Izrael i Sirija vode razgovore o mirovnom sporazumu: O jednoj stvari nema pregovora

Izrael i Sirija vode razgovore o bilateralnom sporazumu kojim bi se obustavila neprijateljstva između te dve zemlje, rekao je danas neimenovani visoki izraelski zvaničnik za Tajms of Izrael.

Prema rečima izvora, kontakti su usmereni na koordinaciju oko bezbednosnih pitanja.

''Da li bi se to moglo razviti u nešto izvan (bezbednosnih aranžmana)? Sačekaćemo i videti. Za sada nema ništa konkretno. Apsolutno postoji težnja da se prošire Avramovi sporazum, i nije tajna da želimo da vidimo Siriju u ovome", rekao je on.

Zvaničnik, međutim, nije želeo da govori o tome kada bi potencijalni sporazum mogao da stupi na snagu.

Izraelski zvaničnici rekli su da razgovore u ime Tel Aviva vodi savetnik za nacionalnu bezbednost Cači Hanegbi, koji je prošle nedelje potvrdio da su Izrael i Sirija u svakodnevnom direktnom kontaktu i da razgovaraju o mogućnosti normalizacije odnosa.

Ranije danas, izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar je rekao da je Izrael zainteresovan za uspostavljanje zvaničnih diplomatskih odnosa sa svojim dugogodišnjim neprijateljima Sirijom i Libanom, ali da neće pregovarati o sudbini Golanske visoravni.

Istovremeno, neimenovani sirijski izvori su rekli libanskom mediju Al-Akbar da ne postoji čvrst konsenzus unutar sirijskog režima u vezi sa nedavno intenziviranim mirovnim pregovorima uz posredovanje SAD.

Prema izvorima, takav korak nema istinski konsenzus, čak ni unutar tima lojalnog sirijskom predsedniku Ahmadu al Šari.

Umesto toga, osobe bliske Šari pozivaju američke posrednike da razmotre ograničeniji sporazum, koji bi proglasio kraj neprijateljstava sa Izraelom bez napretka ka potpunom miru, navodi Tajms of Izrael.

Kako su rekli izvori, otpor mirovnom sporazumu proističe prvenstveno iz dva faktora, od kojih su prvi poteškoće sa kojim bi se Damask suočio u pokušaju da opravda takav sporazum dok traje rat u Gazi i usred široko rasprostranjene arapske osude izraelskih vojnih akcija.

Drugo, dodali su, proturski elementi unutar užeg kruga Šare strahuju da bi normalizacija stavila Siriju pod značajan izraelski i saudijski uticaj, marginalizujući ulogu Ankare u regionu.

Libanski novinski kanal LBCI je naveo da Sirija ne zahteva povratak Golanske visoravni ni u jednom potencijalnom mirovnom sporazumu, već da traži izraelsko priznanje novog režima, povlačenje iz područja koje Izraelske odbrambene snage drže na jugu Sirije od januara, definisane bezbednosne aranžmane na jugu i podršku SAD.

Ujedinjene nacije smatraju da je izraelsko preuzimanje tampon zone kršenje sporazuma o razdvajanju između Izraela i Sirije iz 1974. godine, dok Izrael tvrdi da je sporazum nevažeći jer jedna od strana više nije bila u poziciji da ga sprovodi i da je preuzimanje bio odbrambeni potez kako bi se zemlja zaštitila od potencijalnih neprijateljskih snaga koje su mogle da iskoriste vakuum moći.

Visoki bezbednosni zvaničnici rekli su sudijama koje su predsedavale suđenjem premijeru Benjaminu Netanjahuu na zatvorenom sastanku u nedelju da postoji prilika da se promeni lice Bliskog istoka i da Izrael poveća broj saradnika, uključujući Siriju, objavio je Kan.

Izrael je anektirao Golansku visoravan 1981. godine nakon što je osvojio veći deo područja koja je kontrolisala Sirija.

Svetski mediji su preneli u maju ove godine da su Izrael i nove islamističke sirijske vlasti bili u direktnom kontaktu i da su održali direktne sastanke sa ciljem smirivanja tenzija i sprečavanja sukoba u pograničnom pojasu.

Istog meseca, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp sastao se sa novim sirijskim predsednikom u Saudijskoj Arabiji, pozvao ga da normalizuje odnose sa Izraelom i neočekivano objavio da će SAD ukinuti sve sankcije islamističkoj vladi u Damasku.

Ubrzo nakon što je sirijski predsednik Asad svrgnut, izraelske trupe su se premestile u demilitarizovanu zonu unutar Sirije, napominje Rojters.

(Telegraf.rs/Tanjug)