Ivan je ključan čovek za one koji hoće da pobegnu od Putina i njegovog pakla: Sve počinje jednom porukom

Upozorenje: Ovaj tekst sadrži potresne opise, koji bi mogli da uznemire čitaoca.

Nikolaj pokušava da ne skreće pažnju na sebe dok šeta aerodromom u Belorusiji. Samo nekoliko nedelja ranije borio se za Rusiju na frontu u Ukrajini i svedočio je nezamislivim užasima. Sakrivši lice ispod kapuljače, spuštenih očiju se fokusira na važan zadatak... Treba da se ukrca u avion i da se susretne sa suprugom Anom. Putovanje je ispunjeno rizikom. U svakom trenutku Nikolaj zna da bi mogao da bude uhapšen, piše SkyNews.

Ali bilo šta je bolje od vremena koje je Nikolaj proveo na frontu u Ukrajini, sakupljajući mrtva tela. Kaže da su ga tamo poslali kao kaznu za to što je dovodio u pitanje rusku invaziju.

Tokom jedne bitke, Nikolaj je pokušao da spase ruskog vojnika, ali se na kraju našao u bolnici sa teškom povredom ramena.

"Desila se nezgoda, čovek je bio ranjen, pa sam potrčao da mu pomognem, ali su počela granatiranja. Dok sam se vraćao, eksplodirala je mina. Bacilo me je unazad i pomislio sam da je to kraj moje priče", kaže Nikolaj.

Tada je odlučio da pobegne i postao je jedan od hiljada Rusa koji su dezertirali iz Putinove vojske.

Tokom snimanja dokumentarnog filma SkyNews "Bekstvo od Putina", sedmorica bivših ruskih vojnika, koji su uspeli da pobegnu iz vojske, ispričala su svoju priču. Dezertiranje je opasan čin. Može dovesti do dugogodišnjih zatvorskih kazni, ali za mnoge ruske vojnike, poput Nikolaja, koji očajnički žele da pobegnu iz ovog brutalnog sukoba, čini se kao jedina opcija. Novinari su dobili više od 70 video snimaka koje su vojnici napravili na frontu i tokom opasnih bekstava iz Putinove vojske.

Petorica muškaraca opisala su kako su ih regrutovali, bitke u kojima su učestvovali, potopljene rovove u kojima su noćili i scene kako brojne njihove kolege ubijaju pred njihovim očima. Dmitrij* (ime promenjeno zbog bezbednosti sagovornika), jedan je od vojnika koji je zabeležio brojne snimke kako izgleda biti na frontu i ustupio ih novinarima SkyNews-a (snimke možete pogledati ovde).

Beležio je kako je izgledalo u rovovima, svoj krevet, oružje koje je imao i granatiranja kojima je bila izložena njegova jedinica...

Kako je počela agonija

Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara 2022. pokrenuo punu invaziju na Ukrajinu - zapalivši najveći konflikt u Evropi od Drugog svetskog rata. Sedam meseci od početka rata Kremlj je naredio delimičnu mobilizaciju 300.000 vojnih rezervista. Kako je sukob trajao, skoro svi muškarci vojnog uzrasta bili su primorani da se jave.

Neki vojnici, poput Dmitrija, dobrovoljno su se priključili vojsci kao način da očiste svoje dugove. Dmitrij, u svojim tridesetim, ranije je radio u tekstilnoj industriji i živeo u ruralnoj Rusiji. Tokom nekoliko godina nagomilao je dugove od nekoliko hiljada rubalja. Potpisivanje vojnog ugovora predstavljeno mu je kao beg iz te situacije. Rekli su mu da će mu biti plaćeno dobro i potpisao je ugovor sa jednom moskovskom enklavom.

"Tada mi nisu rekli da ću učestvovati u borbenim dejstvima. Moja plata za godinu dana bila bi dovoljna da otplatim sve dugove", navodi ovaj vojnik.

Ali drugi su pozvani prvom mobilizacijom u septembru 2022. Igor je diplomirani student koji je pre rata imao stalan posao. Uprkos nekim "političkim problemima" u zemlji, rekao je da se situacija pogoršala nakon što je rat počeo.

Dan nakon što je najavljena delimična mobilizacija, 23. septembra, Igor se prisetio da je sedeo u kancelariji i razgovarao sa kolegom. Sekretara kompanije su pozvali u vojni pozivni centar i vratio se sa pozivom. Započeli su uručivanje vojnih poziva svim muškarcima u organizaciji.

"Kolege i ja smo bili šokirani što vojni poziv dolazi ‘tek tako’", rekao je Igor, dodajući da niko nije mogao da odbije nalog.

"Uz to su išli i pravni dokumenti i nije bilo šanse da odbijete. Bio bi kriminalno gonjen ako bi pokušao", dodaje.

Igor, Dmitrij i Nikolaj su poslati na front u Ukrajinu i mesecima su služili u ruskoj vojsci. Sva trojica su odlučila da dezertiraju i uspešno su pobegli s fronta. Svakom je pomogla ruska mirovna organizacija Idite Lesom, koja je osnovana kao odgovor na delimičnu mobilizaciju 2022. Dok smatraju da su srećni što su pobegli, njihove priče oslikavaju mračnu stranu ovog brutalnog rata.

Jezive scene na frontu

Dmitrij je opisao kako su muškarci koji su preživeli neke od najstrašnijih bitaka izgubili razum, dok druge izjeda strah. Snimke koje su Rusi snimili na frontu izuzetno je retko videti, posebno na mrežama. Delom zbog zakona o cenzuri u Rusiji, koji nose teške kazne za one koji "diskredituju" vojsku ili javno se protive ratu. Ovi zakoni su pooštreni od početka rata u Ukrajini.

Unutar ukrajinskog rova koji su nasledile ruske snage - za Dmitrija, miris rata je ono što ga progoni.

"To je mučan, sladak miris, pomešan ponekad sa gorećim telom, teško je uporediti s bilo čim, ali je nemoguće zaboraviti... Sve šume bile su pune mrtvih tela — nemoguće ih je prebrojati, pune su bile pacova koji su jeli leševe", rekao je.

Nakon što mu je na poslu uručen poziv i Igor je poslat na front. Protivio se ruskoj invaziji na Ukrajinu i nije hteo da ratuje. Prvobitno mu je dodeljen posao logistike, što ga je držalo dalje od borbe, ali ubrzo je premešten na front.

"Bilo je psihički teško. Drhtao sam dok su granate toliko jako udarale. Ne mogu vam reći koliko sam pokušavao da izbegnem odlazak na front. Bio sam užasnut što je Rusija napala Ukrajinu", govori dok mu ruke drhte.

Očajnički želeći da nađe izlaz iz vojske, pa čak i iz Rusije, Igor je počeo da razmišlja kako bi mogao da pobegne.

Jednog dana, slušajući ukrajinski radio, čuo je reklamu koja poziva ruske vojnike da pobegnu. Tada je shvatio da organizacije poput Idite Lesom postoje i da je beg možda moguć.

Mnogi dezerteri koji su pristali da pričaju naišli su na Idite Lesom preko društvenih mreža kao što su Instagram i Telegram.

"Idite Lesom" osnovao je u septembru 2022. godine humanitarac i aktivista Grigorij Sverdlin, s ciljem da izvodi Ruse iz Putinove vojske. Ime organizacije znači "Idite kroz šumu" ili "nestanite" - poruka koju Grigorij poručuje Putinu i njegovoj vladi.

Grigorij Sverdlin i njegova sestra Darja Berg pomažu da vojnici izbegnu poziv, pomažu onima koji su mobilisani da pobegnu ili se predaju ukrajinskim snagama. Organizacija tvrdi da je do sada pomogla skoro 2.000 ruskih vojnika da dezertiraju. Grupa je prvobitno bila bazirana u Tbilisiju, glavnom gradu Gruzije, ima osam stalnih članova i više od 150 volontera širom Evrope koji komuniciraju sa vojnicima preko Telegrama.

Svaki slučaj je jedinstven - zavisi gde su dezerteri, koju dokumentaciju imaju i gde žele da idu. Svakom se daje specifičan plan - vreme polaska vozom i avionom, načini da izbegnu obezbeđenje, na šta da obrate pažnju i, najvažnije, kako da ostanu neprimećeni.

Kako je Dmitrij pobegao

Prva Dmitrijeva poruka Idite Lesom bila je jednostavna: "Dobro jutro, možete li mi pomoći?" Nakon nekoliko razmena, dobio je termin za verifikaciju identiteta - tek tada je moglo da počne planiranje.

Prilika mu se ukazala proleće 2024. kada je uspeo da uzme slobodan dan. Nije morao da se vrati u kamp do sutrašnjeg javljanja u 8:30. Imao je 14 časova da preuzme pasoš i druge dokumente od "pouzdane osobe", uzme stranu valutu i napusti zemlju. Rezervisao je hotel i kupio civilnu odeću. Dok je kretao, izbegavao je prometne ulice, držeći se po strani i snimajući delove puta.

Sve je išlo po planu dok se na obližnjoj železničkoj stanici nije srušio most i primorao ga da promeni rutu. Umesto voza, morao je brzo da reaguje - poručio je taksi do aerodroma i ukrcao se na avion iz Rusije.

"Bilo je to vrsta izdaje", rekao je.

Igorovo bekstvo

Igor je planirao beg tokom godišnjeg odmora. Želeo je da nestane bez traga, kupio je poslednje karte gotovinom. Zatim, kao i mnogi dezerteri, spakovao je sve što je mogao u jednu torbu pre ukrcavanja na let.

Još jedan dezerter poslao je video snimak trenutaka pre ukrcavanja. Najstrašniji trenuci bili su pri prelasku granica.

"Plašio sam se da bi mogli samo da pritisnu dugme i ja bih bio uhapšen", kaže Igor i dodaje da je, tek kada je izašao iz Rusije, duboko udahnuo i shvatio da je slobodan.

Grigorij Sverdlin je pre rata vodio dobrotvornu organizaciju za beskućnike u Sankt Petersburgu. Nakon invazije, prijatelji su ga upozorili da nije sigurno da ostane u Rusiji zbog javnog antiratnog stava - vlasti su takođe počele da gone one koji protestuju protiv invazije.

Grigorij je prešao hiljade kilometara kroz Evropu dok nije stigao u Gruziju, gde je osnovao Idite Lesom. Ključni tim grupe i ruski mirovni aktivisti su delovali u izgnanstvu, prvo iz Tbilisija, zatim iz Barselone, sastajući se nedeljno radi planiranja ruta i prikupljanja sredstava.

Kako su se odnosi između gruzijskih i ruskih vlasti zaoštrili, do jeseni 2024. Idite Lesom je smatrao da više nije bezbedno delovati iz Tbilisija. U Gruziji je Grigoriju uveden status stranog agenta od strane ruskih vlasti - dodatni pritisak na njegovu ličnu bezbednost i dokaz da može biti meta.

Grigorij i jezgro članova preselili su se u Barselonu, gde grupa trenutno deluje. Idite Lesom navodi da je od početka rata podržala više od 48.000 ljudi. Osim pomoći da izbegnu hapšenje, pruža psihološku podršku i u nekim slučajevima finansijsku pomoć.

Iz operativnog centra, Anton Gorbaćevič pomaže u planiranju ruta za bekstvo. Grupa uglavnom funkcioniše online. Telegram bot daje automatske odgovore zasnovane na pitanjima koje klijenti šalju. Ivan Čuviljajev prima desetine poziva nedeljno od vojnika, od novomobilisanih do oficira sa višegodišnjim iskustvom. Kao jedan od ključnih članova, vrši proveru identiteta. Ivan je i sam napustio Rusiju zbog antiratnih stavova, sada deluje iz Barselone.

Ivanova uloga je ključna jer grupa ne želi da pomaže "kriminalce". On sprovodi provere, postavlja vojnicima pitanja o regrutaciji i iskustvu na frontu. Kada je zadovoljan, prosleđuje slučaj Darji Berg i Antonu Gorbaćeviču, koji koordiniraju evakuaciju i planove. Osetljivi razgovori se prebacuju na sigurnije poruke - kako bi utvrdili trenutnu situaciju dezertera, njegove potrebe i ciljnu destinaciju. Svaka faza bekstva nosi rizik.

Očaj je navodio neke vojnike da preduzmu ekstremne korake. Darja se seća mnogih poruka od vojnika koji su tražili savete kako da se rane tako što će puca­ti u određena mesta na telu da bi bili hospitalizovani - tamo je veća šansa da imaju signal za telefon, što je ključno za bekstvo. Idite Lesom ne ohrabruje ranjavanje, ali nakon desetina takvih poruka napravili su internu instrukciju zasnovanu na pričama o uspešnim bekstvima.

Međutim, ne uspevaju sva bekstva. Darja se priseća jednog 23-godišnjaka koji je uhvaćen u Rusiji kada ga je vojna patrola primetila kako kupuje hranu u rukavicama vojske.

"Vojnici su prolazili pored njega, odmah su ga primetili. Njegova poslednja poruka bila je da su ga uhvatili zbog rukavica... Od tada mu se gubi svaki trag", tvrdi Darja.

Idite Lesom poručuje da dezerteri preuzimaju rizik i odgovorni su za ono što se dalje dešava. Nakon bekstva, retko ko ostane u kontaktu sa grupom, moguće iz bezbednosnih razloga.

Ruski muškarci uhvaćeni u dezertiranju mogu dobiti do 15 godina zatvora. U poslednje tri godine, Kremlj je uveo niz mera za suzbijanje neslaganja, uključujući kazne za pokušaje izbegavanja služenja vojske. Iako je trošak bekstva visok, mnogi vojnici rekli su za SkyNews da im je to bila jedina opcija.

Mnogi Rusi nemaju međunarodni pasoš, pa dezerteri često mogu da uđu samo u ograničen broj zemalja, uključujući Jermeniju i Kazahstan. Volonteri Idite Lesom unutar Rusije pomažu ljudima da pređu planine i granice, rizikujući sopstvenu bezbednost kako bi vojnika koji želi da dezertira spasli.

Cena ostanka na frontu je prevelika

Hiljade vojnika s obe strane poginule su u ovom ratu. Ali tačan broj ruskih vojnih žrtava teško je utvrditi, delom jer Moskva ne objavljuje te podatke. U obaveštajnom izveštaju u maju, britansko Ministarstvo odbrane navelo je da je verovatno poginulo između 200.000 i 250.000 ruskih vojnika od početka rata, ali tačan broj ostaje nepoznat.

Za mnoge, dezertiranje je tek početak novog poglavlja. Kada izađu iz Rusije, mnogi pokušavaju da dobiju pasoše i traže azil - a sve dok žive u senci i suočavaju se sa stalnom pretnjom hapšenja. Odluka o dezertiranju utiče ne samo na njih već i na njihove porodice i voljene.

Igor se bori da dobije državljanstvo u zemlji u kojoj sada živi. Njegova majka, koja je još uvek u Rusiji, nekoliko puta je posetila državne službe, raspitajući se gde joj se sin nalazi. Boji se za njenu bezbednost.

Manje od četiri meseca nakon što su pobegli, Ana i Nikolaj su se preselili van Evrope. Ana sada volontira u Idite Lesom na daljinu, koristeći svoje iskustvo da pomaže drugima. Tokom razgovora s Dmitrijem, rekao je da planira da se vrati u civilni život u zemlji u kojoj živi. Borio se sa psihičkim traumama i rekao je da uzima sedative zbog sećanja sa fronta. Ali nedeljama nakon snimanja, Dmitrij je rekao da je promenio planove i da odlazi. Prihvatio je posao u rudarskoj firmi u centralnoj Africi, vraćajući se u život pun potencijalne opasnosti. Prema Idite Lesom, takav put je izuzetno neobičan među dezerterima, mnogo njih živi tiho u progonstvu.

U ratu koji traje više od tri godine, mir deluje daleko za mnoge vojnike. Jednog dana, borbe će se prekinuti, ali ono što sledi za ovu generaciju muškaraca koji prežive, koji se vrate kući ili pobegnu, jedna je od njihovih najvećih briga. Nijednom od vojnih lica s kojima je SkyNews razgovarao nije odobren azil. Iako ih je bekstvo spaslo fronta, označilo je početak novog putovanja - ali bez jasne destinacije - preživeti u senci. Idite Lesom tvrdi da će nastaviti svoj rad dok rat ne bude gotov.

(Telegraf.rs)