U ovoj državi svakodnevno ubijaju hrišćane, stradaju žena, deca starci: Metode egzekucija su brutalne

Talas nasilja ponovo je pogodio saveznu državu Benue u centralnoj Nigeriji, kada su naoružani napadači, za koje se veruje da su nomadski stočari, izveli koordinisane napade na četiri sela i usmrtili 42 osobe. Prema izjavama lokalnih zvaničnika, napadi su se dogodili u zajednicama Tjolaha, Tse-Ubiam, Ahume i Aondona. Međutim, strani mediji retko izveštavaju o ovim zločinima.

Napadači su pod okriljem noći upali u sela, pucali na meštane i palili kuće. Preživeli svedoče o panici i bekstvu kroz mrak, dok su mnogi pokušavali da spasu starije i decu iz zapaljenih domova. Žrtve su pretežno bili lokalni poljoprivrednici i članovi njihovih porodica - muškarci, žene i deca - koji su živeli od obrade zemlje i stočarstva.

Preporučujemo

Guverner Benuea Hjasint Alija izjavio je da su napadi sve sofisticiraniji i organizovaniji, te da prevazilaze tradicionalni okvir sukoba stočara i poljoprivrednika.

"Ovo što sada doživljavamo su planirani i usmereni napadi, neka vrsta terorizma", upozorio je Alija.

Napade su izveli pripadnici militantnih grupa povezanih s nomadskim stočarima, najčešće identifikovanim kao Fulani, koji su pretežno muslimani. Žrtve su bili stanovnici hrišćanskih zajednica, mahom poljoprivrednici i njihove porodice, što potvrđuju izveštaji lokalnih i međunarodnih organizacija.

Motivi napada su višeslojni. Iako se sukobi između Fulani stočara i lokalnih poljoprivrednika u Benueu tradicionalno tumače kao borba za zemlju i resurse, poslednjih godina napadi sve češće poprimaju verske i etničke karakteristike. Napadi su često usmereni na hrišćanske zajednice, a svedoci izveštavaju da napadači koriste islamske povike poput “Allahu Akbar” tokom napada, prenosi Slobodna Dalmacija.

Lokalne crkvene vođe i humanitarne organizacije upozoravaju da su napadi deo šireg trenda nasilja nad hrišćanima u regionu, a neki ih opisuju kao pokušaj progona ili čak genocida nad hrišćanskim stanovništvom.

Dok svetski mediji retko izveštavaju o svakodnevnim užasima u Nigeriji, ova afrička zemlja već godinama nosi neslavnu titulu najopasnijeg mesta za hrišćane na planeti. Od 2019. godine, prema podacima međunarodnih organizacija za ljudska prava i verske slobode, islamističke militantne grupe ubile su više od 19.900 hrišćana. Reč je o brojkama koje premašuju sve druge zemlje zajedno, a nasilje ne pokazuje znakove smirivanja.

Glavni počinioci ovog krvavog talasa su ekstremističke grupe Boko Haram i Islamska država Zapadne Afrike (ISWAP), kao i militantna Fulani milicija. Ove grupe ciljano napadaju hrišćanske zajednice, pale crkve, ubijaju vernike, otimaju žene i decu te masovno proteruju stanovništvo sa njihovih ognjišta.

Nasilje je najizraženije na severu i u Srednjem pojasu Nigerije, gde su muslimanske i hrišćanske zajednice često razdvojene samo rekom ili putem. U poslednjih pet godina, nasilje se proširilo i na jug zemlje, gde su napadi sve češći.

Šokantne brojke i svedočanstva

Prema izveštaju organizacije Open Doors International, u poslednjih 14 godina u Nigeriji je ubijeno više od 52.000 hrišćana, a od 2019. godine broj žrtava premašuje 19.900. Samo u prva četiri meseca 2021. godine, islamistički militanti ubili su 1.470 hrišćana, a broj otetih i nestalih još je veći.

U napadu Fulani milicije u junu 2025. na selo Jelevata u Benueu ubijeno je oko 200 hrišćana, većinom izbeglica smeštenih u katoličkoj misiji. Amnesty International i Vatican News izvestili su da su mnoge žrtve spaljene žive u svojim domovima, a desetine su nestale.

U aprilu 2025, ISWAP je preuzeo odgovornost za seriju napada na hrišćanske zajednice u Adamavi i Bornu, gde su hrišćanske crkve i stotine kuća sravnjene sa zemljom, a vernici pogubljeni ili oteti.

"Naši ljudi žive u strahu. Deca više ne idu u školu, a ni bogosluženje nije sigurno – trčimo za životom", svedoči Titus Ajuba Alams, savetnik lokalnih vlasti u Plateuu.

Crkve spaljuju, ljude kasape, žene i decu otimaju

Napadi su često iznenadni i brutalni. Militanti upadaju u sela noću, pale kuće i crkve, ubijaju one koji pokušavaju da pobegnu. Posebno su na meti žene i deca, koji se često otimaju i prisiljavaju na brak ili ropstvo. Samo u poslednjih nekoliko meseci, desetine crkava su spaljene, a hiljade ljudi su raseljene.

"Napadači ciljano pale kuće i crkve koje pripadaju hrišćanima, dok muslimanske kuće ostaju netaknute", ističe pastor Jarakava Mutah iz Čiboka.

Uprkos razmerama nasilja, progon hrišćana u Nigeriji retko dospeva u fokus svetskih medija. Organizacije poput Open Doors, Aid to the Church in Need i Genocide Watch godinama upozoravaju na "genocidne razmere" progona, ali reakcija međunarodne zajednice ostaje mlaka.

Jedan od razloga je složenost sukoba: nasilje se često prikazuje kao sukob stočara i farmera oko zemlje i vode, a ne kao verski motivisan progon. Međutim, izveštaji s terena i svedočenja preživelih jasno ukazuju na sistematsku kampanju iskorenjivanja hrišćana iz određenih regiona.

Posledice su razorne: više od četiri miliona ljudi, uglavnom hrišćana, proterano je iz svojih domova. Hiljade sela su opustošene, a čitave zajednice nestaju s karte Nigerije. Deca odrastaju bez škole, a preživeli žive u izbegličkim kampovima, često bez osnovne pomoći.

"Živim u Džosu više od šezdeset godina. Uvek je bilo progona, ali nikada nismo mislili da će doći do ovakvog nivoa, kada svakodnevno strahujemo za život", kaže pastor iz severne Nigerije.

Reakcija vlasti i borba za pravdu

Nigerijska vlada često je optuživana za neefikasnost ili čak saučesništvo u nasilju. Uprkos povećanju vojnog budžeta i najavama "nulte tolerancije" prema terorizmu, napadi se nastavljaju, a počinioci retko odgovaraju pred sudom. Organizacije za ljudska prava upozoravaju da je nekažnjivost jedan od ključnih razloga za nastavak nasilja.

Zločin u Libiji koji je zgrozio svet

Podsetimo, u februaru 2015. godine, teroristička grupa Islamska država (ISIS) u Libiji otela je i potom brutalno pogubila 21 hrišćanina – 20 egipatskih Kopta i jednog muškarca iz Gane – na plaži u blizini grada Sirte. Svi su bili migranti koji su u Libiji radili na građevini kako bi prehranili svoje porodice. Militanti su ih mesecima držali zatočene, a zatim ih izveli na obalu, obukli u narandžaste kombinezone i snimili njihovo pogubljenje odsecanjem glave. Video je objavljen u javnosti kao propagandni materijal ISIS-a.

ISIS je javno naveo da su pogubljeni jer su hrišćani i jer su odbili da pređu u islam. Prema izveštajima i svedočenjima, militanti su žrtvama ponudili da se odreknu svoje vere i prihvate islam, što su svi odbili. U poslednjim trenucima, mnogi od njih su prizivali Isusa. Zbog toga su ih i egipatska Koptska crkva i Katolička crkva proglasile mučenicima…

Masakr je izazvao globalnu osudu – egipatska vlada proglasila je nedelju dana žalosti, a egipatska vojska je izvela vazdušne napade na ISIS-ove ciljeve u Libiji kao odgovor. Ujedinjene nacije, Vatikan, brojne vlade i međunarodne organizacije osudile su zločin. Pogubljeni su postali simbol verskog mučeništva i solidarnosti među hrišćanima širom sveta.

(Telegraf.rs)