troškove, Montes nije primala novac za deljenje poverljivih informacija sa Kubom, saopštio je FBI.

Njena motivacija za špijuniranje bila je "čista ideologija", prema FBI.

Tokom postdiplomskih studija na univerzitetu Džons Hopkins, Montes je postala poznata po oštrom protivljenju američkoj politici u Centralnoj Americi, rekao je Lap.

Godine 1984, dok je radila administrativne poslove u Ministarstvu pravde, Montes je bila regrutovana od strane kubanskih "funkcionera" koji su procenili da će biti "naklonjena njihovoj stvari", kako bi prikupljala informacije za Kubu, navodi FBI.

Strateški, konkurisala je za posao u DIA, koja prikuplja obaveštajne podatke za Pentagon. "Do trenutka kada je 1985. počela da radi tamo, bila je potpuno regrutovana špijunka", navodi FBI.

Izdaja zemlje — i porodice

Godine špijunaže Ane Montes imale su razorne posledice, kažu stručnjaci.

"Obaveštajni zvaničnici je smatraju jednom od najštetnijih špijunki u američkoj istoriji", izjavio je Džim Popkin, autor knjige "Kodno ime Plava zeba: Istinita priča o najopasnijoj američkoj špijunki i sestri koju je izdala", za BBC.

Montes je priznala da je odala identitete četvoro američkih tajnih obaveštajaca koji su radili na Kubi, navodi FBI.

Takođe je svojim rukovodiocima otkrila podatke o "supertajnom stelt sistemu" koji je koristila američka vlada, rekao je Popkin.

Ironično, i njen brat i sestra rade za FBI.

"Ana je zaista izdala ne samo našu zemlju i vladu, već i porodicu Montes", rekao je Lap za NBC 6 Južna Florida.

(Telegraf.rs)